Велика Британија, Америка и Босна и Херцеговина: Шта све Милорад Додик не може због санкција

Уколико Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине, пожели да - приватно или службено - посети Велику Британију, тешко да би ту жељу могао да испуни.

Исто као што већ неколико година, на пример, уколико то жели, не може да обиђе Тајмс сквер и друге знаменитости Њујорка или Вашингтона.

После вишегодишњег места на америчкој „црној листи", Додику је санкције први пут увела Велика Британија и то због „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира" у Босни.

Метју Филд, британски амбасадор у БиХ, изјавио је да недавне активности Милорада Додика и Жељке Цвијановић, председнице Републике Српске (РС), директно крше Дејтонски споразум.

Дејтонским споразумом, потписаним 1995. године, окончан је крвави рат и распад Југославије, а Босна је подељена на два ентитета - Федерацију и Републику Српску, уз дистрикт Брчко.

Додик је одлуку Лондона назвао смешном, истичући да тамо није био десет година.

„Замислите све те глупости", рекао је Додик, након што је посланицима у Скупштини Републике Српске прочитао саопштење британске владе.

Међутим, Ивана Марић, политичка аналитичарка из Сарајева, сматра да је Додик „веома повређен овим санкцијама".

„Ко дуго прати Додика, може то да прочита из његовог понашања - иначе на све реагује мирно, готово са подсмехом, а сада у Скупштини РС прети, вређа, маше рукама...

„То је увек знак да је јако повређен, иако санкције њега лично неће пуно погодити."

Додик је на различитим функцијама власти у оквиру БиХ готово 20 година - био је премијер и дугогодишњи председник РС, а тренутно је један од три члана Председништва БиХ.

„Ако судимо по ономе што је до сада било, санкције на Додика нимало неће утицати", каже Александар Попов из Центра за регионализам.

„И он то исто увек каже - заболе ме", додаје.

Тај израз Додик је употребио пред посланицима у Скупштини РС, на шта га је председавајући упозорио да припази на речник.

„Где има дима, има и ватре" - породице погинулих у страху од поновног сукоба

Шта Додик све не може?

Додику је забрањено путовање у Велику Британију, а замрзнута му је и имовина коју има у тој земљи, наводи се у саопштењу британске владе.

Он на то одговара да нема никакву имовину у Великој Британији.

„Велика Британија никада није имала добре намере према Србима и Републици Српској", додао је лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Скупштини РС.

Поред тога, Додик се од 2017. налази на америчкој црној листи, што значи да не може да уђе ни у Сједињене Државе.

Америчке санкције су појачане почетком јануара ове године, када је санкционисан и његов правни саветник Милан Тегелтија као и чланови његове породице.

Из Министарства финансија САД наводе да је то одговор на „коруптивне активности и континуиране претње стабилности и територијалној целовитости БиХ".

То у пракси значи да је Додику и у Америци блокирана сва имовина, као и „сви субјекти који су у директном или индиректном власништву".

Америчким грађанима је такође забрањено да учествују у трансакцијама са лицима која су на листи санкционисаних, међу којима је и лидер СНСД-а.

Додик ту такође истиче да у Америци нема никакву имовину и на све реагује нехајно, понекад и уз псовкe и увреде упућене америчким и британским званичницима.

„Ако нисам први на (црној) листи, онда је то за мене пораз", изјавио је 2016, док се причало о томе да би могао да се нађе на њој.

Поред тога, Европски парламент је у фебруару 2022. позвао Савет Европе да лидеру СНСД и његовим сарадницима уведе санкције, што се још није догодило.

„Европска унија је схватила да санкције не може да му уведе комплетно као ЕУ, али и то Додику не би много значило", каже Марић.

„Санкције Пољске или Чешке на њега не би нимало утицале", додаје.

Додик је такође недавно рекао да постоји шанса да му Холандија и Немачка уведу санкције.

Колико санкције могу да промене?

Ивана Марић каже да британске и америчке санкције Додика неће погодити „ни финансијски, нити на било који други начин".

„Ништа му неће бити ускраћено", каже кратко.

„Нема имовине на Западу, нити тамо путује - сам је рекао да је пре десет година последњи пут био у Великој Британији", додаје.

Ипак, она сматра да је порука коју Запад шаље тим санкцијама „јако битна", јер је Додик „сматрао да им се понашањем донекле додворио".

„У последњих шест месеци, од како је почео рат у Украјини, прилично је променио реторику и веома пази шта каже", сматра Марић.

„Изјаве су му умереније и на граници дозвољеног", додаје.

Због тога су га, наводи, британске санкције ухватиле неспремног, па се „види његов бес".

После увођења санкција, Додик је изјавио да ће Влада РС и друге институције „одбити све програме које је у Републици Српској креирала Велика Британија".

„Можда ћемо променити и Закон о јавној управи који је креирала Велика Британија и направити наш закон", навео је.

Такође, најавио је и да ће прекинути сарадњу са британским амбасадором.

Британски амбасадор Филд за то време истиче да „санкције нису чаробни штапић, нити решење проблема".

„Изабрани представници морају пажњу да усмере на рад за добробит грађана и на то да обезбеде подршку демократским институцијама", навео је Филд.

Марић сматра да би Додика једино могле да угрозе санкције „држава предводница Европске уније", попут Немачке.

„То би му знатно отежало живот, јер би онда, где год да крене, морао да води рачуна где сме да преседне авионом, куда може да прође и на који начин, што би могло да му буде терет.

„Америку је лако физички заобићи, иако су њихове санкције значајне јер амбасада увек истиче да су оне пре свега ту због корупције и криминала, што је и порука Додиковим бирачима."

Ерик Нелсон, амерички амбасадор у БиХ, изјавио је у јануару да су Додикове злоупотребе „јасне" и да је „ниво корупције очигледан", а да су санкције „важан позив на одговорност".

Из Министарства финансија САД су у јануару навели и да је Додик „службени положај искористио за акумулирање личног богатства кроз уцене, мито и друге облике корупције".

Додик је тада навео да је „опет кажњен, а да не зна због чега", као и да се против њега „ни у БиХ, нити било где у свету не води кривични поступак за корупцију".

„Можда је прво што пада у очи време када се ова одлука саопштава, дакле у предвечерје најрадоснијег хришћанског празника Божића", изјавио је тада Додик за агенцију Срна.

„Историјски смо као народ нападани баш на велике празнике и знам да они који стоје иза ове одлуке то знају", додао је.

Три деценије од опсаде Сарајева: „Осећали смо се заборављено и напуштено"

Шта даље?

Имајући све у виду, Марић каже да санкције Додику неће много тога променити.

Како наводи, много тога зависи и од опозиције.

„Да бисте сменили власт, морате имати опозицију", истиче Марић.

Исто сматра и Попов.

„Уколико све остане само на таквој врсти санкција, мислим да то нема ама баш никаквог ефекта, нити утицаја на Додика", каже Попов.

„Једноставно, он наставља са својом праксом", додаје.

Попов сматра да је БиХ „постављена на погрешном темељу", због чега национални лидери кад год то желе могу да „блокирају институције и, попут Додика, сами изазивају кризе".

„Он ту није једини, али је свакако најгласнији", сматра.

Ипак, и он истиче све веће наговештаје о корупцији у Босни и Херцеговини.

„Када би они били решени, онда би се видело да ти људи не раде у интересу сопственог народа, већ сопственог џепа", сматра Попов.

Завирите у свет сарајевских дервиша

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]