Фикрет Абдић: Рецепт за пола века трајања на Балкану

Бабо.

Топла босанска реч за оца надимак је који је већ пола века кључ за браву разумевања Велике Кладуше, пограничног градића најзападнијег дела Босне и Херцеговине.

Надимак у друштву носи Фикрет Абдић - привредник, комунистички директор, председник општине, оптуженик за подривање уставног поретка Југославије, члан Председништва БиХ са историјском подршком, ратни лидер самопроглашене аутономне области, осуђеник за ратне злочине, привредник, учесник у суђењима за привредни криминал, начелник општине.

„Кад бих се родио, све бих у животу поновио - не зато што сам тврдоглав, него зато што сам добро радио", рећи ће одлучно овај витални 82-годишњак, и данас у фотељи начелника општине Велике Кладуше.

На актуелну функцију, Абдић је дошао на локалним изборима 2020. године, тесном победом од 440 гласова предности над другопласираним, независним кандидатом Јасмином Хушићем.

„То је човек који је у свим системима у којима је живео - био у сукобу са системом.

„Он је у перцепцијама људи апсолутни владар Кладуше, а кад то није - онда жели да буде на силу", утврдиће Асмир Ћуфуровић, лидер локалне подружнице Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића, највеће опозиционе групације у општини.

У октобру 2021. године, група опозиционих општинских већника изгласала је опозив Фикрета Абдића, али он ту одлуку не признаје.

Први успон и пад: Агрокомерц

Из Сарајева, престонице Босне и Херцеговине, и 2021. године пут до Београда, Загреба, Подгорице или Сплита траје краће него пут до Велике Кладуше.

Шест сати временске, а и приличне путне изолованости, омогућило је политички и привредни терен на коме је заиграо Фикрет Абдић.

На велику сцену ступио је већ у раним двадесетим годинама - дошао је у земљорадничку задругу и трансформисао је 1972. године у Агрокомерц, име које ће изговарати чешће него било које друго у каријери која је следила.

„Почели смо с производњом конзумних јаја, паралелно смо развијали трговину и градили робну кућу, па стигли до фарме са 150 хиљада кока носиља и серијске производње 300 милиона јаја годишње.

„Агрокомерц је пројекат, а СОУР (Сложена организација удруженог рада) Агрокомерц је само реализовани део пројекта и он је показао да је овде нешто могуће", описује данас Абдић компанију која је досегла број од 13 хиљада запослених и постала југословенски гигант прехрамбене индустрије и трговине.

Похвалиће се Абдић да је у основи успеха његово познавање менталитета народа, чињеница да су људи добили прилику да раде у чистим, белим мантилима, у уредним фабрикама са портирницама и модерним технологијама на фармама.

Тврди да је пажњу привукао успех и да је амбициозни план развоја до 1982. године била кап која је прелила чашу интересовања за његовим радом.

„Као да сам полио Босну бензином и као да је требало ићи за мном и пазити да не бацим шибицу - људи нису могли да схвате да се тако нешто велико дешава у малој Великој Кладуши.

„Нас руши завист, од локала, па до самог врха - тражени су разлози како се развија Кладуша, а не неки други, па су за то оптуживана браћа Поздерци, који су из оближњег Цазина."

Браћа Хамдија и Хакија Поздерац чланови су једне од политички најуспешнијих породица у комунистичкој Босни и Херцеговини, утицајни у политичком, економском и партијском животу ове југословенске републике.

Друга половина осамдесетих, време загревања за ратне деведесете у Југославији, обележиће прво притварање Фикрета Абдића.

Афера Агрокомерц уздрмала је 1987. године привредне, политичке и медијске токове Босне и Хергцеговине, али и целе Југославије.

Медији ће писати да се у енормном развоју Агрокомерца служио меницама издатим без покрића, па је више од две године провео у притвору и на суђењу за оптужницу која му је на терет стављала подривање политичког и економског система Југославије.

„Нисам то никако могао да избегнем - сви успешни директори из тог времена су срушени.

„Нису ни везе ту могле да помогну, то је била општа ситуација."

Првостепеном пресудом, Абдић је осуђен на четири и по године затвора, али она никад није постала правоснажна, па је из затвора изашао у октобру 1989.

Његови данашњи политички противници различито ће гледати на Абдићев економски успех.

„Нико и не оспорава економски успех, али то није искључиво његов успех - не смемо заборавити улогу браће Поздераца, али и чињеницу да је то био део пројекта читавог система за профилисање Абдића као Бабе у Кладуши", каже Асмир Ћуфуровић.

Челник локалног СДА пита се и зашто такав енорман успех из комунистичких деценија сада није могуће поновити.

„Ако желимо да га видимо као економског мага и стручњака, зашто се није доказао у овом систему?

„И у Хрватској, која је испред БиХ у европским стандардима, има кривичне пријаве, суђења, проблеме."

'Ја сам једини престолонаследник Фикрета Абдића'

Пре него што се уђе у канцеларију Фикрета Абдића, пријем је могућ код Ервина Абдића.

Шеф кабинета начелника општине Велика Кладуша је и син начелника општине Велика Кладуша.

„Ја сам једини престолонаследник Фикрета Абдића, ја сам његов једини син у мом знању.

„Волим да се шалим јер људи све гледају јако суморно, тако враћам људе на нормалу - нервозни, љути, разочарани, преамбициозни праве грешку у корацима", каже Авдић млађи.

Оца, и надређеног, овако описује:

„Одличан човек, велики визионар, особа од које се има много тога научити - и у послу, и у животу.

„Толерантна особа, смирена, са позитивним односом према животу."

Ервин каже да је човек срећног и нормалног детињства, да се ни по чему није одвајао од вршњака - мада епизода из младости коју препричава сугерише да он сам има предисторију општинског службеника.

„Ми смо сваког дана примали десет до двадесет људи, мајка је спремала ручак за четворо деце па је увек било шта да се поједе.

„Ми бисмо људима скували кафу и да их не питамо да ли би је пили, послужили ручак, узели оловку и папир и писали зашто су дошли, а сутрадан би отац те проблеме читао и решавао."

Млађи Абдић данас каже са себе да је „син за тешке ситуације" чији је задатак решавање проблема.

„Кад ме питате како је живети у сенци оца, ја могу да вам кажем да живим под његовим сунцем."

Фикрет Абдић има и три ћерке - Елвира је на челу Лабуристичке странке, Едина је посланица Лабуриста у Скупштини Унско-санског кантона, док Ервина живи у Ријеци.

„Породици је много теже него мени - ја имам неке проблеме, али имам и задовољства, док они имају само проблеме од свега.

„Децу сам увек усмеравао да посвете пажњу мами јер је њој теже него мени, ја сам у затвор ишао чисте савести", каже сам Фикрет Абдић.

Други успон и пад: Политика и рат

Политика није Фикрету Абдићу била страна ни у време док је градио Агрокомерц - похвалиће се да је био најмлађи посланик у БиХ још шездесетих година 20. века.

Излазак из притвора због афере Агрокомерц доводи га право под светла политичких рефлектора, на прве вишестраначке изборе 1990. године.

„Ја сам 26 месеци био под претњом смртне казне - за поткопавање друштвене и економске основе Југославије - и то у име народа.

„А кад сам по завршетку суђења изашао на вишестраначке изборе, управо је народ одлучио да будем председник државе - тад је народ одлучивао, а не неко други у његово име."

У политичкој игри вредној филмског трилера кога се до детаља сећа и више од тридесет година касније, Абдић ће постати члан Странке демократске акције.

„Ја сам рекао да ћу ући у странку која ће подржати пројекат ревитализације Агрокомерца.

„На крају је урађено све супротно - та је странка срушила Агрокомерц који је сад распродат у бесцење", рећи ће Абдић, уз вешто избегавање да уопште помене име СДА, говорећи безлично о „странци".

Абдић је на изборима за Председништво БиХ освојио највише гласова и постао његов члан, заједно са тадашњим партијским колегом Алијом Изетбеговићем.

Ипак, није изабран за председника Председништва, већ је та функција припала Изетбеговићу.

„Кад сам прихватио да будем члан Председништва, рекао сам да ћу бити три дана у недељи на тој функцији, а три дана директор Агрокомерца."

У условима рата, Абдић неколико пута у оба правца прелази дугу путању из Сарајева до Велике Кладуше, али ниједном не успева да постане лидер Председништва БиХ.

„Оног момента када је ратно председништво општине, иако у Кладуши није било разлога за ратним председништвом јер није било сукоба, донело одлуку да именује новог директора Агрокомерца, ја сам схватио да желе да га затворе.

„Ја сам се тада из Сарајева вратио да спасим Агрокомерц, моје животно дело - да овим људима омогућим живот и перспективу."

Испоставиће се да се 1993. године вратио и политички.

„Кад је речено да је СДА добила изборе, а не ја - ја сам основао своју странку", описује Абдић како је настала Демократска народна заједница (ДНЗ), странка преко које ће у наредне две деценије готово непрекидно бити део власти у Великој Кладуши.

Уз политички утицај кроз ДНЗ и привредну снагу остатака Агрокомерца, Абдић је у септембру 1993. изабран за председника Аутономне покрајине Западна Босна.

Ова област је седиште имала у Великој Kладуши, а обухватала је и неколико суседних села.

Званично Сарајево покушало је да одметнуту територију врати под своје окриље слањем војске, што Абдић оспорава тврдећи да Председништво БиХ никада није донело одлуку о томе.

„Почетак рата је био циљан јер је била потребна победа, макар и над својим људима", каже Абдић.

Његова територија нашла се тако у непосредној близини осталих ратних творевина - Републике Српске и такозване Републике Српске Крајине, а није далеко била ни Херцег-Босна са седиштем у Мостару.

Република Српска самопроглашена је на већем делу територије Босне и Херцеговине 1992. године, па је Дејтонским мировним споразумом легализовано њено постојање као ентитета у оквиру БиХ.

Република Српска Крајина је самопроглашена творевина на територији где су живели Срби у Хрватској и нестала је 1995. године операцијом Олуја, док је западни део укључен у састав Хрватске по споразуму о мирној реинтеграцији.

Херцег-Босна је била непризната творевина Хрвата у БиХ током рата, а седиште је имала у Мостару.

„У Загребу сам разговарао да се хрватска војска не укључује у рат, у Београду разговарао са Радованом Караџићем у присуству Милошевића и потписао изјаву са Херцег-Босном и декларацију са Републиком Српском.

„Ми тада нисмо имали линије између крајина и нас - улазили су српски војници код нас и обрнуто, а то није била никаква тајна", одговориће данас на тврдње да су војну снагу његове територије чиниле српске снаге.

На питање да ли су и снаге Милорада Улемека Легије, каснијег команданта Јединице за специјалне операције осуђеног за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, биле његова подршка, Абдић ће одговорити:

„Он је био ту, вршио је одређене инструкције, комуникацију је имао...", али ће избећи одговор на питање да ли је он сам позвао Улемека у помоћ.

Абдић је аутономију успео да одржи до 1995. године, када се успоставља пуна власт Босне и Херцеговине, а он одлази у суседну Хрватску.

Управо тамо, биће судски преиспитана и његова ратна улога - пред судом у Карловцу, оптужен је за смрт 121 цивила и тројице ратних заробљеника, те за рањавање више од 400 цивила.

„Хашки суд је основан да би се судило капиталцима, а ја сам највећи капиталац у Босни и Херцеговини по резултату на првим изборима - и то није моја заљубљеност у себе, већ су чињенице.

„Активно је рађено на томе да будем ратни злочинац, на томе је радио СДА и Алија Изетбеговић лично", сматра Абдић, тврдећи да је тако његов предмет завршио и пред судом у Карловцу кога описује као „најлошији суд".

У јулу 2002. године осуђен је најпре на 20, а потом на 15 година затвора зато што је „наредио, планирао и организовао отварање логора и прихватних центара у великокладушкој општини у које су затварани противници" успостављања аутономне области.

Када је 2012. године изашао из затвора, дочекале су га бројне присталице, па је његов повратак на сцену Велике Кладуше могао бити припремљен.

Асмир Ћуфуровић из кладушког СДА рећи ће да Абдић суштински скоро никада и није одлазио из своје општине.

„Абдић је после рата из Кладуше одсуствовао само од 1995. до 1998. године, до првих послератних избора, када је његова странка ДНЗ добила око половине гласова бирача."

На првим послератним локалним изборима у Велико Кладуши 1997. године, странка Фикрета Абдића освојила је око 13 хиљада гласова (60 одсто), док је СДА освојила 6340 гласова (29,3 одсто).

На питање колико је СДА и званично Сарајево учинило да покаже да Велика Кладуша није предалеко, да политички и привредно приближи овај удаљени крај себи, Ћуфуровић каже да је учињен максимум.

„Ако је Сарајево понудило амнестију свима који се нису огрешили о ратно право, ако је радило на повратку избеглица из суседне Хрватске, па и дозволило политичко организовање тих људи и власт са Фикретом Абдићем - Сарајево је урадило све што се може."

Он тврди и да су постојали покушаји да се оживи Агрокомерц, или бар његови делови.

„После рата, било је покушаја да се оживи Агрокомерц који је тада имао око хиљаду радника, али то није било могуће уз Абдићеве опструкције.

„То је све рађено са циљем да се покаже да Кладуша не може да живи без Фикрета Абдића", закључује Ћуфуровић.

'Хоће ли бити рата'

Националне тензије актуелних политичких лидера Босне и Херцеговине не брину много Фикрета Абдића, који нуди овакав одговор на ово неславно питање све чешће постављено и 2021. године:

„Неће, опаметио се народ.

„Људи су и раније мислили да га неће бити кад се и пре кувало, али сада је међународна заједница другачије организована - она је у Босни присутна, више није изван него унутра."

Десетогодишњи план 82-годишњака

Годину дана након изласка из затвора, Фикрет Абдић променио је тим за који наступа у родној Кладуши.

Његова ћерка Елвира Абдић Јеленовић оснива Лабуристичку странку чији члан и кандидат за начелника општине постаје Фикрет Абдић.

Побеђује на изборима 2016. године са 9026 гласова (48,1 одсто), а његова странка осваја 13 од 28 мандата у Општинском већу.

Тријумф понавља 2020. године, али осваја око 2300 гласова мање него четири године раније (7010 гласова, 44,65 одсто), а његова странка осваја један мандат мање.

Док тријумфује на политичком пољу, готово да нема године у којој не стижу вести о његовим правосудним проблемима.

Године 2020. провео је четири месеца у притвору због сумњи на корупцију, док је у септембру 2021. године најпре стигла вест, а онда и деманти да је Абдић ухапшен по захтеву хрватског правосуђа због сумње на привредни криминал.

„Ја сам за председника општине дошао на захтев деоничара Агрокомерца, људи са којима сам створио највеће економско чудо на овим просторима, јер су они проценили да једино ја могу да вратим наду људима да је могуће радити, производити и од те производње живети.

„Ипак, људи из реалног сектора рекли су да су уморни, да нису заинтересовани да учествују, па је мени остало да са јавним, општинским предузећима кренем у нове подухвате - а отпори расту како су резултати постајали видљиви."

За општинску опозицију, план развоја Велике Кладуше на леђима комуналних предузећа представља показатељ да Абдић живи изван овог времена.

„Покушај да јавна предузећа формирају производне погоне потпуни је апсурд.

„Он упумпава мој новац и новац привредника и приватника скупљеног кроз порезе и дажбине у стварање конкуренције управо њима самима - то је могло у оном систему договорене економије, али не и сада", каже лидер општинског огранка СДА.

Ова странка део је опозиционе групације која тврди да је у октобру 2021. године изгласала опозив Абдића, што он не признаје и тужи опозиционе одборнике за узурпацију просторија и власти, као и доношење нелегитимних одлука.

„Желимо да скинемо окове са Велике Кладуше које је Абдић ставио својом влашћу, да пронађемо меру управљања ресурса у заједници и понудимо људима бољи амбијент за развој привреде.

„Није за очекивати да његовим одласком све одмах буде решено, протећи ће воде до потпуног сванућа, али битно је да се оно деси ", каже Ћуфуровић.

Абдић тврди да и даље не губи темпо, па је припремио стратегију развоја до 2031. године.

„Није битно колико ћу ја година имати тад, важно је да се процеси покрену.

„Ићи ћу у пензију кад не будем више млад, до тада нећу - моја радна и кондициона способност је таква да и даље могу, да људима који су са мном учинили економско чудо олакшам живот."

Погледајте како живе вршњаци Дејтонског споразума:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]