Босна и Херцеговина: Преминуо генерал Јован Дивјак, рођени Београђанин који је „бранио бившу Југославију"

Пензионисани бригадни генерал Армије Босне и Херцеговине и први носилац највишег француског ордена, Легије части, из ове земље, Јован Дивјак преминуо је у 84. години у Сарајеву после дуге и тешке болести.

Пуних 27 година био је на челу Удружења „Образовање гради БиХ", које је помагало школовање деце која су у рату остала без родитеља.

„Генерал Јован Дивјак је био `официр и џентлмен`, али прије свега добар човјек и велики Босанац, који се залагао за суверену и грађанску БиХ", рекао је за Дојче Веле бивши члан Председништва БиХ Ејуп Ганић.

„Дивјак је, у ствари, бранио бившу Југославију док се та држава није распала, а онда се борио за БиХ и учестовао у стварању Армије Републике Босне и Херцеговине", додао је он.

„Град Сарајево се опрашта од истинског мисионара добра, љубави и мира, Јована Дивјака", написала је на Твитеру градоначелница Сарајева Бењамина Карић.

Ко је био Дивјак?

Бивши официр Југословенске народне армије рођен је 11. марта 1937. године у Београду.

Основну школу завршио је у Босанској Крупи и тамо уписао гимназију, али ју је завршио у Зрењанину, где су се касније преселили.

Био је одличан ученик и желео је да упише студије психологије и педагогије, али нису имали новца за то, наводи босански Дневни аваз.

Определио се за Војну академију у Београду и по завршетку студија наставио је је школовање у Француској.

Током рата извршавао је функцију бригадног генерала Армије РБиХ и помоћника начелника Главног штаба ове војске, пише на сајту његовог удружења.

Пензионисан је 1996. године, а две године касније је због „грађанске непослушности" вратио чин генерала.

„Срећан сам да сам био и остао на људској обали живота…", писао је Дивјак у уводу књиге о драматичним ратним годинама које је описао и као „звездане тренутке његовог живота".

У времену у којем је било тешко сачувати главу, само је теже било „сачувати образ", навео је у књизи Не пуцај чије је одломке објавио Радио Слободна Европа 2011. године.

Случај Доборовољачка

Тужилаштво Републике Србије је 2008. године за њим расписало потерницу због злочина у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године током повлачења конвоја ЈНА.

Постоји снимак на ком се чује да Дивјак тада виче: „Не пуцајте", по чему је и књига добила име.

Касније је о овом догађају више пута говорио, наводећи да се не осећа кривим.

„Наравно да је убиство војника ЈНА у Добровољачкој био злочин. И за тај злочин неко треба да одговара.

„Знају се имена људи који су одговорни за то", рекао је за београдски Курир 2011.

Годину дана раније је по српској потерници ухапшен у Бечу, али је аустријски суд марта 2010. одбио да га изручи Србији, уз образложење да се у Београду не би могло очекивати поштено суђење.

Док је био у притвору у босанској престоници окупиле су се стотине људи да протестују због хапшења.

Тада је лидер босанских Срба и данашњи члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик поздравио тај потез, наводећи да је Дивјак: „Учествовао и командовао ратним злочинима".

Став званичног Сарајева увек је био да су све акције током рата изводили у самоодбрани и да је „Србија била агресор".

Наслеђе из ратова деведесетих и даље значајно утиче на односе у региону и у многоме спречава да се крене напред, рекао је тада ББЦ дописник Марк Лоуен из Београда.

Хрватско државно тужилаштво је у марту 2017. године подигло оптужницу против њега и још неколико других официра Армије РБиХ због ратних злочина над Хрватима током рата у Босни и Херцеговини.

Реаговања

Од Дивјака су се од петка опраштали у Сарајеву, али и широм региона.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]