Валентин Инцко у Интервјуу петком: „Босна и Херцеговина никад неће бити централизована, али мора бити функционална држава"

Валентин Инцко ће наредне године обележити пуне четири деценије откад је први пут као аустријски дипломата крочио у балканску политику.

Јубилеј ће дочекати на функцији човека који се стара о примени споразума који је зауставио рат у Босни и Херцеговини (БиХ) и који се четврт века од потписивања једнако хвали и оспорава.

„Између Првог и Другог светског рата је било само двадесет година, а овде имамо 25 година мира - то је вредно постигнуће.

„Дејтонски споразум је омогућио једну државу за све који у њој живе и то није мало", каже Валентин Инцко на скоро савршеном БХС језику (босанско-хрватско-српском).

Он каже да је свестан да није мали број грађана БиХ који јубиларну годишњицу не би желели ни да прославе.

„Амерички дипломата Ричард Холбрук је својевремено писао да су неки НАТО генерали мислили да ће на линији разграничења у Босни бити трупе, као између Северне и Јужне Кореје.

„Али после тридесет неуспешних примирја, Дејтон је зауставио рат и то не сме да се потцењује - Дејтон је почетак, али никако крај: то није плафон, може се до неба."

Инцко је на позицији високог представника од марта 2009. године, убедљиво најдуже у односу на своје претходнике.

„Босна и Херцеговина једног народа би била досадна"

Аустријски дипломата каже да је за четврт века постигнуто много, уз напомену да се највише урадило у првим послератним годинама.

„Босна је добила једну од најстабилнијих валута, марка је везана за евро, има граничну полицију, шест нових министарстава, пасоше, регистарске таблице, заставу, химну, фудбалски савез, итд.

„Постигнуто је и оно за шта сам мислио да ће бити немогуће - да 400 хиљада војника из три армије, два министарства одбране, створе једно министарство, једну армију са десет хиљада војника."

Ипак, за многе та постигнућа припадају сада већ давној прошлости, а Дејтон је све чешће део описа колико је компликован свакодневни живот државе са два ентитета и три конститутивна народа.

„Велика му је мана што све институције личе на домове народа - то није увек функционално.

„Дејтон је разоружао војске, али су сви добили политичко оружје - витални национални интерес, витални ентитетски интерес - па сад пет људи може да блокира целу државу" оцењује Инцко.

Такве блокаде нису биле ретке, па се позиви на промене унутрашњег уређења БиХ све чешће чују.

„Морамо пазити да нико од конститутивних народа не изгуби свој идентитет - то би била досадна Босна и Херцеговина, кад би имала само један народ.

„Никад Босна и Херцеговина неће бити централизована држава, али мора бити функционална држава", каже Инцко.

Опис посла Високог представника дефинишу Бонска овлашћења из 1997. године којима је разрађено оно што је у Анексу 10 Дејтонског споразума записано две године раније.

Као најважније се наводи старање о примени самог споразума - чак и кроз смењивање функционера који га не поштују, или наметање кључних закона, ако не успеју да их донесу институције БиХ.

Инцко наводи податак да је око две стотине политичара удаљено из јавног живота, у складу са овлашћењима Високог представника.

„Многим Србима, и другима, сам омогућио повратак у политички живот.

„Двојица од њих су касније чак били на министарским позицијама, један у Републици Српској, а други на државном нивоу."

Он каже да су овлашћења до сада искоришћена око осам стотина пута, мада не у блиској прошлости.

„Последњих 10-12 година нисмо користили ова овлашћења, а и међународна заједница ми не даје неку подршку да их ја користим.

„Али можда ћемо опет почети са робуснијим присуством, ми смо решили да је ова претходна деценија била време локалне одговорности, са ограниченим помацима", наговештава Инцко потенцијални заокрет политике.

Ко су били Високи представници у БиХ

Две стране лика Босне и Херцеговине

Високи представник каже да би се уређење Босне и Херцеговине могло мењати променом Устава.

„Устав треба мењати због грађана, прошло је 25 година од рата па смо и сви ми старији, али ту је потребна сагласност три конститутивна народа као и Осталих - они се у Дејтонском споразуму пишу са великом словом О.

„Мора да се мења политичка клима и да се врати поверење - три стране немају поверење као да се рат јуче завршио."

Инцко посебно истиче да систем у БиХ онемогућава онима који не припадају Бошњацима, Србима или Хрватима, на пример Ромима или Јеврејима, да се кандидују за руководеће функције, као што спречава и припаднике конститутивних народа да се кандидују на позиције које „припадају" другом народу.

Наводи да су све бројније пресуде међународних судова показале да се тиме крше људска права великог броја грађана БиХ.

Ипак, док политичаре означава као оне којима тренутно стање одговара, Инцко је спреман да покаже и другу страну ове балканске земље.

„Међу обичним људима има много локалних Нелсона Манделе или Вилија Бранта, док они на вишим нивоима живе од разлика - не желе да истакну нешто што је заједничко."

Због тога су, каже Инцко, иницијативе преузели и сами грађани.

„У Јајцу су традиционални политичари, Бошњаци и Хрвати, желели да једну већ малу гимназију поделе на бошњачку и хрватску.

„Бунили су се не политичари него ђаци - желели су да буду заједно у разреду, штрајковали су и успели да школа не буде раздвојена."

Аустријски дипломата каже да примера има и међу верским заједницама.

„У Прозору је на католичку мису дошао хоџа са поклонима, у Требињу су неки нељуди спрејом ижврљали џамију, а следећег дана„ су комшије Срби дошли да све окрече и очисте.

„О томе се мало пише, али то је моја велика нада."

Ипак, Инцко је помало разочаран и у оне које представља.

„Европа је направила велику грешку, као и домаћи политичари - а могао је да се примени француско-немачки модел помирења у коме млади путују, уче језике и културу оних других, имају заједничке књиге историје, владе одржавају заједничке седнице."

Ко је Валентин Инцко

Зашто су три „Б" шанса за БиХ

Иако и сам каже да међународна заједница у последњој деценији није била спремна да се робусније ухвати у коштац са проблемима у БиХ, Инцко верује да ствари могу да се промене.

„Безбедност на Балкану је наша безбедност - зато је интерес Европе, Аустрије, Немачке да овде ствари буду уређене", каже он и подсећа на недавни терористички напад у Бечу где је убица имао везе са симпатизерима радикалних покрета из неколико земаља са Балкана.

Као важну промену у будућности земље види и избор Џозефа Бајдена за наследника Доналда Трампа на месту председника Сједињених Држава.

„Бајден је имао састанке још са Титом, био на сахрани Кардеља, током рата био трипут у Босни, после рата још два пута, имао сам и ја са њим добар разговор 2009. године, па мислим да ће за четири-пет месеци створити екипу која ће се бавити Босном и Херцеговином.

„Неће се он бавити лично, али створиће озбиљан тим - неки овде мисле да Бајден помисли на Босну, Бањалуку, Сарајево или Инцка чим се пробуди - а не схватају да је Босна на 85. месту од његових четиристо проблема."

Тиме ће, каже Инцко, бити употпуњено оно што он зове „три Б".

„Кључ је у три Б - Брисел, Берлин, Бајден.

„Оваква констелација је последња шанса за Босну и Херцеговину и неће се поновити - за четири или осам година све мање светских политичара ће се сећати шта је Дејтон или Босна и Херцеговина, има много већих и новијих проблема."

На тврдњу да Европска унија, чак и кад земље на Балкану испуне тражено, не убрзава процес прикључења - што је посебно очигледно на случају Северне Македоније која никако да отвори преговоре о чланству, сада због примедби Бугарске - Инцко каже да у Европи постоји одсуство свести о ургентности.

„Све што Европа ради, па и да је добро, иде преспоро - нема уопште осећаја за хитност.

„Са друге стране, у ЕУ постоје државе које не желе да се у Унију уносе проблеми, не желе да увозе нестабилност."

„Вучић не доводи у питање БиХ"

Примену Дејтонског споразума гарантују светске силе, али и Србија и Хрватска, као додатна сигурност да је рат на Балкану завршен.

Данашњи званичници у Београду за Инцка су добри партнери.

„Председник Вучић је увек био коректан што се тиче територијалног интегритета Босне и Херцеговине - ја то пратим више од деценије и нема ниједне његове изјаве која би ставила под знак питања БиХ као државу.

„Поздрављам све инвестиције Србије - од аеродрома у Требињу, где ћу се потрудити да се процедуре и убрзају, те буду у складу са законима", каже.

Ипак, на опаску да сарадници председника Вучића често дају потпуно супротне изјаве, Инцко не одговара великом бригом.

„Нисам слеп, видим и чујем све - али као што сам ја последњи ауторитет у интерпретацији Дејтонског споразума, председник Вучић је последњи ауторитет што се тиче сарадње са Босном и Херцеговином.

„Ако неко каже да постоје две српске државе, то је наравни неприхватљиво - Република Српска постоји само захваљујући постојању Босне и Херцеговине."

На оптужбе да ради на укидању Републике Српске, Инцко одговара примерима из других земаља.

„Немам ништа против да постоји Република Српска - постоје и Баварска у Немачкој, Тексас у САД, али се свуда уз заставе тих ентитета истичу и државне заставе.

„Да ли мислите да је Тексас увек задовољан Вашингтоном?"

Заставе БиХ није било поред обележја Републике Српске и Русије када се српски члан Председништва БиХ Милорад Додик састао са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим.

„То је био велики протоколарни гаф, можда чак намера.

„Постоји закон о застави, Милорад Додик је председник Председништва БиХ и не би му пала круна с главе да је тамо била застава Босне и Херцеговине, а и Руси би са тим били сигурно сагласни."

О Милораду Додику

„Били смо некад на ти - више нисмо. Он је био миљеник Запада, рекао је све што треба да се каже - да треба испоручити Караџића, да је у Сребреници био геноцид. Ја сам код њега био на крсној слави Ђурђевдану, он је из фине антифашистичке породице са Козаре. Али то се све охладило и немамо личних контаката. Поред тога, називао ме криминалцем, монструмом, србомрсцем и чиме све не."

„Људи ће хитно одлазити"

Валентина Инцка највише брину процене да би број становника БиХ до 2070. године могао да падне до 1,6 милиона, а дијаспора постане још бројнија - па и у његовој Аустрији, где је једна од министарки Тузланка Алма Задић.

„Она је једна од најбољих министарки, сваки дан ради три смене, размишља брзином 180 на сат, завршила је три факултета, међу њима и Колумбију у Њујорку.

„Али нисам сигуран да би она овде била и секретарица у Тузланском кантону."

Због тога каже да се ствари морају мењати, и то не само на економском нивоу.

„Нису услови само плата и посао.

„Морате имати владавину права, добру власт и перспективу - али не од двадесет година, јер је то цела изгубљена генерација, већ за много краћи период."

После четрдесет година на Балкану, Инцко зна где би волео да види БиХ.

„Видим Босну у евроатлантским интеграцијама - дугогорочно и у ЕУ, и у НАТО, а то је самопроглашени циљ државе, већине њених политичара и грађана.

„Тежња за уласком у НАТО стоји у Закону о одбрани који је потписан пре мог доласка од стране представника сва три народа, док жељу за прикључењем ЕУ има готово 80 одсто грађана."

Каже и да за њега важе исти стандарди као и за остале политичаре у држави.

„Рекли смо да су предуго иста лица овде у политици - то важи и за мене, и ја би требало да идем, било би ми драго.

„Али било би добро да се испуни један од услова за укидање Високог представника - позитивна оцена ситуације у БиХ која се базира на пуној примени Дејтона, а ви сами процените има ли позитивне оцене и да ли је Дејтон у потпуности примењен", каже Инцко

Тада би, додаје, исте секунде требало укинути положај Високог представника уз формирање малог тима за праћење примене Дејтона и функционисања владавине права.

Ипак, као најважнији закључак, Валентин Инцко наводи да времена више нема.

„Потребна нам је свест о хитности, као и примена закона јер људи из сва три народа желе само нормалан живот и правду, без корупције.

„Иначе ће ови дивни људи убрзано отићи одавде и негде другде тражити тај нормалан живот и цивилизацијске вредности."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]