Интервју петком: Дамир Имамовић за ББЦ на српском - Људи током епидемија и криза причају приче како би преживели

Аутор фотографије, Imre Szabó
- Аутор, Јелена Максимовић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 5 мин
Уместо да на данашњи дан буде између Брижа и Ротердама на путу ка Лондону, музичар Дамир Имамовић седи у стану у Сарајеву и покушава да, на најбољи могући начин у свету заробљеном у епидемији корона вируса, на Интернету промовише нови албум Singer of Tales.
Многи Имамовића сматрају уметником који је, уз велико поштовање према узорима, модернизовао севдах, истовремено успевши да приближи овај жанр млађим генерацијама и онима који иначе не слушају традиционалну народну музику.
Са фризуром из карантина у домаћој радиности, насмејан и расположен за разговор, Дамир се прво распитује како је у Београду и да ли је укинут полицијски час.
Турнеја по Енглеској и другим градовима у Европи само је померена, није отказана.
„Још увек нас хоће", каже он.
Седми албум је припремао три године, а снимио га је у Берлину са међународном екипом продуцената и музичара.
Како је његов издавач Wrasse records из Лондона све припремио за излазак албума у априлу, није било могуће зауставити објављивање - први сингл је изашао у јануару, а прикази и интервјуи почели да се појављују у медијима.
Нови албум увек прате и концерти, а с помало сете каже „предивну турнеју смо испланирали".
Чак су се и неки фестивали из Италије јавили да се распитују да ли је расположен да наступа у овој земљи на јесен.
Светска севдах заједница
Севдах нема статус танга, фламенка или фада, сматра Имамовић, већ музичари„кад долазиш из мале културе", стално морају да се објашњавају о чему се ради.
„Ми смо распадом Југославије изгубили институције и у култури и у музици. Зато сада мораш стално да 'преговараш' наше локалне идентитете с великим Западом, са начином на који њихово ухо слуша музику", објашњава Имамовић.
Кад свира у региону бивше Југославије, где доста песама са његовог репертоара има статус класика, признаје: „Више осећам да припадам заједници".
Емоцију коју носи севдах препознају људи широм света.
Један од највећих комплимената добио је после концерта у Мексику пре две године, када му је пришао младић и рекао: „Немам појма одакле сте, ни коју музику свирате, али ја сам све ово разумео."
Севдах није само Дамиров животни избор, то је и традиција његове породице.
„Севдах није само врста музика, кроз њега се вукло све што сам живео, различити музички идентитети, поетска страна и борба за еманципацију и саме музике, али и људи који су се тиме бавили," каже он.

Ко је Дамир Имамовић
- Рођен је 1978. у Сарајеву, у музичкој породици. Студирао је филозофију, а осим свирања, писања и снимања песама, бави се истраживањем севдаха као жанра.
- Његовог деду Заима Имамовића многи сматрају легендом севдаха, а отац Неџад био је активни музичар, свирао је бас у ансамблима који изводе севдах музику.
- Са Фарах Тахибеговић је уредио монографију посвећену деди, а 2016. је објавио историју севдаха (Севдах, Вријеме) преведену на енглески.
- Цењен је и међу колегама. Међу најважније сарадње убрајају се оне са Влатком Стефановским, џез пијанистом Бојаном Зулфикарпашићем и Јадранком Стојаковић. Такође, бавио се и примењеном музиком за филм и позориште.
- Ово није први Имамовићев албум објављен за страног издавача. Претходни, Двојка, са поставом Севдах Такхт, снимио је са продуцентом Крисом Екманом из групе Walkabouts за издавачку кући Glitterbeat.


Аутор фотографије, Almin Zrno
Гитару је почео да свира као тинејџер током рата 1990-тих, јер му је било досадно.
Прво је „скидао" актуелне поп-рок хитове, а затим се окренуо братовљевој колекцији плоча и класичном рок звуку Џимија Хендрикса и групе Лед Цепелин.
„На дернецима свирамо прво REM, Guns n'Roses, па се онда пређе на Ханку Палдум, у неко доба кад се сви напију на Синана Сакића", прича Дамир.
Истраживање историје севдаха га не оптерећује кад изводи музику или пише нове песме, напротив.
Смета му „антиинтелектуални став да уметник мора да буде нека осећајна животињица и да не треба да чита или мисли".
„А затим се ту појави неки професор универзитета који ти објасни шта си ти заправо хтео да кажеш", закључује он.
Зазире од баналних политичких порука, али нема проблем да његову музику неко види као ангажовану.
„Осећам потребу да напакостим свим тим конзерватицима који желе да гурну ову музику у национализам", закључује он.
Певач који прича приче
Наслов албума упућује на времена кризе или епидемије, када би се људи окупили и причали једини другима приче, што је описано у Бокачовом Декамерону.
Такође, Singer of Tales је назив књиге Алберта Лорда, америчког стручњака за епску поезију, који је тридесетих година 20. века путовао Балканом и упознавао се са традиционалном усменом поезијом овог подручја.
Лордова књига имала је велики утицај на Имамовића.
Албума је продуцирао Џо Бојд, продуцент првог сингла групе Pink Floyd, затим албума британског фолк музичара Ника Дрејка, као и америчких алтернативних великана REM и 10.000 Maniacs.
Упознали су се у Сарајеву, преко заједничких познаника, а после ручка током ког је схватио да су им размишљања о музици слична, одлучили су да сарађују.
„Ни мени ни њему се не допада тај турбофолк начин представљања наше музике на Западу", каже Имамовић.
Пре снимања албума, Имамовић је на венчању Бојда и Андрее Гертлер, која је копродуцент Singer of Tales, извео песму Кафу ми драга испеци.
После концерта у Пули, упознао се са контрабасистом Грегом Коеном, дугогодишњим сарадником Тома Вејтса и Џона Зорна и пожелео да свира са њим.
Поставу на овом албуму употпунили су Дерја Туркан, музичар који свира кеменче - традиционални турски инструмент с три жице - и виолинисткиња Ивана Ђурић.
„Они су изванредни музичари и људи, свирају за музику, а не за себе," описује колеге музичаре.
Њихов утицај на албум је огроман, признаје Имамовић.
„Нећеш звати те људе, објективно музичке величине, а не дати им простора", каже он.

„Нико неће бити бољи после короне"
Дамир је тип особе са којом можете дуго разговарати о најразличитијим темама, али немогуће је избећи питање шта ради током пандемије која је цео свет затворила куће.
„Био сам у шоку прва три дана," каже он, додајући да је врло брзо почео да ради послове везане за промоцију албума, али и нацрт за нову књигу о севдаху.
И иначе много чита, али сад користи време за истраживање материјала за нову књигу, па се прихватио вишетомних зборника из историје.
„Радим као фриленсер већ 15 година, мени је рад од куће природно стање," каже уз осмех.

Аутор фотографије, Edvin Kalić
Као и многи данас, гледа серије на Нетфликсу.
Свира, компонује, али и за своју душу аранжира омиљене народњаке и објављује их на Твитеру у серијалу „Release your inner народњак", па се тако код Лепе Лукић подвуче риф Black Sabbath, а увод у песму Биљане Јефтић звучи као Мetallica са чувеног „црног" албума.
Очекивано, пратиоци шаљу музичке жеље.
Престао је да прати „какофонију прогноза" јер има пуно посла, па, како каже, нема места апокалиптичним мислима.
Карантин због корона вируса не пореди са ратом јер је данас могуће наручити пицу док си у самоизолацији.
Подсетио се реченице новинара Озрена Кеба из књиге Сарајево за почетникe како све што човек научи у рату постаје потпуно непотребно у тренутку кад рат престане.
Оптимиста је и верује да ће свет наставити да функционише као и до сада, људи ће се дружити, ићи на концерте.
Ипак, каже да не сумња „да из ове ситуације нећемо изаћи нимало паметнији, да ћемо нешто важно научити или гласати другачије него до сада."
„Кад ово прође, вратићемо се на фабричке поставке."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








