Крај Југославије: Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини

Животе је изгубило сто хиљада људи, расељено је више од половине становника најјугословенскије југословенске републике, а 30 година касније нема сагласја о дану када је рат у Босни и Херцеговини почео.

Све три стране - српска, хрватска и бошњачка - наводе други датум за почетак рата, који се не разликују само по месецима, већ и по годинама.

Алан Литл, репортер који је годинама извештавао за ББЦ са Балкана, каже да све три стране пишу сопствене верзије историје.

„И даље постоји негирање злочина који су у Босни почињени у име нације, становништво и даље жели да му говоре утешне лажи у којима су они увек жртве и никад злочинци.

„И док год се то дешава, не може доћи до помирења или хармоније у том делу Западног Балкана", каже Литл за ББЦ на српском.

Процене су да је током рата у Босни, етнички најшареније југословенске републике, расељено више од 2,2 милиона људи, а крвави сукоби су окончани Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

На питања упућена Председништву БиХ, телу састављеном од представника сва три народа, када је формално почео рат и којим догађајем, ББЦ није добио одговор.

Украјина и `ехо деведесетих`

Литл у рату у Украјини чита „ехо деведесетих".

Руски председник Владимир „Путин сад каже да Украјина нема историјски идентитет као држава, управо тако је Србија видела Босну деведесетих - да не постоји и да нема легитимитет.

„Сматрало се да људи који себе називају Бошњацима нису засебна националност, већ да су то Срби муслиманске вере или Хрвати муслимани, то је замисао пројекта да постоје Србија и Хрватска и ништа између", каже Литл.

Иако сматра да рат на Балкану у оном облику није могућ јер сад нема „суседне државе која би то желела" и војно и финансијски подржала, Литл каже да зна шта би то могло да донесе.

Епизода ББЦ-јевог документарног филма Смрт Југославије посвећена почетку рата у Босни, чији је један од аутора, зове се „Врата пакла".

И босанскохерцеговачки режисер Градимир Гојер који је 1992. гледао како гранате падају на Сарајево види „невероватне аналогије" са данашњицом на Балкану.

„Kористе се готово па исти обрасци вештачког сејања страха и свађања народа.

„Бојим се да из историје, на овим нашим просторима нико ништа није научио", наводи у писаној изјави за ББЦ.

Позадина сукоба

Према последњем предратном попису становништва из 1991. године, у Босни и Херцеговини је живело отприлике 43 одсто Бошњака (муслимана), 31 одсто Срба и 17 процената Хрвата, а преосталих осам одсто се изјашњавало или као Југословени или као друге мањине, подаци су Меморијалног центра Сребреница.

Већ тада овај мозаик полако добија другачије обрисе.

На изборима 1990. године највише гласова освајају три странке са националним предзнаком - Странка демократске акције (СДА) Алије Изетбеговића, Српска демократска странка (СДС) Радована Караџића и Хрватска демократска заједница (ХДЗ) Стјепана Кљуића.

Већ следеће године, узаврели политички живот у Босни се још усложњава.

У октобру 1991, представници хрватске и бошњачке заједнице донели су „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине".

Одлучено је да се представници БиХ повуку из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између република које сачињавају умањену СФРЈ - без Хрватске и Словеније, које су већ прогласиле независност - на шта представници Срба нису пристали.

Уместо тога, Караџићев СДС у новембру успоставља српске аутономне области, независне од централне власти у Сарајеву, а потом организује и сопствени референдум.

На њему је изгласано да Срби у БиХ успоставе републику, али је Влада у Сарајеву тај референдум одбацила као неуставан и неважећи.

Ипак, Срби из Босне 9. јануара 1992. проглашавају Републику Српску, да би 25. јануара Скупштина БиХ, на дугој и бурној седници, расписала референдум о независности који је одржан 29. фебруара и 1. марта.

Република Босна и Херцеговина прогласила је независност 1. марта 1992. године.

Шта је за кога био почетак рата?

Другог дана референдума - 1. марта 1992. - Рамиз Делалић пуцао је на свадбену поворку у Башчаршији и убио младожењиног оца, што Срби сматрају почетком рата у Босни иХерцеговини.

Тај злочин је означио почетак Одбрамбено-отаџбинског рата, како га назива Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, једног од два ентитета пост-ратовске Босне и Херцеговине.

Убрзо су у Сарајеву у појединим насељима подигнуте барикаде, а честа су била и потезања оружја.

Истовремено се одржавају и бројни антиратни протести.

Југословенска народна армија у то време је већ блокирала град, који ће бити под опсадом све до 1995. године - до тада ће у Сарајеву погинути више од 10.000 људи.

На једном од протеста против барикада и рата 5. априла убијене су Суада Дилберовић и Олга Сучић, које Бошњаци сматрају за прве жртве рата.

Оне су убијене снајперским хицима са српских положаја.

За Бошњаке је почетак рата, односно „агресије на БиХ",6. април 1992,када је почела вишегодишња опсада Сарајева које су окружиле снаге ЈНА и Срба из Босне.

Тај датум има двоструки симболички значај - тог дана је Европска заједница признала независну Босну и Херцеговину, али је то и Дан града Сарајева, јер је тада ослобођен у Другом светском рату.

Иронијом судбине, шестог априла 1992, хиљаде људи у Сарајеву тражиле су мир - носили су транспаренте Peace (мир), и скандирали „Не дамо те, Босно!".

„Прибирали смо сву нашу моћ, сву нашу храброст и памет, да би нас на крају болесна памет довела до нечег сасвим другог", испричала је Маринела Доманчић, сарајевска професорка и учесница скупа, за Зетра - дани наде.

„Поставили су бину на којој су одржани говори.

„Најупечатљивији ми је остао Раде Шербеџија са ћеркицом, то јест малом бебом у нарамку - вјероватно је била најмлађа од свих нас", сећа се Доманчић.

На демонстранте су испаљени меци из правца хотела Холидеј Ин, о чему је било доста сведочења учесника скупа, а помиње се и у књизи југословенског генерала Јована Дивјака, који је, иако Србин, остао да брани Сарајево.

У препознатљивом хотелу Холидеј Ин, који и данас истом жуто-браон фасадом налик лего коцкицама краси центар Сарајева, на почетку рата било је седиште странке и канцеларија Радована Караџића, лидера Срба у Босни, а касније уточиште за бројне стране новинаре.

Отворен у освит Олимпијских игара у Сарајеву 1984, током рата био у попришту сукоба - испред њега је стајао натпис „Опасна зона - почивај у миру или бежи".

Алан Литл сматра да је 6. април био преломни тренутак.

„Ја мислим да је то пуцање на демонстранте са хотела Холидеј Ин, када је Радован Караџић са осталима напустио град, тренутак када више рат није могао да се избегне", каже Литл.

Хрвати у Босни, пак, сматрају да је рат почео пола године раније - 1. октобра 1991. нападом на хрватско место Равно на југоистоку земље, у дубровачком и неумском залеђу.

Хрватска и Словенија су већ суверене републике које су прогласиле независност 25. јуна 1991. године и изашле из дотадашње заједничке државе Југославије.

Српска мањина у Хрватској одбила је да прихвати власт новопроглашене државе и почела је да организује оружану побуну.

Југословенска народна армија је прво покушавала да спречи ескалацију сукоба, али је убрзо по налозима из Београда пошла у напад на Вуковар у источној Славонији крајем августа 1991, док је у другим градовима почела повлачење, углавном преко територије Босне и Херцеговине.

Дубровник, на јужном делу јадранске обале близу границе са Црном Гором, није представљао војну претњу, јер је због сталног и великог прилива туриста у околини града није било касарни, па ни залиха оружја.

Ипак, представници власти у Црној Гори и Србији су недељама тврдили да се хрватске снаге у Дубровнику спремају за напад на Боку Которску.

Генералштаб СФРЈ издао је наредбу ЈНА да блокира Дубровник 30. септембра, а 1. октобра прве гранате су пале на град.

У тим војним операцијама уништено је и село Равно, које се налази на територији БиХ, писао је Радио Слободна Европа.

'Клизни датуми' - одлика ратова 20. века

„Намештања" датума уобичајена су за већину ратова током протеклог века, каже историчарка Дубравка Стојановић.

„Хронологијом или најобичнијим датумом шаљете одређену поруку да је друга страна напала, да сте се ви одувек бранили.

„Цео 20. век свако покушава да свој рат, ма колико офанзиван, прикаже као одбрамбени или ослободилачки", каже Стојановић за ББЦ на српском.

Ретко се дешава случај какав је био 1914. када је Аустроугарска јaсно објавила Србији рат.

„Откад су ратови престали да буду тако јасна и господска појава, какав је још био Први светски рат, а постали пузајући, са мање јасним почетком, онда увек имате проблем", каже Стојановић.

Пример за то је и полемика о крају Другог светског рата, јер је капитулација Немачке потписана 9. маја по руском времену, а на Западу је био још 8. мај.

„Због временске разлике испадне да је у рату победио Запад или Совјетски савез, чак дотле се иде", напомиње Стојановић.

По неким тумачењима, рат је завршен тек неколико месеци касније, капитулацијом царског Јапана, августа 1945.

Предратна атмосфера

Када је почињао рат на простору бивше Југославије, Светлана Броз је радила на Војно медицинској академији (ВМА) у Београду као лекарка кардиолошкиња.

ВМА се у то време, каже ова мировна активисткиња и унука Јосипа Броза, некадашњег председника СФРЈ, претварала у ратну болницу у коју су хеликоптерима стизали рањени.

„Са задње стране зграде ВМА, испред мртвачнице, на травњацима правили су се даноноћно дрвени мртвачки сандуци.

„Гробља Лешће и Орловача били су пуни свежих хумки са пирамидама на којима је писало: НН и број који је означавао протокол са патологије ВМА", описује те дане Броз.

У освит сукоба, у Срајеву су се преплитали „хумор и безумље", описује посету овом граду Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове.

На згради поште је, на пример, предратних дана писало „Ово је Србија", а испод тога графит „Будало, ово је пошта".

Пошта је гранатирана 2. маја 1992.

И поред тога што да су Уједињене нације прогласиле Сарајево заштићеном зоном, српска опсада града је трајала 1.423 дана, током које је убијено више 10.000 одраслих и више од 1.600 деце.

То је најдужа опсада једне престонице од Другог светског рата.

Сећање на Сарајево 1992 и „град у пламену"

Градимир Гојер, босанскохерцеговачки редитељ, за ББЦ

Већ су Сарајевом одјекивале гранате...

У склоништу испод Kамерног театра 55 слушали смо драматичне телефонске разговоре између чланова Председништва Ејупа Ганића и Стјепана Kљуића који су (од 2. маја) били у згради Председништва и Алије Изетбеговића заробљеног у касарни у Лукавици...

Била је то бесана ноћ у којој сам, као и све Сарајлије, схватио да су одметнути Kадијевићеви (савезни министар одбране Вељко Кадијевић) Срби кренули у пут без повратка, у разваљивање међународно признате државе, чланице Уједињених нација, Босне и Херцеговине.

Босанскохерцеговачке патриоте, углавном самоорганизоване, примиле су заједно са припадницима Специјалне јединице МУП-а РБиХ први удар од народа одрођене ЈНА, паравојних јединица, већ тад са четничким обележјима...

И данас је грозно се сјетити запаљене главне Поште и Националне библиотеке, из које смо под снајперском ватром извлачили књижевно благо, па разорене Титове улице.

Град је био у пламену...

Осјећали смо да нас је Европа издала и да БХ. патриотима долазе, не дани и мјесеци, већ године борбе са онима који су одлучили да фашистоидно руше државу у којој су се школовали, стекли позиције у привреди, култури, спорту, у свим сферама живота.

Одметнута ЈНА и паравојне једнице са брда око града перманентно су тукли по граду...

Почела је најдужа опсада у модерној историји ратовања...

Спознао сам значење стихова Радована Kараџића: „Идемо у град да бијемо гадове"...

Осетио сам варварство на делу...

Три датума и три верзије историје

Деца у Босни и Херцеговини одрастају учећи три различите историје и то је најпогубније, сматра Гојер.

„Уџбенике су у свим временима писали победници, па их тако и данас, нажалост, пишу они који владају на три етнотериторијална простора у Босни и Херцеговини", каже Гојер.

Пројекат заједничких читанки „Наставе модерне историје Југоисточне Европе" који је требало да превазиђе једнострана тумачења и злоупотребу историјске грађе зарад националних митова, из 2010. није био дугог даха.

Објављене су на српском, албанском и грчком језику, али није било новца за наставак пројекта, каже Дубравка Стојановић која је у том пројекту учествовала.

Истина је, пак једна, доказана и одлукама међународних судова, сматра Гојер.

„Босна и Херцеговина је нападнута од Србије и Хрватске, а међународни фактор јој је увођењем ембарга на оружје одузео право да се брани, на њеној територији почињен је геноцид, бројни злочини, културоцид.

„Одбранила се, офанзива једине легитимне војске, у том времену, Армије Републике БиХ заустављена је од САД-а непосредно пред њен улазак у Бањалуку", каже Гојер.

Ово су историјске истине којима је, каже, лично сведочио.

„Све остало је пропаганда и лаж у корист агресора на државу БиХ", каже Гојер.

На одлуке Међународног кривичног суда за Југославију позива се и Броз, истичући да је БиХ „1992. доживела агресију од режима Слободана Милошевића, а 1993. агресију Републике Хрватске, што је потврђено пресудама".

„Обе агресије и након тридесет година негирају и Србија и Хрватска и већина њихових становника, а посебно они из БиХ који су у том рату учествовали на страни агресора.

„То само потврђује да се нисмо помакли за тридесет година ни за јоту", упозорава Броз, директорка невладине организације Гариво из Сарајева.

Да ли је рат готов

Како за кога.

„Чим немате тачан датум и име рата, то значи да рат није готов.

„Називају их `ратови деведесетих` - шта то значи? То је најбољи доказ колико они ментално нису завршени", сматра историчарка Стојановић.

Пре ће, каже, бити да је „рат привремено залеђен", а да се чека нека повољнија међународна ситуација у којој ће моћи да се настави до остварења свих захтева.

О томе се отворено говорило претходних 25 година, подсећа она.

„Мислим да су управо због тога и кренуле последњих годину или две јачи напади на целовитост БиХ, управо у ишчекивању друкчијег међународног расплета и јачању ауторитарних режима у Европи који су такође подржавали сецесионисте у БиХ, правећи од њега кризно подручје", закључује Стојановић.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]