Међународни дан демократије: Да ли је Србија демократска земља

Србија иде у правцу „висококорумпираних земаља", са медијским окружењем које је „неадекватно за слободу изражавања", наводи се у истраживању невладине организације Црта.

У њој „нема довољно политичке воље да се реше проблеми у јавној управи", а судије су „под притиском власти" са овогодишњим „најлошијим изборима до сада".

Истраживачи Црте су мерили напредак Србије на основу пет политичких и друштвених области који се сматрају стубовима демократије, а и критеријумима за улазак у Европску унију.

То су стање у медијима, правосуђу, јавној управи, али и борба против криминала и корупције. Посматрали су и сам изборни процес.

У чему је Србија најлошија, а где је најбоља

Србија је била најбољи ђак када је у питању реформа јавне управе, а најлошије стоји у борби против корупције - резултати су истраживања Црте.

Истраживачица ове организације Тамара Бранковић за ББЦ на српском каже да је незахвално да се пореде ове области.

Ипак, додаје да је Србија „најмање напредовала у борби против корупције јер се главни стратешки документи не доносе и не прилагођавају актуелним друштвеним околностима, а препоруке релевантних међународних организација се делимично испуњавају".

Организација Фридом хаус оценила да је у Србији у прошлој години дошло до пораста корупције, поготово оне на високом нивоу.

„До 2019. године корупција на високом нивоу постала је све јача, а већ крхке антикорупцијске институције су додатно ослабљене", пише у извештају ове организације за прошлу годину у ком се подсећа да је СНС дошао на власт користећи паролу борбе против корупције.

Мало је покренутих истрага, а камоли пресуда у овим случајевима, па делује да се проблем корупције на високом нивоу погоршава, оцењује Фридом хаус.

Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић недавно је рекао да на корупцију у Србији утиче висока зависност привреде и грађана од јавног сектора.

„Главни генератор корупције јесте партијска контрола над јавним сектором, која далеко превазилази ниво доношења политичких одлука у скупштини и влади", рекао је он.

„У великом делу јавног сектора кључне одлуке потписују лако заменљиви вршиоци дужности, који свој положај дугују политичким моћницима, уместо да полажу рачуне грађанима", објашњава Ненадић у разговору за сајт УГС Независност.

Ненадић је рекао да се корупција не може ни смањити, ни сузбијати све док постоји низак ниво владавине права и отворено кршење закона, док тужилаштва не испитују случајеве коруптивног понашања, док се не повећа подршка независним контролним телима.

У извештају ГРЕКО, анти-корупцијском телу при Савету Европе, утврђено је да од 13 препорука за сузбијање корупције, Србија ниједну није применила у потпуности.

Према том извештају, Србија је 10 препорука делимично применила, али оне за спречавање корупције посланика, судија и тужилаца нису усвојене. По објављивању извештаја, Министарство правде наводи да су усвојени закони о пореклу имовине, о лобирању и о спречавању корупције.

Злата Ђорђевић из Транспарентности Србија је за Н1 коментарисала да „законске одредбе не гарантују спровођење суштине препорука ГРЕКО - јачање улоге Агенције за борбу против корупције, проширење надлежности када је реч о сукобу интереса посланика, судија и тужилаца... да се отклони свака сумња да може доћи до непримереног утицаја на људе који доносе законе."

Премијерка Ана Брнабић признала је да је проблем то што уставна реформа у области правосуђа није спроведена, али каже да одговорност за то не сноси Влада.

„За то је даље потребна двотрећинска већина у Народној скупштини. То је оно што ми нисмо имали и зато нисмо могли да усвојимо амандмане на Устав у области правосуђа и зато те одредбе стоје неусвојене.

„Чим буде постојала двотрећинска већина у неком сазиву парламента, онда ће то бити испуњено. А онда то треба и имплементирати", рекла је она, пренео је Н1.

Како је прошло 30 година вишестраначја

Шта је са јавним предузећима

Истраживање Црте показује да је „условно речено, највећи помак учињен у области реформе јавне управе због процеса дигитализације, услед чега је грађанима доступан све већи број електронских услуга", каже Бранковић.

„Извесних помака има и у професионализацији рада државних службеника због унапређења начина на који се вреднују знања, вештина и понашање", додаје она.

Процес реформе јавне управе се одвија дуже од деценије, а Србија ту најбоље стоји, иако су многи процеси и даље на чекању.

„Услед заобилажења конкурсних процедура приликом запошљавања, јавна управа постаје погодно тле за запошљавање кадра политичких партија које су у том тренутку на власти", кажу у Црти.

„Темељна реформа овако великог система подразумева синхронизоване напоре у унапређењу неколико подсистема, велика финансијска средства и структурне промене".

Бранковић додаје да је најважније да прекине „пракса запошљавања високих државних службеника у својству вршилаца дужности".

„Политичке партије могу врло лако да врше утицај на службенике који су ВД статусу јер им ова функција није гарантована".

У протеклих неколико година Србија пада и на лествици индекса перцепције корупције и креће се све више ка веома корумпираним земљама, кажу у Црти.

„Иако се закони усклађују са европским, слабе институције нису у стању да их доследно спроводе", каже Бранковић.

„То се огледа и у Закону о узбуњивачима који је приликом доношења био међу бољима. Суштински, то ништа није променило, узбуњивачи су остали незаштићени где врло често трпе притиске тих слабих институција".

Судије и тужиоци били су под посебном лупом истраживача, а утврђено је да Србија није реализовала уставне промене у области правосуђа како би национални правни оквир усагласила са европским стандардима.

„Коментарисање судских одлука путем медија један је од најзаступљенијих инструмената који носиоци других грана власти користе како би утицали на носиоце правосудних функција у Србији", каже Бранковић.

Како изгледа посматрање избора

Демократски само на папиру

Оно што је уобичајено код готово свих критеријума напретка друштва јесте да неки закони и јесу донети, али се често не примењују.

Тако у истраживању Црте стоји да „упркос томе што су медијски закони у Србији у великој мери усклађени са правном тековином Европске уније и међународним стандардима слободе медија, медијско окружење у Србији не може се оценити адекватним за развој слободе изражавања".

Србија на скали Светског индекса медијских слобода Репортера без граница из године у годину пада.

Тако се 2020. године сналази на 93. месту од 180 земаља. То је пад за 34 места у поређењу са 2016. годином.

У 2016. години забележено је укупно 69 случајева притисака и напада на новинаре, док је таквих случајева у 2019. години било чак 119, подаци су Независног удружења новинара Србије.

„Број вербалних и физичких напада као и притисака на новинаре расте, а учинак правосудних органа у поступцима поводом ових напада није на задовољавајућем нивоу", каже Бранковић.

„Већина медија, укључујући и јавне медијске сервисе, није финансијски самоодржива и у значајној мери ослања се на средства локалног и републичког буџета, која се често додељују у недовољно транспарентним поступцима".

Учинак правосудних органа у поступцима поводом напада на новинаре не доприноси стварању атмосфере у којој би новинари осећали да имају већу институционалну заштиту, додаје Бранковић.

Шта каже власт о медијима?

Председник Србије Александар Вучић је уочи парламентарних избора, да „медији у Србији никада ни у једној изборној кампањи нису били отворенији него што је то данас случај".

Међутим, почетком године, на панелу „Слобода медија у кризи", на Светском економском форуму у Давосу Вучић је рекао да није поносан на стање медија у Србији.

Тада је поменуо случај новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића коме је у децембру 2018. године подметнут пожар у кући.

„Један човек је написао нешто у локалним новинама против локалних моћника. На наше изненађење, напали су му гаражу и подметнули пожар који се проширо на кућу. Његова породица је била угрожена... нисам мислио да се то може десити у мојој земљи", рекао је Вучић.

Иако је од овог инцидента прошло скоро 20 месеци, суђење против осумњичених - међу којима је и бивши председник општине - још увек траје.

Тамара Бранковић такође помиње примере убистава новинарке Даде Вујасиновић 1994. и новинара Милана Пантића 2001, који су и даље у предистражној фази, док је поступак поводом убиства Славка Ћурувије 1999, после недавног укидања првостепене пресуде, враћен на поновно суђење.

„Најлошија изборна година"

Србија је спровела изборну реформу, после преговора власти и опозиције уз посредовање чланова Европског парламента.

„У изборној години, насупрот свим добрим праксама међународних организација које су релевантне за изборни процес, закони су мењани како би се део опозиције који је у бојкоту ипак определио да на изборима учествује", каже Бранковић.

„Све ове активности нису довеле до суштинске промене где је измена закона остала само формална, а пракса је остала и даље иста".

На критике због измена закона у изборној години, Вучић је почетком године рекао да је смањење изборног цензуса са пет на три одсто урађено у складу са европским и демократским начелима.

„То смо урадили и због побољшања демократског амбијента, због боље репрезентативности, у складу са демократским начелима и нико не може да каже да то није изразито демократска норма, сем што постоје душебрижници који разумеју да им бојкот неће успети, а некако би да подрже оне који би помало да дестабилизују Србију", рекао је Вучић.

Функционерске кампање је ипак било, додају у Црти.

„Назадовање демократије су потврдиле многобројне међународне организације, међу којима је и Фридом хаус, која је ове године оценила Србију као хибридни режим", каже Бранковић.

„Медији, који су постали игралиште владајуће политичке партије, допринели су ишчезавању плурализма политичких актера што је на крају највише утицало на изборне резултате.

„Имајући у виду све околности, ова изборна година се може окарактерисати као најлошија до сада у односу на претходне изборне године".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]