Висока корупција на Балкану: Зашто „падају" само бивши политичари

Двојица политичара осуђена су истог месеца за високу корупцију. Заједничко им је што су обојица са Балкана и обојица су бивши премијери својих држава.

Тако је некадашњи шеф Владе Хрватске Иво Санадер осуђен на две године и шест месеци затвора због ратног профитерства. То је прва пресуда у историји Хрватске за ово кривично дело.

Његовом колеги из бивше премијерске фотеље, али македонске, Николи Груевском, само коју недељу пре потврђена је затворска казна. Осуђен јер је примио мерцедес вредан 600.000 евра.

„Да је неком политичару истекао мандат често може да буде услов да против њега уопште буде подигнута оптужница, а онда и на крају осуђен за корупцију", објашњава за ББЦ на српском Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

„Оно што је проблем у Србији јесте - што код нас чак нема ни гоњења бивших."

За шта су осуђени и да ли су је то довољно?

Две године - и ово је још једна коинциденција по којој су два бивша шефа државе слична.

Обојица су, за различита дела корупције и ратног профитирања, осуђена на казне затвора готово исте дужине.

Јер је примао мито од аустријске банке Хyпо у ратно доба велике инфлације 1995. године, Иво Санадер је осуђен на две и по године затвора. Из Канцеларије за сузбијање корупције и организованог криминала Хрватске одмах су најавили да ће се жалити због дужине казне, сматрајући да је прениска.

Процеси за високу корупцију на Балкану у једном месецу:

Само шест месеци дуже иза решетака - казна је коју је добио Никола Груевски за корупцију, јер је примио ауто вредан чак 600.000 евра, а онда искористио свој утицај да ово луксузно возило буде купљено једном предузећу државним новцем.

У афери „Тенк", како су је Македонци назвали, ово је тек први од пет поступака који се води против некадашњег првог човека Владе, али и стране ВМРО-ДПМНЕ.

Док ће Груевски 9. новембра морати да се запути у затвор који је, када је водио државу, сам отворио, хрватски колега Санадер неће ни ићи иза решетака. Јер је казну већ одслужио.

„Код нас не суде ни бившима"

Немања Ненадић из невладине организације Транспарентност Србија мисли да то што су два премијера осуђена за корупцију „није показатељ да је нека земља корумпиранија од других, већ да је то знак да постоји воља и спремност да се држава носи са корупцијом па и на највишем нивоу".

„Већи проблем је што је увек реч о бившим политичарима, онима који више нису на власти."

Процеси против српских политичара

У Србији се, додаје, чак ни то не дешава.

„Претходне власти су чиниле бројне коалиције, па политичари нису смели никоме да се супротставе. Јер ће увек оштетити неког коалиционог партнера.

„Сада је власт апсолутна, а опет нема оптужница".

Ненадић додаје да је тужно и што у текстовима истраживачких новинара има много више доказа за подизање оптужница, на које се нико не осврће.

За две године је у Србији осуђено за примање мита 105 људи, за давање 59. Њих 10 је осуђено за трговину утицајем, а двоје за мито у вези са гласањем. Укупно је осуђено, махом за ситну корупцију и на условне казне, 1.500 људи. Ово су подаци из истраживања Центра за истраживачко новинарство Србије из 2016 под називом „Спектакл пред камерама, мук у судницама".

Можда би бројке и звучале помпезно да у том периоду није за корупцију пријављено скоро шест пута више, а оптужено три пута.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]