Балкан и политика: Северна Македонија променила име, али не и проблеме

Откако је Македонија формално постала Северна Македонија, Владимир Горгиевски из Битоља каже да је још у процесу навикавања на ново име државе у којој се родио и одрастао.

„Оно што је најстрашније је да промена имена није донела решавање проблема.

„Они стоје", каже Горгиевски за ББЦ.

На питање који су то проблеми одговара - корупција, лош правни систем, лоше управљање здравством и образовни систем.

Степен корупције је у овој земљи у порасту, показао је прошлогодишњи извештај међународне организације Транспаренси интернешенал.

Од 180 земаља у свету, Северна Македонија се налази на 111. позицији, где су на врху листе мање, а на дну најкорумпираније земље.

То је најлошији резултат ове државе у последњих 20 година, саопштили су из локалног одељка Транспаренси интернешнала, а слична је ситуација и у осталим земљама Западног Балкана.

Оно што је склапање Преспанског уговора - споразума са Грчком, којим је окончан вишегодишњи спор око имена земље - Скопљу донекле донело јесу евроатлантске интеграције.

Северна Македонија постала је 30. чланица НАТО-а 2020. године.

Иако су на почетку пандемије корона вируса добили и „зелено светло" да отпочну преговоре о чланству и у Европској унији, то се није догодило, због нове блокаде суседа овог пута Бугарске.

Председник Бугарске Румен Радев изјавио је и 10. јануара 2022. да Скопље треба да испуни одређене критеријуме да би Софија евентуално уклонила блокаду, а највећа разилажења су о историји и македонском језику који Бугарска сматра формом бугарског.

Пендаровски за ББЦ: „Одлука о промени имена била тешка"

Потписивање Преспанског споразума једна је од најважнијих одлука које су донели од стицања независности, оцењује Стево Пендаровски, председник Северне Македоније.

„Она је показала да се отворена питања у региону, ма колико сложена, могу решити.

„Промена имена је поставила односе са Грчком на потпуно другачији колосек", каже Пендаровски у писаној изјави за ББЦ.

Отворили су, додаје, дијалог о више тема и сарадњу у областима у којима је дуго био застој, а прошле године су реализовали прву посету на нивоу председника, његовом посетом Атини.

„Одлука о промени имена била је тешка, али неопходна одлука која нам је омогућила да постанемо чланица НАТО-а и остваримо један од вишедеценијских стратешких циљева политичких субјеката у земљи.

„Тај компромис смо направили не да бисмо добили краткорочне политичке поене, већ да бисмо створили предуслове за просперитет земље у годинама и деценијама које су пред нама", истиче Пендаровски.

После оставке премијера Зорана Заева и распуштања Владе у децембру, Пендаровски је пред Нову годину уручио новом лидеру СДСМ Димитру Kовачевском мандат за састав нове владе.

У атмосфери бројних политичких нестабилности које боје живот Македонцима претходних година, напредак о ком политичари говоре слабо се осећа.

Свакодневица им се није се много променила, чак ни бирократски.

Иако је већ три године прошло, Владимир још није мењао документацију.

У њима пише Република Македонија.

„Лична карта, пасош и возачка су ми важећи, али верујем да, када буде требало да их мењам, то ћу платити из свог џепа", додаје незадовољно Горгиевски.

Просечна плата у Северној Македонији је децембра 2021. износила 473 евра, подаци су републичког статистичког завода. Већ неколико година то је најнижа просечна плата у региону.

Иако је код људи у Владимировој околини промена државног имена изазивала различите реакције и коментаре, за себе каже да је „био потпуно без емоција, јер је уморан од истих прича изнова и изнова".

Сличног става је и Александра Иванова која живи у Скопљу.

Она је једна од 17,2 одсто незапослених у овој земљи и мајка двоје деце.

Име које није заживело

Каже да јој није „природно" да изговори Северна Македонија и вероватно ће тако и остати и убудуће.

„Тешко ће заживети то име и то важи посебно за оне који су моја или припадају старијим генерацијама", каже 37-годишња Иванова.

Када су мењали име државе у којој се родила и у којој живи, она то није сматрала неправдом.

Веровала је да ће промена имена можда донети неки бољитак и да ће бар њена деца живети у уређенијој земљи.

Како време пролази, мишљење јој се мења и схвата да је то била само „козметичка промена".

И она користи стара документа.

Када истекну, промениће их, и тада ће стајати Северна Македонија.

Каже да јој то неће претерано сметати, јер ће наставити, као и многи око ње да државу у којој живи, усмено зове старим именом.

Kоришћење старог имена не прави никакав проблем нити повлачи санкције, каже и Олгица Аксоска, некадашња учитељица из Тетова.

„Сви га користе, само у официјалним изјавама власти мора да се користи ново званично име државе", каже ова пензионерка.

И њој и многима је свеједно како ће се држава звати, док год у имену постоји Македонија.

„Имали смо промене и раније: Народна, Социјалистичка, па и сада Северна зато што смо у ствари северни део некадашње велике територије по имену Македонија.

„Нико, па ни друго име не може да промени мој идентитет, а и свима нама Македонцима. То смо како се осећамо", закључује она.

Услед распада комунистичке Југославије, Македонија је 1991. стекла независност.

Стратешки циљ да иду ка Европској унији деценијама је спречавала Грчка, противећи се да им се држава зове као северна грчка област, док је данас њихов национални идентитет на удару суседне Бугарске.

Они их већ годину и по дана стопирају на путу ка Бриселу, због отворених питања око историје и језика.

Званична Софија сматра да преговори са Скопљем не смеју да почну пре него што буду решена питања везана за национални идентитет Македонаца, македонски језик, али и неколико историјских личности, попут националног хероја Гоце Делчева, саопштено је 2020.

Да је национално питање покренуто и на унутрашњем плану показује и текст „Нема компромиса о идентитету и језику" недавно објављен на порталу Нова Македонија.

Ту се наводи пример Француске која је овог јануара преузела председавање Европском унијом на шест месеци и убрзо по постављању, уклонила заставу ЕУ са Тријумфалне капије у Паризу.

„Ово је најбољи пример како држава, која је један од оснивача Уније, на све могуће начине штити сопствени идентитет и културу, за разлику од Македоније која у неке веома далеке, имагинарне, измишљене сврхе продаје своје идентитетске ознаке, почевши од заставе, историје, културе, имена и на крају језика који се нађе на преговарачкој листи.

„Македонија све то ради без јасно дефинисане европске будућности и без било каквих гаранција за будуће чланство", пише Сашо Таневски, аутор текста.

Како током 2021. није било значајнијих промена, Северна Македонија се и даље налази у чекаоници ЕУ и поред уступака.

А људи и даље, као и пре, мало празнују, мало муче своје муке.

„Живот се обичним људима није променио.

„Kако су говорили раније стари људи: свако чудо за три дана", закључује Аксоска.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]