Мајка Тереза: Ко је била контроверзна светица и зашто је зову „градитељком мостова на Балкану"

mother-theresa-with-children.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мајка Тереза је живела врло једноставним животом. Једино што је имала били су корпа и два сарија.
    • Аутор, Наташа Анђелковић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 5 мин

„Није ствар у томе колико радимо, већ у томе колико љубави улажемо у то. То прави разлику", говорила је вероватно најпознатија католичка калуђерица на свету, Мајка Тереза.

Због тога што је цео живот поклонила болеснима и сиромашнима, пре свега у Индији, где је провела највећи део живота, у децембру 1979. године добила је Нобелову награду за мир.

Ватикан је 4. септембра 2016. ову мисионарку која потиче из албанске католичке породице из Скопља, прогласио светитељком.

„Мајка Тереза је савремени пример дуге традиције хришћанства и римокатоличанства међу Албанцима и народима Балкана", каже за ББЦ на српском Гзим Аљпион, предавач са Универзитета у Бирмингему.

Он додаје да би пример Мајке Терезе требало да следе сви како би се поново градили мостови на Балкану.

Њен живот, међутим, пратиле су и контроверзе и никада доказане оптужбе да је злоупотребљавала новац, а у Индији је против њене организације покренута истрага због наводне продаје беба.

Исус уместо оца

Мајка Тереза је рођена 26. августа 1910. у Скопљу у Северној Македонији као Агнеса Гонџe Бојаџију.

„Гонџе на албанском значи пупољак руже, а њено презиме Бојаџију говори о породичном послу: украшавању кућа или продавцима боја", наводи Аљпион, који се у више наврата бавио животом и делом ове светитељке.

mother-theresa-and-baby.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мајка Тереза се бринула о сирочићима, Калкута 1979.

Гонџе је, кажу биографи, имала срећно детињство до девете године.

„Детињство јој је било предивно на скопским улицама, које је и тада красила шареноликост људи и стилова живљења", каже македонска списатељица Јасмина Миронски, ауторка књиге „Мајка Тереза: Светиљка још гори".

Преци су јој се у македонску престоницу доселили с Косова.

„Отац Коле (скраћено од Николе) био је пореклом из Призрена, на Косову. Био је успешан бизнисмен, филантроп, полиглота, човек који је доста путовао и био члан градског већа Скопља.

„Њена мајка Дране (на албанском „Драндофиле", значи ружа) била је позната и као Роза, из породице пореклом је из Новосела код Ђаковице на Косову", наводи Аљпион.

Потпис испод видеа, Папа Фрања је први папа у Северној Македонији

Ипак, Мајка Тереза се касније декларисала „као грађанка света", иако су се бројне балканске земље надметале за њено наслеђе.

„Није хтела да говори о приватном животу никад ништа, чак ни биографима, говорила је да је из Скопља, волела је тај град у ком је живела до осамнаесте године", каже Миронски.

Када је имала девет година, изненадна смрт оца преокренула је живот читаве породице.

Агнес се, наводно, никада није помирила са очевом смрћу.

Аљпион је у више наврата, каже у писаном одговору, истицао да ју је вероватно „губитак оца привукао Исусу који је постао нешто као сурогат или духовни отац".

Ипак, посвећеност религији понела је и из куће.

„Њена мајка је, кажу, била јако добра жена, а врло побожна. Притом, гајила је традицију овдашњих народа да на су кући врата увек отворена, да је ред угостити и рођаке и пријатеље који дођу на кафу и колач", наводи Миронски.

Живели су у Латинском кварту где су углавном били католици, близу католичке цркве.

„Слушајући мисионаре који су долазили и причали интересантне приче, заинтересовала се за мисионарство", додаје Миронски.

mother-theresa-with-mothers-and-children.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Постала је препознатљива по белом сарију са плавом траком, који је носила добар део живота

Мисионари путују по иностранству и проповедају религијска уверења онима који тамо живе.

Верује се да је већ са 12 година решила да тако проведе живот.

То је и испунила са 18 година - септембра 1928. - када је отишла у Ирску и замонашила се у Институту Блажене Девице Марије, где добија калуђерско име Марија Тереза, по светој Терези од Лизјеа.

У децембру је напустила Ирску да би отпутовала у Индију, стигавши у Калкуту 6. јануара 1929. године да предаје у женској школи.

Од 1937. године постала је позната као Мајка Тереза, али тек наредне године ће јој заувек променити живот.

Путовање возом које је променило живот

Током једног путовања возом Мајка Тереза је, како је касније говорила, добила „инспирацију" да изврши оно што је описала као Божје дело и да се посвети помагању људима који су живели у сиротињским четврти Калкуте.

Јасмина Миронски каже да је Мајка Тереза напустила школу за богате, где је била директорка, и отишла да живи буквално на улици.

„Тај град зову градом пакла, јер је мрачан и страшан. Човек коме је Мајка Тереза дала први интервју записао је `Ја сам дошао и отишао, она је дошла и остала`, то је та разлика", описује списатељица њен животни пут.

„Посветила се људима који се рађају, живе и умиру на улици - најсиромашнијима међу сиромашнима", наводи Миронски.

Приштина, 2. октобар 2019.
Потпис испод фотографије, Споменик светитељки у Приштини налази се у самом центру града, док у родном Скопљу има врло посећен музеј посвећен Мајци Терези

Зато су је неки још за живота сматрали светицом.

„Проповедањем и 'љубављу на делу' за сиромашне, маргинализоване и оне који су били заборављени или напуштени, Мајка Тереза је дошла и показала саосећање и љубав према људима, без обзира на њихову етничку, националну, верску припадност или социјални статус", каже и Аљпион.

Дана 17. августа 1948. године Мајка Тереза први пут се појавила у свом бело-плавом сарију, по којем је сада толико позната.

Две године касније 1950. основала је организацију Мисионари љубави, која је сестринство посвећено помагању сиромашнима.

Временом су расли и данас окупљају око 4.500 монахиња и 400 браће из 87 земаља, које све брину о људима у сиромашним четвртима око 160 градова широм света.

Потпис испод видеа, Рохинџа избеглице: Одрастање у највећем избегличком кампу на свету

Јасмина Миронски није никад лично упознала хуманитарку.

Када је требало да се то коначно деси, током пута ка Индији, Мајка Тереза је преминула и стигла је на сахрану.

Међутим, видела је околности у којима је њено сестринство радило.

„Уверила сам се лично да тамо људи живе у блату, опкољени мишевима који их гризу док спавају ноћу, али су срећни јер знају да неко мисли на њих, даје им кашику пиринча.

„Не можете да замислите ту прљавштину, беду, хаос, а они насмејани. Невероватна психологија да се воли живот и радује животу какав год био", наводи Миронски.

Њен рад људи на Балкану и читав свет подробније су упознали тек после добијања Нобелове награде.

„Мајка Тереза је имала способност да скрене пажњу света на сиромашне. Људски живот и достојанство сваког човека сматрала је светим.

„Она сажима најбоље из овог проблематичног региона и добро би било да користећи њен пример политичари, верске организације, али и академске и образовне институције, уметници и активисти цивилног друштва граде мостове међу земљама на Балкану и шире".

Аљпион сматра да ће она „увек бити веома поштована хуманитарка не само за хришћане уопште и римокатолике посебно, већ и за људе других вера и оне који се не везују ни за једну религију".

Контроверзе око трошења пара

Ипак, много пута је била на мети критичара, највише због тога што није пажљиво водила књиге о донацијама које је примала.

„Критикују је да је злоупотребљавала новац, али те тврдње нису доказане. Тврдили су да је користила те јадне људе и неке још горе ствари, а да је све то било у дослуху са Католичком црквом", напомиње Миронски.

Пре две године Индија је отворила истрагу против хуманитарне организације Мајке Терезе Мисионари милосрђа због наводне продаје беба.

Судски епилог овог случаја није познат.

Међу нагласнијим критичарима је Индијац Аруп Чатарје који је у више наврата доводио у питање њен рад, а британски писац Kристофер Хиченс назвао ју је „Анђео пакла".

С друге стране, они који је цене сматрају да је „Мајка Тереза више чинила него проповедала".

„И ми би, следећи њен пример, увек требало да помогнемо ближњима којима је наша помоћ потребна, а не да чекамо да други и владе учине нешто", наводи Аљпион.

Говорила је и да највећа невоља није немаштина, него бити усамљен.

„То смо у ово време епидемије и изолација сви схватили. Треба да пошутујемо једни друге и волимо и дарујемо. То би била и њена порука за нас данас", закључује Миронски.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]