Северна Македонија и локални избори: Да ли је политички точак историје кренуо уназад

Прошло је 73 године откада је Скопље последњи пут имало градоначелницу - и то је само један делић мозаика промене у македонској престоници после локалних избора.

Први пут после 1948. и народног хероја Вере Ацеве, независна кандидаткиња Данела Арсовска убедљиво је победила досадашњег градоначелника Петра Шилегова из владајуће Социјалдемократске странке Македоније (СДСМ) премијера Зорана Заева, који је због таквог резултата најавио напуштање свих функција.

За њену победу итекако је била значајна подршка највеће опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ која у главном граду није имала свог кандидата.

„Ми смо радосни, али не славимо јер има много тога да се ради у наредном периоду.

„Ове четири године биле су веома лоше, па сада наши градоначелници морају много да раде да би поправили ствари и реализовали пројекте које су обећали", каже за ББЦ на српском Димче Арсовски из ВМРО-ДПМНЕ.

Најава оставке премијера Заева уводи македонску политику у доба неизвесности, па његов СДСМ и коалициони партнер из албанске заједнице ДУИ почињу разговоре о будућој влади.

Сам Заев најавио је могућност избора новог кабинета са новим премијером и старом већином, док опозиција захтева ванредне парламентарне изборе - редовни су планирани тек за лето 2024. године.

Пут у кризу

Локални избори и промена власти у кључним градовима Северне Македоније - Скопљу и Тетову - донела је кризу на националном нивоу.

Ипак, није ово први пут да Зоран Заев скраћује сопствени премијерски мандат.

Уочи референдума о промени имена земље у складу са споразумом са Грчком 2019. године, Заев је најавио оставку ако референдум не потврди договор Скопља и Атине.

Референдум јесте прогласио успешним јер је велика већина грађана гласала за Споразум, али на биралишта није изашла ни половина уписаних бирача - па је Заев одлучио да нема разлога за оставку.

Она је уследила неколико месеци касније, када је још једном Северна Македонија остала без датума за почетак преговора са Европском унијом - Заев је мандат техничком премијеру Оливеру Спасовском, такође из СДСМ, чији је кабинет припремио ванредне изборе.

Заев је на изборима који су одлагани током првог таласа пандемије вируса корона остварио тријумф, али би и тај мандат могао да буде скраћен после лошег резултата на гласању за локалне власти.

„Поносан сам на прогресивне снаге које су земљу увеле у НАТО, што убрзо можемо да почнемо преговоре са Европском унијом, што је спроведен успешан попис, што смо ујединили народ и што сарађујемо са свих пет суседа", побројао је достигнућа своје владе Заев у изборној ноћи.

Локални избори пре четири године били су важна етапа у доласку Заева на власт у Македонији, а сада је управо гласање на том нивоу показало супротан правац политике.

„Изборна обећања су у великој мери изневерена, а оно што је најављивано - никако није испуњено.

„Пример за то је и Скопље, где је кандидат за градоначелника обећавао исте ствари које је обећавао и пре четири године, а у међувремену није их испунио", каже новинар Нове Македоније Александар Србиновски.

Уз однос према обећањима, за резултат на изборима био је важан и однос према прошлости.

„Пасиван однос према борби против криминала и корупције и изостанак владавине права, а влада Зорана Заева није се упустила у корените промене у земљи после деценијског режима ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског.

„Демонтажа режима Груевског није извршена и имамо овакву ситуацију", каже за ББЦ на српском Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.

Он додаје да постоји и разлог који долази - споља.

„Један део одговорности је на ЕУ, која је показала маћехински однос према Северној Македонији посебно што је дозволила да Бугарска блокира почетак преговора Северне Македоније са ЕУ, због питања која немају никакве везе са интеграцијом те државе у ЕУ."

Званична Софија блокира почетак преговора Северне Македоније о чланству у ЕУ због спорних питања идентитета и македонског језика, иако су европски званичници у више наврата оценили да је Скопље испунило све услове за почетак преговора.

ВМРО-ДПМНЕ: Близу или далеко од Николе Груевског

Само четири године након промене власти, која је на тренутке била и драматична, уз протесте и сукобе на улицама, дуготрајне политичке кризе, бојкоте избора, међународне посреднике, странка ВМРО-ДПМНЕ враћа се на неке кључне позиције у власти.

У међувремену је остала без тадашњег лидера Николе Груевског који је од судских процеса у земљи побегао у Будимпешту, а на чело странке дошао је Христијан Мицковски.

„Странка се континуирано реформисала ове три или четири године, па је ово ВМРО у новом руху, новог изгледа.

„Драго нам је да су то препознали грађани Македоније, да се странка успешно променила", каже портпарол ове странке Димче Арсовски.

Ипак, за посматраче се улога Николе Груевског и даље не може у потпуности искључити, а директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије каже да бивши премијер из Мађарске може да утиче на македонску политику.

„ВМРО-ДПМНЕ се није суштински променила у протеклих неколико година и има још хипотеку политичко-мафијашке криминалне партије пре него конзервативне десничарске политичке странке.

„Хипотеку има и албанска Демократска унија за интеграцију (ДУИ), која је у свим досадашњим владама", сматра аналитичар Зијад Бећировић.

ДУИ је странка која је чинила владајућу већину како са ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског, тако и са СДСМ Зорана Заева.

Шта су будући кораци у македонској политици?

Победници локалних избора већ у слављеничкој ноћи били су јасни - желе ванредне парламентарне изборе.

„Чекамо шта ће да буде наредни корак Зорана Заева, СДСМ и Владе, па ћемо одлучити како ћемо ми даље.

„Ми смо затражили превремене парламентарне изборе јер народ је јасно рекао да жели промену ове владе", каже Димче Арсовски из ВМРО-ДПМНЕ.

Да за њима нема потребе, одлазећи премијер Заев нагласио је већ у изборној ноћи и наговестио почетак разговора о новом облику сарадње актуелних партнера.

За Зијада Бећировића, избор нове владе са истим актерима је далеко реалнија опција.

„Рано је говорити о повратку старог режима ВМРО-ДПМНЕ, јер се ради о локалним изборима.

„Постојећа парламентарна већина сада може изабрати нову владу са новим људима, који би требало да покрену тектонску декриминализацију државе и то би највише погодило ВМРО-ДПМНЕ, али и новонастале криминалце под актуелном влашћу СДСМ", сматра он.

Ипак, већ сада је јасно да би пут до наредних редовних парламентарних избора, који би требало да се одрже 2024. године, могао да буде предуг - у било ком од сценарија препакивања политичких коцкица у Северној Македонији.

Када је ВМРО-ДПМНЕ владао Скопљем последњи пут, град је постао познат по бројним споменицима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]