Босна и Херцеговина и националност: Србин, Хрват, Бошњак - треба ли да одаје лична карта

Армин Дургут живи у Босни и дете је мешовитог брака.

Када је први пут чуо ову одредницу као дечак, мислио је, каже, да то значи једноставно брак мушкарца и жене, јер је он по полу мешовити, а не по националности.

На питање националности Армина је ових дана, пак, вратио предлог странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) да у личној карти људи у Босни буде и податак о националној припадности.

За Армина је ова идеја „само једна у низу која Босну враћа годинама уназад".

„Боље да нас обавежу да носимо траке на рукама или да нам ставе жиг на чело", иронично коментарише Армин за ББЦ.

О предлогу су данас расправљали и посланици Скупштине Босне и Херцеговине, али Представнички дом није прихватио разматрање по хитном поступку и усвајање овог закона.

„Веома проблематично у земљи попут Босне", тако овај предлог оцењује Флоријан Бибер, директор Центра за проучавање Југоисточне Европе на Универзитету у Грацу.

„Постоји врло мало земаља у којима се у личним докуменатима наводи етничка припадност или религија", каже Бибер за ББЦ.

Указује да се „овај систем користио у Руанди за идентификацију припадника племена Тутси који су масовно убијани."

Зашто је ХДЗ предложио овај закон

После распада СФР Југославије и крвавог рата, Дејтонским споразумом 1995. године Босна и Херцеговина је подељена на два ентитета.

Први је Федерација, са претежно људима бошњачке и хрватске националности, док је други Република Српска, насељеном махом припадницима српске националности.

Тако, у појединим институцијама БиХ постоје квоте које се попуњавају управо према националној одредници чланова.

Пример је Дом народа БиХ, заправо горњи дом скупштине од 15 чланова, од којих десет именује скупштина Федерације, а пет скупштина Републике Српске.

Чланови у Федерацији морају да буду по пет Бошњака и Хрвата, док представници из РС морају да буду Срби.

Због наводних проблема при одабиру у Федерацији из ХДЗ-а су, кажу, предложили закон да се у личним картама уписује и националност.

Предлог подразумева да људи могу да се изјасне као Срби, Хрвати, Бошњаци, али и националне мањине, али и да, уколико не желе, не морају да упишу националност.

Ипак, према предлогу, у документима би постојало место за овај податак, па ће код оних који не упишу националност остати празно поље.

„Одлуку би уписивао матичар, а изјаве о националној припадности тако би могле да се провере код матичара", рекао је Никола Ловриновић, посланик ХДЗ-а у БиХ.

У предлогу је наведена и могућност да се људи предомисле и промене или допишу националност, али после десет година.

За млађе од 18 године би о националној припадности одлучивали родитељи.

Шта о предлогу мисле људи из Босне: 'Ко упише тврда струја, ко не - издајник'

Тренд напуштања Босне и Херцеговине траје деценијама.

Само у последњих десетак година, из Босне и Херцеговине иселило се око пола милиона људи, подаци су Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, објављеним крајем прошле године.

Док многи одлазе, Златко Тановић из Сарајева је међу реткима који су одлучили да се из иностранства врате у Босну и започну бизнис.

Златко за себе каже да је „Босанац и Херцеговац", али да се у његовим круговима пријатеља и родбине никада не прича о томе.

„То је нешто што је било актуелно током рата", сећа се Златко периода од 1992. до 1995. године, када је услед поделе СФР Југославије због националистичких подела и рата, у Босни живот изгубило око 100.000 људи.

„Да бисмо имали перспективну будућност, то треба да оставимо иза себе и идемо даље", каже он.

Зато се не слаже са предлогом да му у личној карти пише националност.

„То је свакако лоше", каже Златко за ББЦ.

„Када се пријављујеш у хотел - предајеш личну карту, када те заустави полиција - такође.

„У многим случајевима уписивање националности може да има негативне стране."

Погледајте причу о Златку, који се вратио у Босну:

Слично мисли и Мирон Башовић из Бањалуке.

„Против сам било каквих подела и опредељења", каже Мирон за ББЦ.

Мирон додаје да себе сматра Србином и православцем, али да му нигде у документима то не пише, јер му је, каже, „то апсурдно у 21. веку".

„Немам ништа против ако неко то жели, а глупо ми је да остане празно поље за нас који не желимо", објашњава Бањалучанин.

Много је боље, сматра Мирон, ставити у личну карту податак о крвној групи, као што се предлагало.

„То би некоме могло и да се спаси живот", каже он.

„А податак о националности - управо супротно."

Сматра да би могао негативно да се одрази и на људе који пристану да упишу националну припадност, као и на оне који одбију.

„Ко напише националност сматраће се тврдом линијом, а онај ко то не уради - испада издајник народа", каже Мирон.

„Ко жели да носи заставу - нека носи заставу, али немојте да нам је намећете."

'Дозирање националних крвних зрнаца'

„Босна и Херцеговина није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска."

Ове реченице сетила се Сарина Бакић, професорка социологије са Факултета политичких наука у Сарајеву, када је видела предлог ХДЗ о новом закону.

Реченица је изговорена још 1943. године на првом заседању ЗАВНОБИХ-а, односно Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине током Другог светског рата.

Веће је било највиши државни орган антифашистичког покрета у БиХ, а касније се сматрало основом државности земље.

Бакић сматра да предлог закона никако није у складу са идејом коју је ЗАВНОБИХ створио, а то је „да је Босна свачија".

„Дозирање и мерење националних крвних црнаца је нешто што је у сукобу са самом идејом БиХ као мултикултуралне државе", каже Бакић за ББЦ.

„Дељење по националној основи само може да усложњава проблеме које ово друштво има."

Идеја да се било која етничка припадност исказује на званичним документима је „веома назадна" и за политиколога Флоријана Бибера.

„Не могу да замислим ниједан разлог зашто би ово била добра идеја.

„То само чини етноционалистички идентитет централним у званичним документима може бити извор напетости", каже он.

„Где има дима, има и ватре" - породице погинулих у страху од поновног сукоба:

У Босни је више од три године трајао рат, а на овом подручју било је и масовних убистава почињених на националној основи.

У Сребреници, месту на истоку Босне, 1995. године, снаге босанских Срба починиле су геноцид над више хиљада припадника муслиманске вероисповести.

„У земљи која је сведочила масовним убиствима и геноциду заснованом на етничком идентитету, такав предлог је чак опасан", говори Бибер.

„Повећава трауме и страхове међу онима који су пре 30 година издвојени на основу етничке припадности."

За Дејвида Филипса, директора Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбије, „нормално је да се људи дефинишу кроз властити етнички идентитет".

„То ствара осећај заједништва који не искључује, већ појачава националну повезаност", мисли Филипс.

Он цитира традицонални мото Сједињених Америчких Држава на латинском е pluribus unum (од многих, један).

Ова изрека се појављује и на америчким кованицама, а Филипс каже да је основа федералног система.

Ипак, Филипс мисли да „етничким идентитетом политичари могу лако да манипулишу".

„У земљама у којима се догодило етничко или верско насиље, ови идентитети могу бити извор напетости и довести до новог насиља", каже Филипс за ББЦ.

„Поготово када не постоји традиција толеранције и у земљама са слабим демократским институцијама и цивилном друштвом у настајању."

Случај Опсеница и Брчко

ХДЗ је предлог ставила на дневни ред због наводних злоупотреба при изјашњавању политичара када треба да обављају одређене функције за које постоји национална квота у Федерацији.

Ипак, познат је случај Горана Опсенице, члана ХДЗ и кантоналног министра.

Он je 2014. године постао министар изјаснивши се као Хрват, да би се четири године касније изјаснио као Србин и тако добио место у федералном парламенту БиХ.

Једна од нелогичности система БиХ јесте и ентитетско држављанство, које постоји поред држављанства БиХ.

Људи могу да имају држављанство Федерације БиХ или Републике Српске, али се оно не уписује у лична документа - осим у Брчком.

Становници овог дистрикта припадају и једном и другом ентитету, па због изборних процеса, морају да у личне карте упишу ентитетско држављанство.

Ставови других странака у Босни и Херцеговини

За Странку демократске акције (СДА), која је коалициони партнер ХДЗ-а на државном нивоу, овај предлог закона је неприхватљив.

„Личну карту морате носити са собом и било ко да вас идентификује знао би да ли сте Србин, Хрват, Бошњак или остали", рекао је Шемсудин Мехмедовић, заступник Странке демократске акције (СДА) за Слободну Европу.

„Ништа ме не изненађује од следбеника ретроградне политике из средњег века. То је неприхватљиво и погубно за будућност БиХ."

Из Демократске фронте, која је такође у коалицији са ХДЗ на различитим нивоима, кажу да је предлог „подизање лествице политичког лудила у овој земљи".

„Из ХДЗ-а БиХ се стално ваде на то да се злоупотребљава националност кад су у питању избори у Дом народа Федерације БиХ", рекла је Мирјана Маринковић-Лепић, заступница опозиционе Наше странке у БиХ.

Међутим, она наводи да се неколико изузетака када се, на пример, „Бошњак из Горажда изјаснио као Хрват и доспео у Дом народа, не може назвати злоупотребом".

ХДЗ-ов предлог закона коментарише као „жигосање људи".

Из опозиционе Партије демократског прогреса кажу да „немају ништа против да се упише националност, ако неко то жели", али да ипак мисле да су постојећи подаци сасвим довољни за идентификацију.

ХДЗ-ов предлог, пак, подржавају из странке Милорада Додика, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), која је у коалицији са ХДЗ на државном нивоу.

Сања Вулић, заступница СНСД, рекла је да је не изненађује ХДЗ-ов предлог, имајући у виду да је „хрватском народу отето место и немају свог легалног и легитимног представника Председништва БиХ".

'У личну карту ставите да је ово најгоре место за живот'

Идеја ХДЗ-а да се националност уписује у личној карти, за политиколога Флоријана Бибера може само да „повећа напетости и поделе у Босни између људи различитих нација".

„Не видим како би то могло да помогне ни Хрватима у Босни на било који начин", додаје Бибер.

Предузетник Златко каже да би било боље да политичари раде „на привредном побољшању конкурентске позиције државе" како би се у Босни лепше живело и лакше радило.

Армин каже да никада није имао проблем јер је дете из мешовитог брака у Босни, али да јесте „због лошег школства, здравства и уништене привреде и рекордне емиграције људи".

Додаје да је Босна „једно од најгорих места за живот у Европи", што сугеришу и нека светска истраживања.

„Нека политичари у сопствене личне карте напишу да су они криви за то, па нека онда шарају по мојој", каже Армин.

Људи објашњавају зашто одлазе из Босне:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]