Босна и Херцеговина: Скоро половина становништва живи у иностранству

Миграције су једна од тема која изазива највише подела у друштву.

Али, неки показатељи о кретању људи широм света ће вас можда изненадити.

Са 45 одсто становништва које је напустило државу, Босна и Херцеговина је на врху листе земаља по проценту оних који су отишли у односу на укупан број становника. Следе је Зеленортска острва и Албанија.

Албанију је до сада напустило око 40 одсто становника, према подацима из 2017. године.

Миграната је - мало

Мање од четири одсто светске популације, међутим, не живи у матичној држави.

„Доста се говори о експлозији миграната, али цифре говоре другачије", каже за ББЦ француски демограф Жил Пизон.

Пизон, истраживач сарадник у Националном институту за демографска истраживања у Паризу, аутор је нове студије о глобалним миграцијама.

Један од главних закључака његове студије је да постоји велика разлика између онога што о миграцијама показују доступни подаци и онога што људи мисле.

Као пример, Пизон наводи мигрантску и избегличку кризу из 2015. године коју је покренуо грађански рат у Сирији.

„Упркос великом обиму, нарочито у Европи, токови миграната од 2015. године изазвани конфликтима на Блиском Истоку, нису значајно променили глобалну слику међународних миграција", каже Пизон.

„Уједињене нације су процениле да је у свету 2017. године било 258 милиона миграната, што је само мали део светске популације, односно око 3,4 одсто."

„Пропорционално гледано, однос имиграната и опште популације само је мало порастао последњих деценија - пре 30 година 1990. износио је 2,9 одсто, а 1965. године 2,3 одсто. То се вероватно само мало променило у последњих сто година", додаје.

Највише људи који су напустили матичне државе живи у Сједињеним Америчким Државама - 49,8 милиона људи, показују подаци из 2015. године.

Они чине нешто више од 15 одсто становника САД-а.

Међутим, подаци показују да највећи проценат имиграната у укупној популацији имају Уједињени Арапски Емирати - осам милиона имиграната чини више од 88 одсто становништва те земље. Ова држава ослања се на квалификовану и неквалификовану радну снагу која долази из иностранства.

Нови трендови

Студија истиче и да се кретање миграната на светском нивоу променило током последњих десет година.

Пизоново истраживање показује да се данас људи углавном крећу са југа на југ - односно људи рођени у земљама у развоју се селе у друге земље у развоју.

Током 2017. године, њихов број премашио је број људи који из сиромашнијих одлазе у богатије земље.

Три европске државе су међу првих десет са највећим процентом имиграната: Швајцарска, Велика Британија и Шпанија.

Студија показује да је Шпанија релативно нова дестинација за оне који напуштају земље порекла.

„Шпанија је била држава из које су људи одлазили све до краја 1980-их година. Сада је то држава где 13 одсто популације чине имигранти, што је готово исто као САД", истиче Пизон.

Раштркани Босанци

Али, шта је са земљама које људи масовно напуштају?

Није изненађујуће да је Индија, једна од најмногољуднијих земаља на света, на врху листе земаља по броју оних који су емигрирали. Око 16 милиона Индијаца живи у иностранству - нешто више од један одсто становништва.

Следи Мексико са 12.5 милиона људи, што значи да сваки десети Мексиканац живи ван матице.

Међутим, ова листа изгледа доста другачије када се број исељеника упореди са укупним бројем становника.

Поред Босне и Херцеговине, државе са 3.5 милиона становника од којих скоро половина живи ван земље, на листи земаља из којих је отишао највећи проценат људи су и Португал, Бугарска, али и Велика Британија.

„Циљ студије није био да државама говори шта треба да раде када су у питању њихове имиграционе стратегије, него да представи ширу слику и различите перспективе", каже француски академик.

„Питање имиграната постало је осетљиво питање у неколико држава и постоји много неоправданог страха."

Пизонова студија пружа податке и о земљама које су истовремено и земље у које се масовно долази, али и одлази. Један од примера је Велика Британија где је питање имиграната одиграло значајну улогу током кампање за Брегзит.