Трновит пут од Авганистана, преко десетина граница, до сопствене фирме у Србији

Мирис хране коју је Абдулах* спремио шири се станом у коме већ неко време живи у Београду.

Ово није први пут да кува за госте - вечере на којима се кува авганистанска и српска храна начин су да окупи пријатеље које стекао за три године боравка у Србији.

Абдулах спрема плав, односно пилав, као омиљено авганистанско јело његових пријатеља.

„Увек кувам неколико различитих варијанти, за оне који воле месо и пријатеље који га не воле".

Абдулах је из Авганистана побегао оставивши породицу иза себе како би у неком бољем свету изградио живот какав заслужује.

Три године касније, тај бољи свет пронашао је у Београду.

Био је врућ јунски дан када је крочио у Србију, прешавши границу близу села чијег се назива не сећа.

Ходао је у групи избеглица и био је јако жедан.

„Неки човек је брао воће у дворишту поред кога смо пролазили. Видео нас је како пролазимо, прљави и уморни, и наставио да пуни корпу воћем", прича Абдулах.

О Србији тада није знао готово ништа, осим прича о некој Југославији која је некада постојала, а које је слушао у Авганистану од пријатеља родом из Македоније.

Чуо је да их неко дозива и окренуо се ка дворишту које је већ остало иза њих.

„Окренуо сам се и видео сељака како нам прилази са рукама пуним јабука и још неког воћа. Никада нећу заборавити тај тренутак".

Први безбедни дани

У Београду га је дочекала још јача јунска жега.

Пут од улице до избегличког кампа у Крњачи није био лак, али се Абдулах врло брзо нашао у колективном смештају.

„Србија је била прва земља у којој сам се осетио безбедно. Одлучио сам да је ово место где желим да градим живот".

Захтев за азил поднео је без ичије помоћи.

У току прошле, 2018. године, скоро седам хиљада људи изразило је намеру да у Србији затражи азил, показују подаци Министарства унутрашњих послова.

У истом периоду, додељено је свега девет уточишта и 14 супсидарних заштита - што је мера заштите која се одобрава онима који не испуњавају услове за азил, али се сматра да не би, по повратку у земљу порекла, били безбедни.

Иако каже да никада није сумњао у успех, Абдула је срећан да је у Крњачи упознао људе који су му помогли са процесом тражења азила.

„Већ сам започео процедуру, али ми је помоћ била потребна. Био је то веома дуг процес".

Од колективног смештаја до српске личне карте

Када је правни тим Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила преузео Абудулахов случај, он је у рукама већ држао потврду о намери за азил.

Директор Центра Радош Ђуровић сматра да постоји бирократски отпор да се на брз и ефикасан начин дође до азила.

„У пракси то значи да ви дођете у полицијску станицу и они немају капацитета, службеника или преводиоца који би требало да се баве вама. Кажу да дођете сутра, прекосутра и на тај начин се шаље порука обесхрабрења", сматра он.

Он додаје да избеглице без правне помоћи јако тешко добијају потврду о намери за азил.

Три године је трајао процес који је Абдулах прошао како би добио српску личну карту.

Данас је Абдулах запослен у сопственој фирми. Искористио је оно што је годинама учио - познавање седам језика.

„У Србији нема довољно преводилаца за пашту и урду језике - постоје двојица у Београду и двојица у Врању", објашњава Абдулах.

Посао који ради често га чини срећним.

„Преживљавам, не зарађујем огроман новац. Ипак, понекад, у ствари, јако често, ја сам срећан јер мој посао значи решавање проблема имиграната и организација које им помажу".

Бирократски процес који је прошао у Србији да би као азилант отворио сопствену фирму, сматра другом школом.

„Ово је било попут школе - ствари које нисам научио, научио сам од адвокатице која ми је помогла, Олге", каже.

Бироктатске недаће

Олга Ђуровић је адвокат у Центру за помоћ и подршку тражиоцима азила.

Са првим проблемима сусрели су се већ на првом кораку - када су покушали да отворе банковни рачун.

Избеглице су често дискриминисане у банкама, објашњава она.

„Чињеница да је неко избеглица је основ за дискриминацију у многим банкама, иако отварање банковног рачуна не би требало да буде проблем за људе који су странци са боравиштем у Србији, а да не говоримо о људима који су добили заштиту државе", каже Ђуровић.

Неке банке јесу промениле однос према избеглицама након рада са Повереницом за заштиту равноправности, али проблеми и даље постоје.

Међутим, главни проблем са самозапослењем са којим се срео Абдулах - према подацима Центра, први мигрант који је покренуо сопстевни бизнис у Србији од избијања избегличке кризе 2015. године - била су недефинисана правила када су избеглице у питању.

Било је потребно много правно креативних тумачења закона и савладавања техничких препрека како би се превазишле законске и системске кочнице које су успориле Абдулахов пут до отварања фирме.

Ђуровић наводи три главна проблема код самозапошљавања:

„Цео тај процес траје јако дуго. Потребно је бирократско усклађивање, али и борба са негативним ставовима који, нажалост, преовлађују и данас", објашњава Ђуровић.

Борба против дискриминације и даље траје

У току 2018. године канцеларији Поверенице за заштиту равноправности поднето је 12 притужби због дискриминације избеглица, интерно расељених лица, миграната и тражилаца азила.

Поднете су четири притужбе које су се односиле на област пружања јавних услуга.

Тежак положај, језичка баријера и претходна трауматична искуства из земље порекла и других земаља које су ови људи прошли на путу до Србије утичу на то да се у име миграната, избеглица и тражилаца азила Поверенику углавном обраћају само организације цивилног друштва.

Што се тиче интерно расељених лица, у току 2018. године поднето је осам притужби које су се односиле на поступање органа јавне власти.

Извор: Повереник за заштиту равноправности

Прошле године, Абдулах је први пут ломио чесницу за Божић.

„Мој пријатељ Никола ме је позвао у госте за Божић и објаснио да се у госте тада зову само људи који су срећни и доносе срећу", прича.

Годину дана касније, Абдулах је још једном добио позив за божићну вечеру код истог пријатеља.

„Желим да будем искрен, јесам срећан", каже.

То не значи да није и забринут.

Породица је и даље у Авганистану, а Абдулах покушава да их доведе.

„Морам да их заштитим. Видећемо шта ће се десити".

*Име је промењено због заштите приватности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]