Вештачка плућа: Како ради машина која дише уместо пацијента

Пандемија корона вируса променила је цео свет, променила животе људи, али је и учинила да у свакодневни говор уђу неке нови медицински изрази - једна од најчешћих је респиратор, а уз њега и термин вештачка плућа.

Временом су људи научили да пацијенти са најтежим облицима корона вируса углавном завршавају на респиратору, али је у мору лоших вести, почетком новембра у Београду објављена и једна охрабрујућа.

У Клиничко-болничком центру Бежанијска коса први пут је пацијент са тешким обликом короне прикључен на вештачка плућа, пошто ни респиратор није могао да му помогне и тај поступак му је сачувао живот.

„Ја сам први пут видела овакав апарат пре пет година на едукацији у Немачкој, и од тада радимо на томе да процедуру применимо и у нашој установи", рекла је докторка Марија Здравковић, директорка болнице, за Вечерње новости.

Још тежи случај био је Грант Мекинтри из Шкотске, коме респиратор такође није помогао, па су лекари одлучили да га ставе у кому и прикључе на вештачка плућа.

„Док је анестезија почињала да делује, осећао сам да ће ово бити борба за мој живот",

„Наредних педесетак дана ничег се не сећам", причао је Мекинтри прошле године за ББЦ када се тешко разболео од ковида.

Уместо Грантових, вештачка плућа су радила 43 дана, те је његов организам почео полако да се опоравља.

После четири месеца проведених у болници, отпуштен је кући.

Вештачка плућа или ЕЦМО (екстракорпорална мембранска оксигенација) је најсавременија техника вантелесне циркулације у којој машина замењује функције срца и плућа пацијената.

После опоравка плућа, што се обично дешава током периода од неколико недеља, опорављена плућа преузимају функцију дисања.

Када се користе вештачка плућа?

Вештачка плућа се користе у лечењу тешких случаја оболелих од ковида и у Србији.

Пошто је 31-годишњи пацијент имао лошу реакцију на респиратор и није реаговао ни на један вид лечења, лекари из КБЦ „Бежанијска коса" одлучили су да га прикључе на вештачка плућа.

„То је најмодернији апарат који постоји у свету што се тиче замене и срца и плућа, али не може истовремено да мења и срце и плућа", рекла је Марија Здравковић, директорка болнице КБЦ „Бежанијска коса".

До сада се у Србији овај начин лечења до сада спроводио само у Институту за плућне болести „Сремска Каменица", пренео је РТС.

ЕЦМО је једноставан систем која усисава крв пацијента пре него што дође до срца, прочишћава је и затим враћа назад, објашњава доктор Алан Вујлстеке из Краљевске болнице Папворт у Енглеској, која је специјализована за болести срца и плућа.

„Велика цев спроводи крв пацијента у концентратор који размењује кисеоник и угљен- диоксид", каже Вујлстеке у видеу које је ББЦ Њуз објавио почетком године.

Додаје да се пречишћена крв са кисеоником, у другој цеви враћа у пацијента.

Цеви који спроводе крв до апарата и назад, налазе се у венама оболелог, а њихово постављање зависи од пацијента до пацијента.

Доктор Вујлстеке каже да често цев која одводи крв полази из вене у препони, док она која је враћа, завршава у врату.

Лекари се труде да пацијенте што краће држе на овом систему дисања.

Нажалост, пацијенти оболели од ковида остају дужи период, каже доктор у видеу.

„У питању су недеље, може бити 50 или 60 дана", додаје он.

Српска докторка Здравковић истиче да се вештачка плућа користе и ван ковида, код пацијената са најтежим облицима инфаркта.

Погледајте видео: Одакле стиже медицински кисеоник

Која је разлика између вештачких плућа и респиратора

Вештачка плућа (ЕЦМО) и респиратор нису исти апарат.

Вештачка плућа су нека врста вантелесног респиратора који убацује кисеоник у крв.

Разлика је што пацијент није интубиран као на респиратору, него се прикључује на апарат преко две каниле које се постављају у вене.

На тај начин се извуче сва крв пре него што дође у плућа, провуче се кроз мембрану апарата, и тако се обезбеђује одговарајућа оксигенација, односно снабдевање кисеоником.

Прикључивање оболелог на вештачка плућа захтева тимски рад, четири лекара и бар две медицинске сестре.

Стивен Фрајер, анестезиолог у болници у шкотском Дандију, истиче да метода ЕЦМО у суштини помаже да се људска плућа одморе.

„Кад год су плућа повређена, можемо ставити пацијента на респиратор, али проблем је што он такође оштећује плућа", каже он.

„Оно што ЕЦМО ради је то што вам омогућава да одмарате плућа."

Како раде респиратори?

Иако је појам респиратор широко заступљен у јавности па и у медицинској пракси, правилан појам је вентилатор будући да је то уређај који подржава функцију вентилације дисајних путева.

Вентилатори су медицински уређаји који се користе у јединици интензивне неге и они помажу пацијентима који имају проблема са дисањем.

Лекар пласира тубус кроз уста успаваног пацијента и даље кроз душник и повезује га са машином.

Тада вентилатора убацује и извлачи ваздух из пацијентових плућа.

Цев у душнику доводи до тога да пацијенти не могу да говоре будући да тубус пролази кроз гласне жице.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), код 80 одсто људи који оболе од Ковида-19, нема потребе за болничким лечењем.

Међутим, у просеку се озбиљно разболи једна од шест особа.

У лакшим случајевима, користе се неинвазивни респиратори, где се преко посебне маске прикључује машина која дише уместо пацијента.

Пацијент је свестан и покушава да усклади ритам дисања са машином.

Вештачка плућа се користе широм света

ЕЦМО машина се састоји од два главна дела.

Један контролише проток крви, притисак и температуру, а други садржи каниле, односно катетере који пречишћавају и враћају крв.

Овај други део се мења и сваки пацијент, добија нове, наводи се у тексту новинске агенције Фапесп.

У лечењу озбиљно оболелих пацијената од ковида и у Канади су такође коришћена вештачка плућа.

„Овај вид лечења највише смо примењивали код људи млађих од 65 година", рекао је Марсело Сајпел, шеф хирургије у болиници у Торонту за Рновинску агенцију Ројтерс.

Каже и да су вештачка плућа спасила животе многих чија су се „плућа пунила водом и у случајевима када вентилатори нису помагали".

О ризицима које доноси лечење вештачким плућима говорио је доктор Фаизан Амин, директор здравствене мреже Хамилтон у Онтарију.

„Ризик од крварења, тромбова и инфекција је велики", рекао је он за Гканадске медије.

Објаснио је да се вештачка плућа не користе код старијих пацијената, јер „они то не могу да преживе".

„Старији имају и друге здравствене проблеме и често не могу да издрже рад машине, тако да се овај систем примењује код младих који су пре ковида били здрави" додао је.

Анализе на одељењима интезивне неге на којима су лечени ковид пацијенти у Бечу, показали су да је коришћење вештачих плућа помагало у њиховом опоравку.

Скоро три четвртине пацијената који су подвргнути ЕЦМО терапији од јануара 2020. до априла 2021. године је преживело.

Погледајте и видео о последицама дуготрајног ковида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]