Корона вирус, срце и плућа: Које су дугорочне последице Ковида-19 и колико трају - пет питања и одговора

Корона вирус сте имали пре неколико месеци, а и даље отежано дишете? Или вам се јавила тахикардија пошто сте победили вирус?

Светска истраживања показују да нисте једини и да је број људи који имају дугорочне последице корона вируса значајан, нарочито код пацијената који су имали тежи облик болести.

„Више од 80 одсто људи који су били у болници има макар један преостали симптом шест месеци касније", каже за ББЦ на српском Милош Бабић*, молекуларни биолог и неуробиолог који тренутно ради на тестовима за праћење ширења Ковид-19 у Америци и Великој Британији.

„Моја процена, имајте у виду да је ово врло грубо, из врло прелиминарних података, је да ће два до пет одсто људи који су прележали симптоматичну болест имати озбиљне проблеме у даљем животу, као директну последицу Ковида-19".

На сва потенцијална питања и недоумице око дугорочних последица које корона вирус може имати на организам одговара за читаоце ББЦ-ја на српском.

1. Које су то дугорочне последице корона вируса?

Можемо говорити о две генералне категорије симптома.

У првој су они који су виђени и код других тешких респираторних болести: замор, отежано дисање, болови у грудима и зглобовима.

Ови проблеми се полако повлаче временом код велике већине конвалесцената, мада могу повремено да остану трајни и да врло негативно утичу на квалитет живота.

У другој категорији стоје проблеми који често нису очигледни, али су дугорочно много озбиљнији: оштећења плућа, срца, бубрега, и мозга.

Код људи који су већ имали слабости у неком од ових система, ове додатне повреде воде у видљиву болест, и то су приче које можете да чујете од људи који сада не могу да ухвате дах или који добијају нападе убрзаног куцања срца (тахикардије) месецима пошто су победили вирус.

Али код већине, оваква оштећења већим делом остају невидљива у прво време, или имају само релативно благе симптоме - док се не деси нешто друго што такав ослабљени систем затим доведе до даљег колапса.

2. Колико трају последице корона вируса?

Капацитет за опоравак плућа, бубрега, и самог крвотока варира од особе до особе, и још нема довољно података да се каже шта се у просеку може очекивати.

Срчана оштећења су већином доживотна. Мождана су такође доживотна, али мозак је пластичан орган који може да се реорганизује и да функционише око многих блажих оштећења.

Озбиљност страховито варира, од једва приметних проблема па све до катастрофалних, и тешко их је предвидети.

Највећа студија коју до сада имамо (скоро 50.000 пацијената из Велике Британије) је измерила доста тешке разлике између конвалесцената и људи који су избегли вирус.

У току првих шест месеци после опоравка, број срчаних удара је два и по пута већи; број прогресија у тешке бубрежне болести је удвостручен.

Друге студије су приметиле повећање неуролошких обољења, можданих удара, па и неуропсихијатријских обољења у пост-ковид популацији.

Сви ти подаци су до сада скупљени од пацијената који су оболели у самом почетку епидемије, пре него што смо имали добре протоколе (стероиде и антикоагулансе) којима се третирају садашњи болесници.

Тако да се можемо надати да ће последице бити мање изражене код оних који су добили бољу негу.

3. Бубрежни сам болесник и имао сам корону. Да ли сам у већем ризику од дугорочних последица?

То је питање на које је тешко дати кратак одговор.

Генерално, да: особе са предиспозицијама (старост, велика телесна тежина, претходни кардиоваскуларни проблеми, претходно постојеће бубрежне болести и слично) у просеку имају тежу болест и остају са тежим секундарним оштећењима.

Такође, људи без предиспозиција који су имали несрећу да их погоди тежи облик болести такође, у просеку, имају већу вероватноћу тежих нусефеката.

Али с друге стране, имамо и студије које показују оштећења код људи који су имали благе облике болести.

Рецимо,студија Државног универзитета Охаја је нашла субакутна оштећења срца код више од 15 одсто младих спортиста (просечно 19 година старости) који су прележали ковид са благим симптомима или чак без симптома.

За сада, док не прође више времена и не скупимо још података, све популације морају да буду пажљиве, чак и оне којима је сама болест скоро увек врло блага.

4. Који проценат пацијената има дугорочне последице?

Зависи од тога шта рачунате у последице.

Више од 20 одсто људи који су имали кашаљ и гушење (чак и они који нису морали да буду болнички лечени) има трагове плућних емболизама, и фиброзне ожиљке у плућном ткиву; али је тешко рећи који од њих ће због тога имати последице које су касније битне.

У зависности од тога како изаберете шта мерите, можете добити врло различите бројеве, и можете наћи студије које под истим појмом - озбиљних дурогочних ефеката - баратају цифрама у распону од два до скоро 50 одсто.

Можемо очекивати да ће, поред два до пет одсто људи који ће имати тешке последице, још додатних пет до 10 одсто имати мање али мерљиве последице.

Рецимо, људи који би у сваком случају добили срчане болести ће их добити раније у животу, и морати раније да почну са лечењем.

Друго, чак и ако вирус јесте оставио оштећења, то само оснажује потребу за нечим што би и онако требало да се ради: физичка вежба и добра исхрана.

Наиме, дугорочно највећи потенцијални проблем су тиха оштећења која чине организам слабијим и осетљивијим на будуће нападе и болести; оснажити организам, поготово кардиоваскуларни систем, и избећи ризике попут гојазности отуд постаје још важније за дугорочно здрав живот.

5. Да ли постоје неке мере предострожности како до компликација не би дошло?

Апсолутно најбоље што се може урадити је придржавати се мера заштите, избећи вирус, и вакцинисати се.

Али за оне који су већ прележали вирус, могу се поменути две ствари.

Прво, већина конвалесцената нема трајне последице, тако да не треба паничити унапред.

Ако сте прележали, држите око на здравственом стању, немојте игнорисати симптоме, поготово не срчане.

И надајте се најбољем.

* Доктор Милош Бабић је интердисциплинарни научник са дипломама информатике, хемије, молекуларне биофизике и докторатом из неуробиологије. Има објављене научне радове у пољима неурометаболизма, дегенеративних болести, онкологије, токсикологије, и основне молекуларне биологије.

Технологија коју је развио са докторком Џоан Јекли тренутно се користи у тестовима за праћење ширења корона вируса у Америци и Великој Британији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]