Корона вирус, ментално здравље и Индија: „ТВ екран хоће да ме нападне“

Неумољиви раст броја случајева заражених у Индији стварио је нову врсту ванредне ситуације - озбиљне проблеме са менталним здрављем међу пацијентима оболелим од Ковида-19, пише ББЦ новинар Викас Пандеј.

Раџеш Тивар (42) развио је фобију према било ком екрану већем од мобилног телефона. Он верује да су велики екрани, нарочито ТВ уређаји и компјутерски монитори, џиновска створења која могу да га нападну.

Тивари је почео да халуцинира након дугог боравка на одељењу за интензивну негу. Почетком јуна био је позитиван на тесту за корона вирус и примљен је у приватну болницу кад му се стање погоршало.

Пет дана касније стављен је на респиратор.

Тивари се опоравио после готово три недеље у болници. Али ускоро је схватио да његов опоравак није завршен.

„Боље ми је сада зато што сам затражио помоћ, али првих неколико недеља после изласка из болнице било је веома тешко", каже он у интервјуу.

Тиваријева породица била је пресрећна кад га је довела кући, али после неког времена схватила је да нешто с њим није у реду.

Једног дана почео је само да виче на ТВ апарат и покушао је да га разбије.

Породица је морала да престане да гледа телевизију и нико није смео да користи лаптоп код куће.

Тивари је рекао да се мучи да заборави слике екрана који стално пиште и трепћу бројкама на одељењу за интензивну негу.

Погледајте: Пандемија корона вируса - колико мозак трпи

Амит Шарма и његова породица имали су слично искуство. Шарма (49) је провео 18 дана на одељењу за интензивну негу и сваки дан виђао људе како умиру.

Млади и стари, мушкарци и жене - све врсте пацијената са Ковидом-19 умирале су око њега.

„Једног дана је умрло двоје пацијената поред мене и њихова тела су остала тамо неколико сати", каже он.

„Не могу да избијем те слике из главе. И даље се плашим да би Ковид могао да ме убије."

Његов стрис каже да Шарма има проблема да заборави то трауматично искуство.

„Постао је веома тих код куће после опоравка", каже Шармин стриц.

„И кад год би нешто рекао, увек би то било нешто о пацијентима које је виђао како умиру на одељењу за Ковид", додаје он.

Многи пацијенти који се опорављају од вируса у Индији имају проблема са менталним здрављем, каже доктор Васант Мундра, виши психијатар у болници ПД Хиндуџа у Мумбају, нарочито они који су били на респиратору или су провели дуго времена на интензивној нези.

„Мозак вам је већ измучен кад стигнете у болницу. И онда хаос на одељењу за Ковид преоптерети ваша чула", каже доктор Мундра.

Пацијенти са Ковидом-19 не смеју да сретну чланове своје породице, а не могу ни да виде лица својих лекара и сестара, који све време носе заштитне маске.

То онемогућава пацијенте да успоставе поверење са лекарима, каже доктор А. Фатахудин, шеф одељења за интензивну негу на Медицинском колеџу Ернакулам у јужној Индији.

А то, додаје, омета њихов опоравак.

Опоравак од корона вируса уме да буде усамљеничко искуство и лекари кажу да кад пацијент још искуси и догађај опасан по живот шансе за пострауматски стресни поремећај тиме се само повећавају.

Симптоми укључују депресију, анксиозност, флешбекове и халуцинације, каже доктор Мундра.

А опет, проблеми са менталним здрављем код пацијената од корона вируса не добијају довољно пажње, упозоравају лекари.

Слабо се помињу на владиним конференцијама за штампу или у медијима.

Истакнути експерт за ментално здравље доктор Сумитра Патаре каже да није изненађен.

„Оно што видите током пандемије одраз је лоших улагања у установе за очување менталног здравља у Индији", каже он.

Индија нема довољно установа, нити експерата за лечење пацијената са нарушеним менталним здрављем, а ситуације је још гора у мањим местима, где људи често не умеју чак ни да препознају симптоме.

Већина индијске инфраструктуре за лечење менталних болести сконцентрисана је у градовима, што оставља 80 до 90 одсто популације са мало или нимало приступа специјалистима за ментално здравље, каже доктор Патаре, додајући да јаз постаје све очигледнији током пандемије.

Уколико влада не призна постојање проблема и не почне ускоро да га решава, Индија ће се суочити са „пандемијом менталних болести", каже он.

Добро полазиште било би кад би се људима указало на симптоме, каже доктор Патаре.

А следећи корак био би унапређење установа за заштиту менталног здравља, нарочито у мањим местима.

„Свестан сам да се то неће десити преко ноћи, али морамо однекуд да почнемо", каже он.

Камна Чибер, шефица одељења за заштиту менталног здравља у болници Фортис у Делхију, каже да је број људи који траже помоћ током пандемије нагло скочио.

Дуга изолација, неизвесност у вези са будућношћу, као и потреба да будете константно на опрезу учинили су људе анксиознијим и више њих сада долази у болницу да се пожали на тескобу и депресију, каже Чибер.

Проблем „сваким даном постаје све озбиљнији", каже она.

Погледајте: Психолошкиње које су биле уз нас у јеку пандемије

Лекари сада позивају на бављење менталним здрављем у склопу протокола након лечења од Ковида.

Свака болница мора да уради нешто, каже доктор Фатахудин, или „ћемо можда спасти људе од Ковида, али ћемо их зато изгубити због депресије или ПТСП-а".

***Имена пацијената су измењена како би им се заштитили идентитети.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]