Корона вирус и нови сој: Колико су забрињавајуће нове варијанте Ковида-19

И у Србији је регистрован први случај нове варијације корона вируса које су заразније од оригиналне која је изазвала пандемију.

Научници ужурбано проучавају ове мутиране верзије да би схватили какву претњу оне представљају.

Није неочекивано да се појаве нове варијанте - сви вируси мутирају да би се ширили и напредовали.

Постоји више хиљада различитих верзија, или варијанти, Ковида-19.

Који су то нови сојеви вируса?

Стручњаци су тренутно усредсређени на мали број нових варијанти корона вируса:

Већина ових разлика нема никакав значај. Неке чак могу да буду штетне по опстанак вируса. Али неке могу да га учине заразнијим или опаснијим.

Варијација има необично узнапредовалу мутацију.

Највероватније објашњење је да се варијација јавила код пацијента са ослабљеним имуним системом који није успео да се избори са вирусом.

Уместо тога, његово тело је постало плодно тле за мутацију вируса.

Зашто ова варијација изазива забринутост?

Дешавају се истовремено три ствари које изазивају подозрење:

Све то скупа гради слику о вирусу који се лакше шири.

Међутим, у то нисмо апсолутно сигурни.

Нови сојеви могу постати чешћи само зато што се појављују на правом месту у право време - као што је Лондон, који је до сада имао мере ограничења свега другог реда.

Али оправдање за тако брзо увођење ограничења четвртог реда делом је да би се смањило ширење варијације.

„Потребни су лабораторијски експерименти, али да ли желите да чекате недеље или месеце [да бисте видели резултате и предузели мере за заустављање ширења]?

„Вероватно не у овим околностима", рекао ми је Ник Ломан, из Британског конзорцијума за геномику Ковида-19.

Шта знамо о овим новим мутацијама?

Објављена је првобитна анализа нове варијације и она наводи 17 потенцијално важних промена.

Дошло је до измена и у шиљатом протеину - што је кључ који вирус користи да откључа врата ћелија у нашем телу.

Једна мутација по имену Н501Y мења најважнији део шиљка, познат као „домен везивања за рецептор".

Ту шиљак остварује први контакт са површином наших телесних ћелија. Било какве промене које олакшавају вирусу да уђе вероватно ће му дати предност.

„Ово делује и звучи као важна адаптација", рекао је професор Ломан.

Друга мутација - брисање Н69/В70, у којој је уклоњен део шиљка - јавила се неколико пута раније, укључујући славно у зараженом млеку.

Рад професора Равија Гупте са Универзитета у Кембриџу сугерисао је да ова мутација двоструко повећава заразност у лабораторијском експерименту.

Студије исте групе сугеришу да брисање чини антитела из крви људи који су прележали болест мање ефикасним у нападању вируса.

Професор Гупта ми је рекао: „Она се рапидно шири, а то брине владу, брине нас и брине већину научника."

Колико је ово озбиљно?

Сумња се да би британска, јужноафричка и бразилска верзија вируса могле да буду много заразније или да се лакше рашире него до сада познати облици.

Све три имају измене у шиљастом протеину - што је део вируса који се лепи за људске ћелије.

Као последица тога, делује да су ове варијанте успешније у заражавању ћелија и ширењу.

Стручњаци мисле да се британски сој, илити „Кент", појавио у септембру и да је до 70 одсто лакши за преношење или заразнији, мада је касније истраживање Јавног здравља Енглеске проценило да је то између 30 и 50 одсто.

Ова варијанта је довела до најновијих строгих мера затварања у Великој Британији.

Јужноафричка варијанта се појавила у октобру и има више потенцијално важних промена у шиљастом протеину од британске варијанте.

Она има неке мутације које су исте као код британске, плус још две за које научници мисле да би могле више да утичу на ефикасност вакцине. Једна од њих би могла да помогне да вирус избегне антитела.

Хоће ли вакцине и даље имати ефекта?

Актуелне вакцине су прављене за ране варијанте, али научници су уверени да би оне требало и даље да раде против нових, мада можда не толико добро.

У току су лабораторијске студије које то проверавају.

Вакцине, међутим, обучавају тело да нападне неколико делова вируса, а не само делове са шиљастим протеином.

У будућности би могле да се појаве варијанте које су још различитије.

Чак и у најгорем могућем случају, вакцине могу да буду редизајниране и дотеране тако да боље циљају нове варијанте - за неколико недеља или месеци, ако буде било потребе, кажу стручњаци.

Као и са вакцином против грипа, код које се нова инјекција даје сваке године да би се покрила свака нова промена у вирусима грипа који су у оптицају, нешто слично би могло да се деси и са корона вирусом.

Све три водеће вакцине развијају имуни одговор на постојећи шиљак, због чега је ово питање уопште и актуелно.

Вакцине уче имуни систем да напада неколико различитих делова вируса, тако да чак и ако је део са шиљком мутирао, вакцине би и даље требало да функционишу.

„Али ако јој дозволите да дода још мутација, онда можете да почнете да се бринете", каже професор Гупта.

„Овај вирус се потенцијално налази на путу бекства од вакцине, начинио је првих пар корака ка томе."

„Бекство од вакцине" се дешава кад се вирус толико промени да избегне пуни ефекат вакцине и настава да заражава људе.

Ово је можда елеменат који највише забрињава у вези с оним што се дешава с вирусом.

Погледајте видео: Доктор симулира шта види пацијент тешко оболео од корона вируса

Ова варијација само је најсвежији пример који показује да вирус наставља да се адаптира тако да зарази што више нас.

Закључак презентације професора Дејвида Робертсона, са Универзитета у Глазгову од петка каже да је „Ввирус је највероватније способан да створи мутанте за бекство од вакцине."

То би нас ставило у сличан положај као са грипом, где ће вакцине морати редовно да се ажурирају. Срећом, вакцине које имамо врло је лако дотерати.

Јесу ли нови сојеви опаснији?

Тренутно не постоје докази да било који од њих изазива теже болести него до сада.

Мере као што су прање руку, одржавање дистанце од других људи и ношење маски и даље ће помоћи да се спречи заражавање, а зато што се нове варијанте лакше преносе важно је бити додатно на опрезу.

Међутим, пуко повећање заразности било би довољно да начини велике проблеме болницама.

Уколико нова варијација значи да се више људи брже зарази, то заузврат доводи до више људи којима је потребно болничко лечење.

Шта се ради по том питању?

Појављиваће се још варијанти.

Научници из свих делова света пажљиво мотре шта се дешава и свака нова варијанта ће бити проучена и надзирана.

Истраживачи из Института за медицинска истраживања у Кенији кажу да тренутно анализирају нову варијанту која је другачија од британског и јужноафричког соја, на пример.

Британски министар за развој вакцине Надхим Захави каже да су мере већ предузете да се произведе нови талас вакцина ако се за тим укаже потреба.

Да ли се ово већ дешавало раније?

Јесте.

Вирус који је први пут откривен у Вухану, у Кини, није исти који ћете наћи у већини крајева света.

У Европи се у фебруару појавила мутација 614Г и постала глобално доминантни облик вируса.

Једна друга, звана A222В, раширила се Европом и била повезана са летњим одмором људи у Шпанији.

* Овај текст је ажуриран 24. јануара

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]