Корона вирус и вакцинација: Руска вакцина Спутњик V - делотворна у 92 одсто случајева, производња и у Србији

Руска вакцина против корона вируса - Спутњик V, која се даје људима и у Србији, ефикасна је у 92 одсто случајева, резултати су испитивања у касној фази објављени у стручном медицинском часопису Лансет (The Lancet).

Такође се сматра сигурним - и нуди потпуну заштиту од хоспитализације и смрти.

Вакцина је у почетку наишла на одређене контроверзе због употребе пре објављивања коначних података о испитивању.

Али научници су рекли да је делотворност вакцине сада доказана.

Придружила се до сада потврђеним вакцинама - Фајзер, Оксфорд/АстраЗенека, Модерна и Јансен.

Руска вакцина делује на сличан начин као ињекција Оксфорд/АстраЗенека развијена у Великој Британији, односно вакцина Јансен развијена у Белгији.

Русија је одобрила вакцину за локалну употребу још у августу прошле године, као прва земља која је то учинила и пре објављивања података.

Стручњаци су тада рекли да је обим испитивања био премали да би се доказала ефикасност и сигурност.

Али Москва је резултате поздравила као одговор критичарима.

Неки западни стручњаци изразили су забринутост због брзине руског рада.

Србија је, међутим, била једна од земаља која је затражила, добила и одобрила вакцину Спутњик и од 6. јануара почела је имунизација.

Производња руске вакцине против корона вируса Спутњик V у Србији почиње 4. јуна, објавио је на Твитер налогу Ненад Поповић, министар иновација.

Вакцина ће се производити у Институту Торлак у Београду.

Руски Национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио је квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио њену даљу производњу у Србији.

Институт Гамалеја је први контигент од 550.000 доза произведених у Србији одобрио 31. августа, саопштио је Ненад Поповић, министар без портфеља у влади Србије.

Он тврди да би у Србији до краја године требало да буде произведено укупно четири милиона доза ове вакцине.

Од чега се састоји и како ради?

Руска вакцина састоји се од две потпуно различите ињекције које користе различите „векторе" или носиоце корона вируса.

Њени следбеници инсистирају да је то чини ефикаснијом, али то истовремено излаже произвођаче додатном притиску.

Руски научници тврде да имунитет почиње да се формира после прве вакцинације.

Поновна вакцинација, после 21 дана, појачава имунолошки одговор тела и има дуготрајнији ефекат.

Истраживања показују да вакцинација у две фазе производи имуни одговор у 100 одсто случајева.

А такав имунитет је јачи од имунитета код оних који су имали корона вирус, тврде научници.

Могући су неки нежељени ефекти вакцине, али обично су благи, попут бола у руци, умора или благе температуре.

Али, инстира се, није било смртних случајева или озбиљних болести међу онима који су до сада примили вакцину Спутњик.

Осим Русије и Србије, многе друге земље користе ову вакцину, попут Аргентине, Уругваја, Парагваја, Боливије, Венецуеле, Уједињених Арапских Емирата, Ирана, Туниса, Алжира, Белорусије, Мађарске, која је чланица Европске уније упркос томе што овај европски блок још није одобрио њену употребу.

Директор Руског директног инвестиционог фонда Кирил Дмитријев изјавио је да споразум који је са тим фондом потписала Влада Србије, предвиђа снабдевање земље са два милиона доза вакцине Спутњик V.

„Реч је о вакцини која се даје у две дозе, што значи да ће то бити довољно за имунизацију милион људи.

„Прва серија је испоручена непосредно пре Нове године", рекао је Дмитријев за лист Политика.

Он је навео да је рано рећи колико дуго ће вакцина штитити од корона вируса, али да се на основу експерименталних података очекује се да ће Спутњик дати најмање две године имунитета на Ковид-19.

Како је навео постоје све врсте вакцине Спутњик V - течна и лиофилизована, погодна за транспорт на удаљена тешко приступачна места.

„Течна, која треба да се чува на минус 18 степени Целзијусових и такозвана лиофилизована која се чува на температури од два до осам степени Целзијусових.

„Ово се пореди са температуром од минус 70 степени Целзијусових на којој треба чувати неке друге вакцине", навео је Дмитријев.

Председник Русије Владимир Путин је у августу рекао да је вакцина прошла све потребне провере и да је једну примила и једна од његових ћерки.

У децембру је почела масовна вакцинација, а хиљаде људи се одмах пријавило за прву од две дозе.

Вакцина Спутњик је у почетку била понуђена здравственим радницима у првој линији, као и просветним радницима, али је списак оних који треба да је приме убрзо проширен.

Анкета Центра Левада крајем децембра показала је да је само 38 одсто испитаника спремно да добије ињекцију: опрезни према домаћем здравству и лековима, Руси су били скептични према смелим раним тврдњама о вакцини и нервозни због могућих нежељених реакција.

Упркос томе, упркос сличним кашњењима у повећању производње као у другим земљама, подржаоци Спутњика објавили су у другој недељи јануара 2021. године да је вакцинисано више од милион људи.

Али један човек и даље је упадљиво одсутан са листе вакцинисаних - председник Русије Владимир Путин, упркос томе што је Кремљ саопштио да ће он - на крају - добити ињекцију.

Путин је више пута рекао да му је заштита привреде приоритет и да се стога залаже за масовну вакцинацију како би избегао повратак у национални карантин.

Неки лидери земаља које још нису започеле вакцинацију обавезали су се да ће бити међу првима који ће бити вакцинисани како би ублажили страх грађана.

Аргентински лидер Алберто Фернандез, који је показао интересовање за Спутњик вакцину, обећао је да ће бити први који ће се вакцинисати, „тако да се нико не плаши".

Филипински председник Родриго Дутерте такође се обавезао да ће бити јавно вакцинисан Спутњиком чим вакцина буде доступна у земљи.

„Експериментишите на мени, нема проблема", рекао је.

Алкохол и вакцина?

Ово питање посебно је било актуелно пред новогодишње и божићне празнике, а многи су то коментарисали и на друштвеним мрежама.

Потпредседница Владе Татјана Голикова, која је задужена за здравствену заштиту, прва је изјавила да пијење може негативно да утиче на развој имунитета на ковид.

Голикова је, међутим, саветовала да се „ограничи" употреба алкохола, што многе медије није спречило да овај савет појачају речима „потпуна забране".

Према речима заменика премијера, вакцинисани руском вакцином требало би да ограниче конзумацију алкохола у у року од 42 дана.

Анна Попова, шефица Роспотребнадзора, отишла је много даље у упозорењима.

„Ако желимо да имамо здравље и заштитну реакцију, морамо дати телу прилику да га формира. И зато, ни пре, ни после, ни уместо, ни током... ништа", - мирно је рекла Попова на питање популарногг радија„ Комсомолскаја Правда.

Она је повећала период такве апстиненције на 56 дана, узимајући у обзир две рунде вакцинације.

Степен забринутости ублажио је шеф истраживачког тима који је створио вакцину Спутњик.

Академик Александар Гинтсбург, директор Центра Гамалеи је рекао новинарима: „Наравно, не долази у обзир било каква потпуна забрана алкохола током вакцинације.

„То је само разумно ограничење конзумирања док тело не формира властити имунолошки одговор на инфекцију корона вирусом."

Ипак, „топло је препоручио" уздржавање од алкохола три дана после сваке ињекције.

Лекари и стручњаци са којима је ББЦ разговарао нису се сагласили око тога колико су оправдане забране пијења током периода вакцинације.

„Обично етилни алкохол утиче на ефикасност вакцинације на било кога.

„Верује се да може утицати на производњу специфичног имунитета, антитела и ћелија против одговарајућих антигена у вакцинама", рекао је Николај Крјучков, имунолог, генерални директор организације за истраживање уговора Clinical Excellence Group.

Нагласио је да овај ефекат није специфично повезан са антикоидном вакцином, већ је типичан за друге лекове за имуноформирање.

Према Крјучкову, неопходно је да се уздржите од пијења алкохола најмање месец и по дана.

„Чак и ако га користите, врло је мало и ретко. Боље је да га уопште не користите током овог периода. Али ако га користите, онда за мушкарце - до 30 грама (чистог) алкохола недељно, за жене - мање, 25 или 27", рекао је.

„Унос алкохола током вакцинације није забрањен", успротивила се Антонина Обласова, шеф невладине организације за колективни имунитет, која промовише вакцинацију међу Русима.

Обласова наглашава да нигде у свету не постоје препоруке које ограничавају људе у разумној конзумацији алкохола након вакцинације.

„Алкохол заиста има имуносупресивни ефекат и не треба пуно пити на дан вакцинације и неко време након што сте је примили, јер може, додуше незнатно, али смањити ефикасност.

„Једна чаша вина (дневно) неће утицати ни на шта", објашњава Обласова.

Од критика до похвала

Вакцину Спутњик регистровало је Министарство здравља још 11. августа по хитном поступку, буквално идућег дана по завршетку друге фазе клиничких испитивања.

У испитивању, на основу кога се дошло до закључка о ефикасности и безбедности „прве у свету вакцине против корона вируса", учествовало је укупно 76 волонтера, здравих мушкараца и жена до 60 година старости.

Западни стручњаци су раније позивали на опрез када се ради о резултатима добијеним на тако малом узорку.

Поређења ради - безбедност Оксфордске вакцине у другој фази тестиранa је на 256 добровољаца, Фајзер-Бионтек је за исту сврху регрутовао шест пута више учесника него Руси (456), а Модерна осам пута више (600).

Међутим, ниједна од вакцина, осим Спутњика после прве две етапе није била регистрована.

Када је реномирани медицински часопис Лансет (The Lancet) објавио извештај о клиничким испитивањима Спутњика (фазе I-II), неколико научника из иностранства скренуло је пажњу на необичне случајности у поклапању резултата две групе добровољаца и затражило од аутора полазне податке студије.

Творци вакцине из Гамалеја центра одговорили су на критику колегама из иностранства, али целокупни клинички протокол никада нису објавили.

Ипак, у новембру је Руски фонд за директна улагања (РФДУ), који је финансирао развој вакцине Спутњик, објавио прелиминарне резултате треће и последње фазе тестирања.

У саопштењу за медије, творци руске вакцине тврде да њена ефикасност „42. дана после прве ињекције прелази 95 одсто" (укупно је потребне две инjекције у размаку од три недеље), односно вакцинација смањује ризик од заразе више од 20 пута.

Извештаји се базирају на случајевима обољевања од Ковида-19 међу већ вакцинисаним добровољцима.

Од укупног броја учесника у испитивању који су примили обе дозе вакцине или плацеба (18.794), до краја треће недеље, након друге ињекције код 39 људи је дијагностикован вирус.

Код оних који су добили плацебо појавио се 31 случај инфекције.

У групи добровољаца вакцинисаних правом вакцином, Ковид-19 је дијагностификован код осам испитаника (група која је примила вакцину, три пута је већа од плацебо групе).

Управо поређење резултата из две групе даје резултат од 95 одсто.

Италијански професор Енрико Бучи послао је писмо часопису Лансет, примећујући да су бројеви у саопштењу за штампу толико мали да нема смисла да се о њему озбиљно расправља:

„31 и 8 су једноставно веома мали узорци. На крају крајева, аутори и не скривају да су то прелиминарни резултати", навео је Бучи.

Како објашњавају научници, нико не тврди да су математички прорачуни у објављеном саопштењу за јавност нетачни, али чињеница да је првих 39 случајева дистрибуирано на овај начин не значи да ће тај однос остати и у будућности.

Као прво, према саопштењу за штампу, до сада је од планираних 40.000 учесника у испитивању, само 22.000 примило прву дозу вакцине (или плацеба).

Као друго, у тренутку сумирања привремених резултата прошло је само 42 дана од прве инјекције.

To je мање од четвртине наведеног периода студије од 180 дана током којег сваки добровољац мора бити под надзором стручњака и на крају којег могу да се извуку закључци о резултатима клиничких испитивања.

Погледајте видео: Како вакцине функционишу

Међутим, уз објављивање најновијих испитивања у часопису Лансет, професори Јан Џонс и Поли Рој дали су коментар „Развој вакцине Спутњик критикован је због неприличне журбе и одсуства транспарентности.

„Али исход је јасан и демонстриран је научни принцип вакцинације, што значи да се још једна вакцина сада може придружити борби за смањење ширења епидемије Ковида-19".

Истакли су да је вакцина имала добар ефекат у свим старосним групама и смањује опасност од разбољевања већ после прве дозе.

То је „посебно охрабрујуће", док је понуда вакцине ограничена, додали су.

Аутори рада истакли су да је анализа обухватила само симптоматске случајеве Ковида-19 и да би требало још истражити како би се схватило да ли помаже и асимптоматским случајевима и спречава ли да вирус преносе и вакцинисани.

Др Џулијан Танг, клинички вирусолог са Универзитета у Лестеру, рекао је: „Упркос ранијим сумњама у вези са начином на који је руска вакцина Спутњик уведена у широку употребу - пре довољних података из фазе 3 испитивања - овај приступ је сада донекле оправдан.

„Такви компромиси у вези са увођењем вакцине у вези са пандемијом су, да будемо поштени, усвојени и у програму вакцинације у Великој Британији - са продуженим интервалима између прве и друге дозе.

„Дакле, требали бисмо да будемо опрезнији у критикама према развоју вакцина у другим земљама."

Погледајте видео: Како вакцинисати 7,7 милијарди људи

Текст је ажуриран 2.јуна 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]