Коронa вирус, Торлак и Спутњик V: Које све вакцине производи Србија

„Ми, ако буде било потребе, можемо да урадимо вакцину и за корона вирус, а можемо да помогнемо, ако то буде интерес Кине или неког другог."

Ову изјаву дао је министар здравља Златибор Лончар у фебруару 2020. године, док корона вирус још није ни стигао у земљу.

Додао је и да би за прављење вакцине Србији требало неколико месеци.

Било је потребно да прође више од годину дана до вести Руског фонда за директна улагања да у Србији почиње производња руске вакцине Спутњик V.

Министар иновација Ненад Поповић објавио је у уторак, 2. јуна на Твитер налогу да ће у Србији, на Институту Торлак од 4. јуна почети производља руске вакцине Спутњик.

Руски Национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио је квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио њену даљу производњу у Србији.

Торлак је за готово век рада произвео 11 различитих вакцина, а развојни пут ове институције био је трновит у зависности од политичке ситуације у земљи у којој је радио.

Од дечије парализе до сезонског грипа

Торлак је, објашњава епидемиолог у пензији Радмило Петровић, до сада био најпознатији по производњи вакцине против дечије парализе, односно против полио вируса.

Оригиналне сојеве полио вируса за производњу вакцине је 1960. године Институту Торлак поклонио доктор Алберт Сејбин, пољско-амерички истраживач.

Сејбин је већину радног века провео у САД, а заправо је изумитељ вакцине против полио вируса.

„Торлак је овом вакцином снабдевао све континенте света", каже Петровић.

„Била је то жива вакцина, што значи да је имала део активног вируса у себи и направила је невероватну промену у лечењу оболелих".

Тадашња Југославија је вакцину против дечије парализе, каже за ББЦ вирусолошкиња у пензији Ана Глигић, извозила у 35 земаља света.

Ипак, Торлак је касније дошао у ситуацију да не производи ни вакцину против сезонског грипа.

Прва вакцина против грипа је у овој установи направљена 1962. године, али је 2004. године званично престала да се производи.

Коначно је нова вакцина произведена тек 2019, а почела је да се даје 2020. године.

У питању је пројекат Светске здравствене организације, а тренутни капацитет је 150.000 доза.

„Главни проблем са Торлаком се догодио током 1990-тих јер није више било новца за производњу и надоградњу вакцина против грипа због политичке ситуације", каже Глигић.

„Производиле су се јако мале дозе, а већина се куповала, да би у једном тренутку потпуно престало прављење лека."

Вакцине преко кукурузних поља

Како Србија због санкција није могла да купује вакцине крајем прошлог века, епидемиолог Петровић описује како су запослени у Торлаку морали „да се довијају".

„Није било фер, Светска здравствена организација нам је све ускратила, па и стручне часописе", каже Петровић, епидемиолог у пензији, који је читав радни век провео на Институту Торлак.

„Тако смо вакцине и друге лекове набављали преко пријатеља, а пуно нам је помогао и Уницеф".

Пример довијања Петровић даје у набавци вакцине за ММР.

„Из Италије је вакцина долазила преко Словеније, а онда су је испоручивали у Скопље", каже он.

„Ми смо ишли камионом у Скопље и плаћали сељацима да нам допусте да уђемо у њихово поље кукуруза.

„Из авиона су се спуштале вакцине на то поље, па смо их ми покупили. Примери су бројни и невероватни, али шта смо друго могли ако смо хтели да вакцинишемо децу?"

Торлак и вакцине кроз године

*Извор: Торлак

Да ли Србија може да прави руску вакцину?

Србија је, наводе из Руског фонда, постала прва држава у јужној Европи која производи Спутник V, а додају да „Србија задовољава најбоље стандарде у производњи вакцина".

Вакцина би се, кажу, касније могла извести у друге земље региона.

До данас је Спутњик V регистрован у 60 земаља широм света са укупном популацијом од три милијарде људи са ефикасношћу од 91,6 одсто.

Ипак, треба разликовати целокупну производњу и пуњење вакцине.

„Торлак има машине за пуњење и паковање вакцина у индивидуалне бочице и те машине треба да се искористе", каже Петровић.

„Треба знати да то није производња већ паковање вакцине, што се зове и конфекционирање."

Из Министарства за иновације и технолошки развој Србије Ненада Поповића у марту су још објавили да је овај посао договорен са Русијом.

Поповић је тада истакао да ће у првој фази Русија испоручивати „супстанцу" која ће се транспортовати и пунити у Србији.

„После успостављања прве фазе производње, започињемо израду Студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији", рекао је раније Поповић.

„То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета Торлака, али верујемо да производња у пуном циклусу може да буде започета до краја ове године".

Текст је ажуриран 2. јуна 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]