Корона вирус, казне и Србија: Шта доносе измене закона о заразним болестима

У Србији ће се убудуће плаћати казне за непоштовање мера заштите од корона вируса, а министар здравља добија овлашћење да пропише обавезну или препоручену имунизацију одређених људи.

Ово су неке од новина у Закону о заразним болестима које је Скупштина Србије усвојила у четвртак увече.

Предвиђена је казна од 5.000 динара за појединце који се не придржавају мера, а 300.000 динара за правна лица која не предузму радње којима се обезбеђује примена тих мера.

„Желимо да овим одредбама заштитимо све одговорне грађане Србије, који поштују све мере осам месеци, носе маске, не организују прославе и славља са великим бројем људи и тако на најбољи начин чувају своје и здравље својих породица", рекао је министар здравља Златибор Лончар образлажући измене закона у Скупштини.

Колике су нове казне?

Изменама Закона о заштити од заразних болести министар добија овлашћење да пропише обавезну или препоручену имунизацију, као и мере заштите и лабораторијско испитивање при уласку у земљу.

За непридржавање мера личне заштите казна је 5.000 динара, а са 30.000 динара биће кажњена особа одговорна за примену личне заштите од инфекције, ако не обезбеди непосредну примену тих мера.

Новчаном казном од 300.000 динара казниће се правно лице ако не предузме активности ради примене мера личне заштите од инфекције, као и ако не одреди лице одговорно за примену тих мера.

За исти прекршај предузетници ће бити кажњени са 150.000 динара, а одговорно лице новчаном казном од 50.000 динара.

Надзор над спровођењем мера вршиће санитарна инспекција и комунална милиција.

Инспектори ће моћи да пишу прекршајне налоге, а припадници комуналне милиције да наложе да се испразни простор у ком је дошло до кршења мера и затворе објекат најдуже на 72 сата.

Погледајте видео: Вести из компаније Фајзер пружају наду

Министар Лончар је рекао у Скупштини да ће Влада моћи да ограничи улазак људи из земаља са неповољном епидемиолошком ситуацијом, одлучује о отварању објеката за карантин и о лечењу у иностранству уколико су капацитети у земљи попуњени.

Шта је претходно промењено?

Претходно су, такође у јеку пандемије Ковида-19, у Србији усвојени и нови прописи о имунизацији и заштити од заразних болести. који су покренули нови талас расправа и отпора према обавезној, или „присилној" вакцинацији, како је називају противници.

Нови Правилник о имунизацији и допуна Закона о заштити становништва против заразних болести донели су обавезну и бесплатну вакцину против грипа за старије од 65 година и веће казне за непоштовање прописа.

Вакцина против варичеле биће обавезна за неке категорије људи у посебном ризику и оне који нису претходно стекли имунитет - мада то не значи да су сви они обавезни да их приме, кажу надлежни.

Истовремено, најнижи износ новчане казне за кршење прописа о заштити становништва од заразних болести повећан је са 30.000 на 50.000 динара.

Неповерење у здравствени систем и имунизацију је у порасту у Србији јер изостаје кампања и јасна комуникација здравствених институција и лекара која би јавности појаснила зашто су вакцине важне и шта ове промене значе, кажу стручњаци.

У чему се разликују нови прописи од старих и прети ли родитељима одузимање деце ако их не вакцинишу, како поједини страхују?

Прети ли старијима од 65 прекршајна казна ако не приме вакцину против грипа?

ББЦ је затражио одговоре на ова и друга питања од надлежних институција и стручњака из области здравља и права.

Шта је ново у новом Правилнику о имунизацији

Новина у Правилнику, који ће важити од 2021. до 2023. године, је повећана доступност појединих вакцина, кажу за ББЦ из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут".

„То значи да су проширене одређене категорије становништва за које ће бити обезбеђене бесплатне вакцине", објашњавају из Батута.

У питању су групе које су или под повећаним ризиком за настанак инфекције, као што су старији људи и труднице, или имају већу вероватноћу од компликација инфекције због хроничне болести, имунодефицијентног стања или примене имуносупресивне терапије.

Нови правилник се не односи се на вакцине против вируса корона, која још увек није ни произведена, већ на цепива из календара обавезне вакцинације, речено је Политици у Министарству здравља.

Министарство је за тај лист демантовало спекулације о томе да ће становници Србије бити приморани да их добију.

Упоређивањем старог и новог правилника, види се да драстичних промена и проширивања у свим осталим категоријама нема много - и до сада су за већину ових група под посебним ризиком важили исти прописи.

Пажњу јавности је привукла обавезна вакцинација против грипа за људе старије од 65 година - то је и једина измена у новом Правилнику када је имунизација против грипа у питању, наводе из Института.

Ово није први пут да је вакцина против сезонског грипа обавезна за старије од 65 - иста ситуација је била и у периоду од 2006. до 2017. То не значи да ће сви старији од 65 година морати да иду на вакцинацију против грипа, преноси дневник Политика.

И за труднице је прописана обавезна имунизација против грипа, али ни то није никаква новина као што је представљено на појединим порталима и страницама на друштвеним мрежама.

Исто је прописано и Правилником који је на снази, а труднице спадају у ризичну категорију већ пуних десет година у Србији на основу препоруке која је проистекла из пандемије грипа 2009, наводе из Батута.

Ни за здравствене раднике није било промена, а како истичу из Батута, „значај њихове вакцинације је и у томе што се на тај начин штите пацијенти који су смештени на одељењима високог ризика у сезони инфекције вирусом грипа".

Зашто је Правилник донет?

Из Батута кажу да је Правилник донет раније како би се на време обезбедила довољна количина вакцина.

Напомињу да су количине наведене у новом Правилнику „променљива категорија", односно да се ради о процени потреба и да „постоји могућност њихове ревизије уколико се за тим укаже потреба".

У овој сезони 2019/2020, набављено је и утрошено око 300.000 доза вакцине против грипа што је на нивоу пандемијске 2009. године, кажу из Института.

За наредну сезону, 2020/2021, планирано је око 380.000 доза.

Према овим бројкама, не може се закључити да ће држава приморавати више од милион и по пензионера и десетине хиљада трудница и хроничних болесника да се вакцинишу против грипа и других болести или да у супротном плате казне.

Зашто је у Србији вакцинација деце обавезна, а не препоручена?

„Пре свега, многе земље имају обавезну вакцинацију као и Србија", за ББЦ објашњава имунолог Срђа Јанковић.

Иако у неким земљама имунизација није формално обавезна, „уобичајено да се препоруке лекара поштују исто колико и обавезе, па је обухват вакцинацијом по правилу врло висок", каже Јанковић.

Земље Европске уније већином постижу високу стопу имунизације, показују и подаци Центра за превенцију и контролу болести, а свака држава прописује свој календар вакцинације.

Деца се штите против 11 заразних и опасних болести, а то су туберкулоза, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, дечија парализа, мале богиње, рубеле, заушке, вирусни хепатитис Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б и стрептококом пнеумоније.

У Србији су вакцине бесплатне и добијају се у Дому здравља, док у неким државама нису све покривене здравственим осигурањем па их родитељи плаћају.

Иако се прописи разликују од земље до земље, „мало где одлуку родитеља да детету ускрати вакцинацију не прате баш никакве правне или друштвене последице", објашњава Јанковић.

Од додаје и да чак и тамо где законска обавеза не постоји, дете које није уредно вакцинисано - осим услед медицинских контраиндикација - није могуће уписати у државни вртић или школу, а у многим земљама не може се остварити ни право на родитељски додатак и друге бенефиције.

У неким земљама трошкови лечења за болест која се могла спречити вакцинацијом иду на лични терет, наводе из Института Батут.

Законска обавеза је само један од многих начина на који се постиже задовољавајући обухват становништва вакцинацијом, говори Јанковић.

Научна сазнања на којима се базирају стручне препоруке о вакцинацији, иза којих стоји међународна научна заједница, не зависе од тога на које се све начине постиже задовољавајући обухват становништва вакцинацијом, додаје он.

У Србији се кроз обавезну вакцинацију већ дуго постижу одговарајући резултати, а укидање обавезе у овом тренутку би „без икакве сумње имало штетне, па и погубне последице по обухват", оцењује Јанковић.

Како је у другим земљама

Одбијање вакцина и казнена политика у Србији

Спречавање вакцинације детета у Србији је прекршај, према Закону о заштити становништва од заразних болести.

Обавезна вакцинација деце није новост - оно што се током година мења јесте висина прописане казне, а по најновијој измени она ће износити од 50.000 до 150.000 динара.

Родитељ је по Уставу дужан да брине о здрављу и безбедности детета, каже Мирјана Николић, генерална секретарка Удружења судија прекршајних судова Србије.

„То није ни држава ни центар за социјални рад, већ искључиво родитељ", рекла је Николић за ББЦ на српском.

Зато и не треба занемарити мишљење родитеља, било да су лаици или не, већ струка треба да озбиљно разговара са њима, додаје она.

Суд у Србији не може да наложи вакцинисање деце, истиче Николић, већ само да утврди чињенице - да ли је дете вакцинисано према календару или не, из којих разлога, а затим и да уђе у одмеравање санкција.

Суд може да донесе ослобађајућу пресуду, опомену, и у крајњем случају новчану казну.

Одузимање деце због одбијања вакцинације није могуће, „ни по породичном закону нема елемената за то", за ББЦ каже Марина Мијатовић, директорка Правног скенера, организације која се бави медицинским правом.

„То се у Србији, по мом сазнању, није десило", каже и Мирјана Николић.

Правници са којима је ББЦ разговарао и прошле године су сагласни да одлука родитеља да не вакцинишу децу не може произвољно да се сматра занемаривањем и да би сваки случај морао да се појединачно анализира.

Шта ако не вакцинишем дете?

Када се родитељи не јаве на редовну имунизацију у Дому здравља, надлежни лекар, уколико је потребно, пријављује инспекцији, али може и да одложи или ослободи дете од вакцинације уколико постоје медицински оправдани разлози.

Санитарна инспекција утврђује чињенице и затим може да прекршајном суду поднесе захтев за покретање поступка.

Судије одмеравају казне у складу са примањима, могућности извршења и ранијих прекршаја, каже Николић.

„Поента ових санкција није да се родитељи економски упропасте, већ да схвате извесност кажњавања", те да судије доносе одлуке у најбољем интересу детета и друштва, каже.

Када су уведене новчане казне, у почетку су биле симболичне, каже Мијатовић.

Судијама у пракси није било пријатно да кажњавају родитеље у тим ситуацијама.

Уколико родитељ одбије да плати казну, она може да се конвертује у затворску, додаје она.

Према доступним подацима оваквих случајева нема, уз изузетак из 2017. када је мајка одбијала да плати казну и није долазила на рочишта.

„Битно је да немамо повратнике. Ни у једном од тих предмета се није десило да се неко врати са истим прекршајем, односно да здравствена инспекција против истог окривљеног поднесе захтев", каже Николић.

Током 2018. и почетком 2019. године, 119 родитеља који нису вакцинисали децу проглашено је кривим пред Прекршајним судом у Београду, објавио је Танјуг.

Од тога је у 75 случајева изречена опомена, а у 44 новчане казне.

Обавезне вакцине и Устав - сукоб прописа

(Не)поверење у здравство - системски проблем

Како је сумња у исправност вакцина протеклих деценија почела да расте, све мање деце их је примало, па је 2017. избила епидемија малих богиња - за које се сматрало да су у неким земљама Европе искорењене.

Мирјана Николић сматра да је најважнија изградња поверења у здравствени систем, на основу чињеница и бољом комуникацијом - уз објашњавање могућих нуспојава родитељима.

„Није поента у санкцијама, ми не можемо њима да решимо овај проблем", каже.

Одговори на бројна питања и дилеме које родитељи имају постоје, каже имунолог Јанковић и додаје да их је најбоље потражити од изабраног педијатра, а по потреби имунолога или лекара одговарајућих специјалности.

Највећи страх буди неосновано довођење вакцинације у везу са поремећајима из спектра аутизма, каже Јанковић.

„Веома су распрострањена и погрешна тумачења састава вакцине, где се неретко помињу тешки метали и други 'токсини', али изван контекста у коме се може сагледати да ниједан састојак вакцина није токсичан у облику и дози у којима се у вакцинама налази", објашњава он.

Зато стратегија, пре свега медијска, мора да буде потпуно другачија, оцењује и Марина Мијатовић.

Она каже да у Србији годинама имамо проблем са заразним болестима, који се не схватамо озбиљно јер га нико адекватно не објашњава.

„Као што кажу, нама све то делује 'смешно'", каже Мијатовић.

Репресивна политика није добра јер код неких људи, којима није објашњено да је имунизација важна и да није опасна, изазива бес и љутњу, додаје она.

Неки сматрају да су приморани на вакцинацију не због добробити детета и друштва, већ да би им, уколико је одбију, био узет новац путем казни.

„Било би боље да постоји више емисија на ТВ са националном фреквенцијом, затим информативни флајери, постери и друге мере преко којих би људи схватили зашто је вакцинација добра за њих или њихову децу и родитеље - уместо температуре и могућих компликација од заразних болести", објашњава Мијатовић.

Она сматра да Србија има довољно новца за здравство, али се он не усмерава добро.

Чињеница да је из буџета Републичког фонда за здраствено осигурање пребачено 1,7 милијарди динара Путевима Србије крајем 2019. то и показује, каже она.

Безбедност и састав вакцина у Србији

Шта би се десило када у Србији имунизација деце не би била обавезна?

У Србији је прва жртва морбила после чак 20 година био тридесетогодишњи мушкарац - умро је услед компликација у децембру 2017. Није био вакцинисан.

Ова заразна болест је у Србији те и следеће године однела 15 живота, од више од 6.500 оболелих, а то је је била последица пада обухвата ММР вакцинацијом у годинама које су јој претходиле а које је обележило одбијање родитеља да вакцинишу своју децу, кажу из Батута.

У прва три месеца 2019. године број заражених у свету је 300 одсто већи него у истом периоду 2018.

Потребно је да 95 одсто деце буде вакцинсано против малих богиња како би се сматрало да постоји колективни имунитет и да особе које због других здравствених проблема не смеју да приме вакцине нису у ризику од заразе.

Међу оваквим случајевима је била двогодишња девојчица из Србије која због аутоимуне болести није могла да прими ММР вакцину.

Била је треће дете које је за време епидемије малих богиња 2018. у Србији изгубило живот.

Захваљујући допунској вакцинацији и већем одазиву родитеља који је уследио, епидемија је сузбијена.

Али ако би се обавеза укинула, морали бисмо да очекујемо пад обухвата становништва вакцинацијом.

„А тиме и потенцијални повратак неких од најопаснијих заразних болести у историји", каже имунолог Јанковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]