Корона вирус, вакцине и путовања: Да ли ће са руском и кинеском вакцином бити могућ улазак у Европску унију

Весна Бјелић од априла 2020. године није путовала изван граница Србије, али би ускоро то могло да се догоди.

„Нисам користила годишњи одмор због наде да ће се у неком тренутку можда отворити улазак у Грчку, на пример", каже она за ББЦ на српском.

Корона вирус обуставио је све, па и путовања, али недавно је почела вакцинација тако да се многи надају да ће добити прилику за мали предах поред мора.

Међутим, коју вакцину одабрати?

Многи у Србији страхују да после руске или кинеске вакцине неће моћи да путују у земље Европске уније - јер оне тамо, за сада, нису одобрене.

„Изабрала сам Фајзерову. Не плашим се, али чисто за сваки случај", наводи Бјелић.

„Делује ми да та опција не може да нашкоди уколико заиста буде донета одлука на неком политичком, међудржавном, државном или ком год нивоу".

Становници у земљама Европске уније немају могућност избора - у опцији су им америчка Фајзер и АстраЗенека, вакцина шведско-британске компаније - али њих тренутно нема довољно ни у ЕУ, ни у Србији.

Србија је у међувремену постала једна од земаља са највећим процентом вакцинисаних у Европи на милион становника и то углавном кинеском или руском вакцином, што додатно поспешује страх код неких да неће моћи да путују.

Тржиште

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) не верује да ће само Фајзер или АстраЗенека вакцине бити карте за пут на Запад.

Разлог за то је, каже - економија.

„Пре свега видимо да нема довољно вакцина са западног тржишта за све оне који их желе", каже он за ББЦ на српском.

„Затим, огроман број путника долази у Западну Европу и Америку из Кине и Русије, то је изузетно велико тржиште, више десетина милијарди долара у промету", додаје.

Међутим, Жељко Пантелић, спољнополитички коментатор, скептичан је по питању одмора у земљама ЕУ у скоријој будућности.

„Бојим се да ће овог лета бити веома тешко ући у Европску унију из туристичких разлога", истиче он у разговору за ББЦ на српском.

„Евидентна је тенденција ЕУ да се изолује од осталих, да подигну зид како би сачували ту унутрашњу покретљивост, тј. да не би дошло до подизања граница и контрола".

Како каже, у земљама Уније живи скоро пола милијарде људи, што је велико тржиште, тако да су они сами себи довољна и понуда и потражња.

„Огромни су, могу сами да функционишу као систем, тако да кретања туриста у оквиру Европске могу уније да им спасу туристичку сезону".

Европски блок је најпре наручио велике дозе Фајзерове вакцине, а онда је настао проблем у вези са испоруком, што је случај и са вакцинама АстраЗенека.

Мађарска је зато мимо ЕУ одлучила да набави дозе руске Спутњик вакцине и да је одобри за употребу, поставши прва земља чланица која је то урадила.

А да би нека вакцина имала валидност на територији читаве Европске уније, мора да је одобри Европска медицинска агенција (ЕМА), која је пандан америчкој Управи за храну и лекове (ФДА).

Како тренутно на пут?

Па, прилично тешко.

Свака земља за себе одређује правила, али улазак у земље чланице Европске уније забрањен је држављанима Србије.

„Нажалост, не можемо у овом тренутку да путујемо нигде у Европу", каже Сеничић.

Из тога су изузети људи који имају одобрен стални боравак, због студирања или у посебним случајевима, попут медицинских.

„Слободно путовање не долази у обзир, а не можемо ни да предвидимо када ће се то релаксирати, све се мења из дана у дан", додаје.

Од земаља у региону могуће је без ограничења ући у Црну Гору, Босну и Херцеговину и Албанију.

Подаци о условима за улазак у сваку земљу појединачно постоје на сајту Министарства спољних послова Србије.

Да су изузеци од њих могући видело се током лета 2020. године, када су Бугарска и Грчка накратко отвориле врата за купаче из Србије - иако Србија није у ЕУ.

„Земље чланице теже јединственим правилима, али имају аутономију да неке одлуке донесу у зависности од сопствених економских интереса", каже Сеничић.

Међутим, улазак у Грчку је тада прилично брзо укинут.

„Одлазили су путници преко агенција, догодио се случај масовног заражавања у једном аутобусу и то је иницирало реакцију Грчке", наводи Сеничић.

Шта би било решење?

Последњих месеци се доста причало о могућности увођења ковид пасоша - документа којим би људи могли да потврде да су безбедни за путовања.

„Грчка је била главни заговорник, као и Италија и Шпанија - земље којима туризам доноси 10 или више одсто бруто друштвеног производа", каже Пантелић.

Међутим, та идеја није наишла на одобрење, а ковид пасошима највише су се противиле Немачка и Француска, две кључне чланице ЕУ.

„Велика већина земаља је против, Светска здравствена организација такође, као и Светска туристичка организација", каже Сеничић.

Уместо тога одлучено је да се због новог соја корона вируса из Велике Британије додатно пооштре правила о уласку у земље.

Када је реч о ковид пасошу многи помињу аспекат људских права.

„На тај начин били би дисквалификовани људи који неће или не могу да приме вакцине, тако да је све то за сада стављено ад акта", наводи Сеничић.

Ипак, Исланд је у међувремену издао први ковид пасош - реч је о апликацији у коју се уносе документа да сте безбедни за путовања.

„Далеко је извесније да се на европском и светском нивоу формулише документ који би био сертификат о вакцинацији", каже Сеничић.

Сеничић истиче да би такав верификациони документ „поспешио путовања и разбио страх код људи".

„Вакцинација тако не би била услов, али би била велика предност - претпоставља се да вакцинисанима неће тражити никакве додатне тестове", каже.

Погледајте видео: Лет за нигде, али важно је да се путује

За све остале, каже, озбиљно се разматра да се уместо ПЦР теста, који је свуда постао веома скуп, уведу антигенски тестови.

Пантелић истиче да ће питање путовања све више бити на тапету како се буде приближавала летња сезона.

„Мислим да ће у оквиру Шенген зоне морати да ускладе правила, а не да се свака земља понаша појединачно, како она мисли и према сопственом нахођењу", наводи.

„А ако ковид пасош и буде уведен он ће важити само за грађане Европске уније".

Геополитика и вакцине

У последњих неколико недеља виђено је и неколико случајева када су светска (не)пријатељства и савези утицали на то где ће вакцине стићи.

Али Хамнеи, врховни ирански лидер, забранио је увоз америчке и британске вакцине против Ковида-19.

„Заиста им не верујем", рекао је Хамнеи.

„Они желе да тестирају сопствене вакцине у другим земљама", рекао је врховни ирански лидер и додао да није оптимиста ни када је реч о Француској.

Пантелић каже да таква реакција Ирана не чуди, имајући у виду да имају договор са Русијом.

„Руси су ту били паметни, нису имали довољно капацитета да производе Спутњик вакцину, па су направили договоре са Ираном и Индијом.

„Ту говоримо о количинама које су абнормалне, о милијардама вакцина које неће бити потребне само ове године већ и следеће, а највероватније и оне после".

Многи су тако видели и вест под насловом „Црногорска влада одбила донацију 10.000 кинеских вакцина", што је тамошња опозиција назвала политички мотивисаним.

Реч је о покушају донације Петроса Статиса, грчког бизнисмена ожењеног Црногорком и власника Универзал капитал банке.

„Начелни постулат у ЕУ, нешто чега се сви придржавају, јесте да уговори о набавци вакцина не могу да се склапају са приватним лицима, већ мора све директно са добављачима, како би се избегле манипулације, марифетлуци и шпекулације", каже Пантелић.

„Друга опција је да се вакцине добију донацијама државе, као што је Кина дала Србији", додаје.

За то време Европска унија се суочава са жестоким критикама због спорости у наручивању и испоручивању вакцина.

План ЕУ био је да до лета вакцинише 70 одсто становника, али извесно је да ће тај рок морати да буде продужен.

Европска комисија и њена шефица Урсула фон дер Лајен суочили су се са снажним критикама и због ограничавања извоза вакцина у Велику Британију преко ирске границе, користећи за то ванредне мере споразума о Брегзиту.

Бил Гејтс, оснивач Мајкрософта, изјавио је у међувремену да ће сиромашне земље у најбољем случају шест до осам месеци заостајати за богатим када је реч о набавци вакцина против Ковида-19.

Шта кажу српски званичници?

Председник Србије Александар Вучић одбацио је недавно могућност да они који су примили руску или кинеску вакцину неће моћи да уђу у ЕУ.

Како је рекао, да ли то значи да пола свете неће моћи нигде да путује зато што су узели руску вакцину.

Ана Брнабић, премијерка Србије, истакла је да је Србија спремна за случај да се уведу ковид пасоши, али је истакла и да они нису могући јер би водили дискриминацији.

У интервјуу за немачки Фокус Брнабић је изјавила да Србија ни у једном тренутку није политизовала вакцине, као и да „вакцинација није тема код које треба дебатовати о спољнополитичким премисама".

Србија је прво закључила уговор са Фајзером, од које је добила прву испоруку вакцине, али касније су вакцине стизале из Русије и Кине.

„У пандемији се ради о спасавању живота, не о геополитици", рекла је Брнабић.

О вакцинацији у Србији за ББЦ причао је и министар здравља Златибор Лончар, истакавши да је приликом набавке вакцина „боље прошао онај ко се ослонио на себе и своје дипломатске везе", а не они који су „чекали на помоћ и солидарност других".

Истакавши да Србија ниједну вакцину није добила из Европске уније, потврдно је одговорио на питање да ли ће земље које имају добре дипломатске односе са Русијом и Кином прве добити вакцину.

„Мислим да је то сада свима јасно", навео је Лончар.

„Корист од тога сада имају наши грађани, а неки други, који нису улагали у те односе, нису до сада ни на телевизији видели вакцину".

Државни секретар Мирсад Ђерлек за то време има решење и за потенцијалне нежељене ситуације због порекла вакцине.

„Ако не будемо могли да путујемо на Запад има доста лепих земаља према истоку, па ћемо путовати тамо и живети нормално као пре појаве короне", рекао је Ђерлек.

Шта друге земље припремају?

Иако многе земље планирају да примене „вакцина пасоше" како би олакшале кретање, Комитет за хитне случајеве Светске здравствене организације (СЗО) нагласио је да утицај вакцина на смањење преноса вируса још није познат и да је тренутна доступност вакцина сувише ограничена.

Комитет СЗО је 15. јануара 2021. године позвао земље да се уздрже од наметања таквих захтева.

Светска здравствена организација позвала владе да не уводе захтеве за вакцинацију или имунитет као услов за улазак у земљу, јер и даље постоје неизвесности у погледу ефикасности вакцинације.

Владе европских земаља тренутно су подељене око тога да ли да уводе вакцина пасоше.

Јужне државе чланице европског блока, чије привреде зависе од туризма, залажу се за увођење таквих пасоша, сматрајући их могућим начином за поновно отварање граница и подстицање наставка путовања.

Грчка је најгласнија у томе.

Премијер Киријакос Мицотакис позвао је Европску комисију да започне припрему законског оквира за сертификате о вакцинама.

Прошле недеље је позвао ЕК да обликује „заједничко разумевање о томе како сертификат о вакцинацији треба да буде структуриран тако да буде прихваћен у свим државама чланицама".

Доказ о вакцинацији могао би да помогне земљама да се брже отворе, став је европских авио компанија, хотелијера и путничких агенција који су највише претрпели због пандемије.

Неколико земаља и компанија већ ради на апликацијама или дигиталним сертификатима.

Ево неких примера:

Нису само владе те које предлажу вакцина пасоше.

За неколико недеља, Етихад ервејз и Емирејтс почеће да користе дигиталну путну карту, коју је развило Међународно удружење ваздушног транспорта, како би путницима помогли да праве путне планове и обезбедили авио-компанијама и владама документе да су вакцинисани или тестирани на Ковид-19.

Није, међутим, јасно да ли ће све вакцине које су у употреби бити прихваћене.

Шта даље?

Ништа се не зна са сигурношћу јер се ситуација у читавом свету мења из дана у дан.

Весна, као и великих број људи у Србији, за то време машта да ужива на некој плажи.

„Путовала бих у фебруару, или који месец касније, па мислим да је Египат опција која ми се у овом тренутку чини ок", каже Весна.

Држављани Србије у Египат могу да уђу без ограничења, потребан је једино негативан ПЦР тест не старији од 72 сата.

Многи се и даље плаше шта ће бити у зависности коју вакцину да одаберу.

„Чини ми се да се неки и у овом случају везују за бренд, односно да психолошки више верују да су Немци направили бољу вакцину од Кинеза или Руса", каже Весна.

Сеничић каже да је том страху допринела и „кампања која се провукла кроз медије да то може да се деси".

„Наравно, све је могуће у реалном свету, али најважније је да се вакцинишемо и да се полако враћамо у нормалан живот", наводи он.

„Што се више људи буде вакцинисало то ће нам бити бољи услови за улазак у било који земљу, то је потпуно јасно".

Пантелић сматра да ће се тешко нешто променити у скоријем периоду.

„Већ се врши велика кампања за нове видове туризма, а предвиђају да ће се обим туризма из 2019. у најбољем сценарију вратити тек 2024. године.

„До тада ће се сви адаптирати само на клијентелу из комшилука - комшијском туризму", сматра Пантелић.

Како каже, корона вирус је у међувремену потпуно изменио и начин путовања авионом.

„Илузорно је резервисати авионске карте неколико месеци или недеља раније, као што смо до сада радили, све ће бити засновано на last minute понудама…

„Питање да ли ће авион полетети постало је као лутрија", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]