Корона вирус: Све о Фајзеровој вакцини коју примају и људи у Србији

У Србији је од краја децембра прошле године почела вакцинација становништва, а прва у употреби било је цепиво америчког произвођача Фајзер.

Три дозе из првог контигента од 4.800 вакцина ових произвођача добили су премијерка Ана Брнабић, министарка за рад Дарија Кисић Тепавчевић, као и епидемиолог Предраг Кон.

Фајзер и Бионтек су први произвођачи на свету чија је вакцина одобрена за употребу као ефикасна и безбедна.

Европска унија и Америка су у мају одобриле коришћење Фајзер вакцине за децу од 12 до 15 година, а у јуну је и Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) издала дозволу за употребу за овај узраст.

За њено коришћење потребна је и дозвола Института „Милан Јовановић Батут" у Београду и тај захтев је на разматрању.

Поред Фајзерове, у Србији су одобрене и руска Спутњик вакцина, кинеска Синофарм и британска АстраЗенека.

Стручњаци дају одговоре на многа питања о овој вакцини, укључујући то који појединци треба да сачекају са вакцинацијом.

Златибор Лончар, министар здравља у фебруару је са компанијом Фајзер/Бионтек потписао уговор којим се предвиђа да у Србију стигне око 2,39 милиона доза до краја године.

Почетком августа, у Србији је почело давање треће дозе вакцине, а међу доступним цепивима у овој фази имунизације је и Фајзер.

У Србији је до сада, према званичним подацима, ревакцинисано 2.847.165 људи, а прву дозу добило је 2.981.529.

Шта је ова вакцина?

Фајзер Бионтек вакцина је вакцина која може спречити да се код вас развије болест Ковид-19, наводи се у Информатору који је доступан на српском језику.

Америчка управа за храну и лекове (ФДА) није издала дозволу за стављање у промет ни једне вакцине за спречавање болести Ковид-19, наводе из Фајзера.

Ипак, наводи се да је Фајзер Бионтек вакцину је одобрила ФДА за примену на основу Дозволе за хитну употребу у циљу превенције болести Ковид 19 код људи узраста 16 година и старијих.

За сва медицинска питања у вези са овом вакцином могуће је обратити им се на телефон 011/363 00 65 или мејл [email protected].

Питања и одговори из Фајзеровог информатора

Да ли могу да примим Фајзер Бионтек вакцину са другим вакцинама?

Нема података о примени Фајзер Бионтек вакцине са другим вакцинама.

Шта ако сам трудна или дојим?

Ако сте трудни или дојите, обратите се вашем лекару за савет о могућим опцијама.

Да ли ћу примањем Фајзер Бионтек вакцине добити Ковид-19?

Не. Фајзер Бионтек вакцина не садржи САРС-ЦоВ-2 (корона) вирус и не можете применом вакцине добити Ковид-19.

Kоји су ризици од примене Фајзер Бионтек вакцине?

Нежељена дејства која су пријављена након примене ове вакцине обухватају: бол, оток или црвенило на месту инјекције, замор, главобољу, бол у мишићима, језу, бол у зглобовима, повишену телесну температуру, мучнину, повраћање, оток лимфних чворова.

Постоји мала вероватноћа да би Фајзер Бионтек вакцина могла да изазове тешку алергијску реакцију, која би се обично јавила у периоду од неколико минута до једног сата након примене дозе.

Знаци тешке алергијске реакције могу да обухватају отежано дисање, оток лица и ждрела, убрзан рад срца, тежак осип по целом телу, вртоглавицу и слабост.

Ово нису сва могућа нежељена дејства Фајзер Бионтек вакцине. Могу се јавити и озбиљна и неочекивана нежељена дејства.

Фајзер Бионтек вакцина је још у поступку испитивања у клиничким студијама.

Труднице, дојиље и људи са алергијама

Професорка имунологије на Медицинском факултету у Београду Емина Милошевић саветовала је трудницама да прескоче вакцинацију, јер оне нису биле укључене у трећу фазу испитивања вакцине.

Додала је да су „препоруке из Америке да се труднице и дојиље вакцинишу ако желе".

„Из дизајна вакцине не постоји бојазан за неку опасност од њих", рекла је Милошевић за Радио-телевизију Србије.

Саветовала је и оне који су имали озбиљне алергијске реакције и за које није установљено због чега су настале, да прескоче вакцинацију.

„Сматра се да полиетилен гликол може да изазове потенцијалне алергијске реакције", рекла је Милошевић.

Напоменула је, међутим, да су „оне изузетно ретка појава".

Подсетила је на два примера из Велике Британије где је вакцинисано пола милиона људи, а где су се јавила два тежа случаја алергијских реакција.

Шта ако се појави алергијска реакција?

Ако се код Вас јави тешка алергијска реакција, позовите 194 или идите у најближу здравствену установу.

Обратите се здравственом раднику који је спровео вакцинацију или Вашем изабраном лекару ако се код Вас јави било које нежељено дејство које Вас узнемирава или које не пролази.

Сумњу да се код вас испољила нежељена реакција на вакцину Фајзер Бионтек можете да пријавите компанији Фајзер СРБ д.о.о. на број телефона 011/363 00 28 или на мејл [email protected], адреса је Трешњиног цвета 1/VI, 11070 Београд.

Можете се обратити и преко сајта Агенције за лекове и медицинска средства.

Бележење и евиденција

Бележење и евиденција података о спроведеној вакцинацији вакцином Фајзер Бионтек води се у складу са национално одређеним захтевима у Србији у вези са овом имунизацијом.

Људи који се вакцинишу за ове информације треба да се обрате здравственом раднику који спроводи вакцинацију.

Информације о „Програму накнаде штете од последица" односе се на Сједињене Америчке Државе и нису применљиве за Србију.

Онколошки пацијенти

Вакцине против Ковида-19 које су засноване на новој технологији преношења информација о РНК вирусима можда треба додатно испитати пре него што постане јасно да ли су безбедне за онколошке пацијенте, кажу стручњаци за лечење оболелих од карцинома.

У раду објављеном у часопису British Journal of Cancer пише да постоји могућност да туморско ткиво ухвати неке од липозома из вакцине који носе информацију о РНК вирусу и да треба пажљиво проценити ефикасност код пацијената са солидним туморима.

Наводи се да део вакцине може да се заглави у тумору и резултира ефектом на онколошког пацијента и да је то отворено питање за које сада нема одговора.

Стручњаци: Дугачак пут пред нама

Светски здравствени стручњаци упозоравају да је пред нама дугачак пут у борби против корона вируса.

Компаније Фајзер и Бионтек (Pfizer and BioNTech) објавиле су да да су прелиминарне анализе показале да је њихова вакцина „90 одсто ефикасна", уз коментар да је ово „сјајан дан за науку и човечанство".

Исте компаније су 18. новембра саопштиле да је њихова вакцина „делотворна у 94 одсто случајева када је реч о старијима од 65 година".

Вакцина је тестирана је на 43.500 људи у шест земаља и до сада није било разлога за забринутост у погледу безбедности.

Фајзер и Бионтек добили су одобрење вакцине најпре у Великој Британији, почетком децембра. Америка је одобрила исту вакцину 12. децембра.

Светска здравствена организација (СЗО) је 1. јануара одобрила хитну употребу Фајзер вакцине.

У саопштењу СЗО се наводи да ова одлука отвара могућност многим државама да такође одобре Фајзер вакцину, што ће убрзати процес имунизације широм планете.

„Ово је врло позитиван корак ка томе да свим земљама омогућимо приступ вакцинама", рекла је Марианђела Симао из СЗО.

„Али морам да нагласим да је потребно да се сви заједно потрудимо да омогућимо да вакцине прво добију они којима је то најпотребније широм света", казала је она.

Вакцина се сматра најбољим начином борбе против пандемије и изласка из наметнутих ограничења која данас проживљавамо.

Руси, пак, тврде да је и њихова вакцина Спутњик V такође показала да је ефикасна 92 одсто.

Погледајте видео: Вести из компаније Фајзер пружају наду

Према компанијама Фајзер и Бионтек, тестирања су показала да њихова вакцина штити 94 одсто одраслих старијих од 65 година.

Више података објављених из њиховог текућег испитивања у трећој фази сугерише да подједнако добро функционише код људи свих старосних група, раса и етничких група.

Налази се заснивају на две дозе дате више од 41.000 људи широм света.

Најновији подаци компанија Фајзер и Бионтек сугеришу да је вакцина делотворна у 95 одсто случајева, на основу 170 случајева развоја Ковид-19 код добровољаца.

Остатак случајева је био у плацебо групи која је добила лажну ињекцију.

Иако потпуни подаци о испитивању тек треба да буду објављени, компаније кажу да није било озбиљних безбедносних проблема.

Али приметили су главобољу и умор код око 2 одсто добровољаца којима је дата вакцина.

У тестирању учествује 42 одсто свих испитаника различитог етничког порекла, а 41 одсто је старости између 56 и 85 година.

Прочитајте сва питања и одговоре у вези са вакцином коју су развиле компаније Фајзер и Бионтек.

Како ради ова вакцина?

Ова вакцина има експериментални приступ - убризгавање дела генетског кода вируса како би ојачао имуни систем.

Претходна испитивања показала су да вакцина вежба тело да ствара антитела и други део имунолошког система који се назива Т-ћелије за борбу против корона вируса.

Потребне су две дозе у размаку од три недеље.

Испитивања у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Бразилу, Аргентини, Јужној Африци и Турској показују да је заштита тела од 90 одсто постигнута седам дана после убризгавања друге дозе.

Др Алберт Бурла, председавајући компаније Фајзер је рекао: „Значајан смо корак ближе пружању људима широм света толико потребног открића који ће помоћи да се оконча ова глобална здравствена криза".

Професор Угур Сахин, један од оснивача компаније Бионтек, описао је резултате као „прекретницу".

Како вакцина учи наше ћелије да се бране

Професорка Емина Милошевић каже да се вакцина кратко задржава у нашем организму, а да затим наше ћелије памте информацију на који начин да се супротставе вирусу.

Професорка додаје да „ћелије памте тај контакт без обзира што немамо РНК и ДНК у нашем организму која кодира вирусни протеин".

„Имунски одговор ће помоћи да се одбранимо од вируса", каже Милошевић.

Да ли је ова врста вакцине некада раније коришћена?

У клиничким испитивањима, око 20.000 учесника узраста 16 година и старијих примило је бар једну дозу Фајзер Бионтек вакцине, наводи се у Информатору.

Не постоје РНК вакцине које су одобрене за употребу код људи.

Концепт је претходно истражен и људима су даване у клиничким испитивањима других болести.

Регулаторне агенције широм света размотриће вакцину и одлучиће да ли може да буде одобрена за употребу.

Ко ће први добити вакцину и за колико брзо?

Зависи колико година имате, јер је старост највећи фактор ризика за заражавање корона вирусом.

Како је најавио Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, у Србији ће први вакцине да добију корисници старачких домова старији од 75 година.

У Великој Британији су старији штићеници домова и особље домова за негу на врху листе приоритета.

Прате их здравствени радници.

Људи су потом рангирани према старости, а људи испод 50 година су на дну листе.

Ако вакцина буде одобрена, Фајзер верује да ће до краја ове године моћи да испоручи 50 милиона доза, а до краја 2021. око 1,3 милијарде.

Међутим, постоје логистички изазови јер се вакцина мора чувати у врло хладном складишту на температури испод минус 80 степени Целзијусових.

Погледајте видео: Када ћемо имати вакцину против Ковида-19?

Да ли ће вакцина пружити трајну заштиту?

Сада је то немогуће знати, а на одговор ћемо морати да сачекамо.

Ако имунитет не јача, можда ће бити потребно имати вакцину сваке године, на исти начин као и против грипа.

Подаци нису показали да ли је заштита од Ковида-19 била иста у свим старосним групама.

Међутим, раније студије сугеришу да би млади и стари могли да створе имуни одговор.

Такође ће бити неких људи - попут оних са слабим имунолошким системом - који неће моћи да добију вакцину.

Да ли би вакцина могла да изазове дугорочне здравствене последице?

Ништа у медицини није 100 одсто сигурно - чак и нешто што узмемо без размишљања, попут парацетамола, представља ризик.

Досадашњи подаци охрабрују - испитивања на 43.500 људи нису открила никакве проблеме, иако су забележени благи нежељени ефекти.

Да је ова вакцина имала опасне и уобичајене последице, онда би се оне показале.

Међутим, ређи нежељени ефекти могу да се појаве како се вакцинишу милиони људи.

Да ли ће то значити да нам не треба закључавање/карантин?

Надамо се томе, али мораћемо да сачекамо бар неко време.

Ако је довољно људи имуно, вирус би престао да се шири и не би нам биле потребне друге мере да би се контролисао.

Прави изазов, међутим, тек сада наступа.

И даље постоји монументални изазов произвести довољно вакцина, дистрибурати је и дати је људима.

Све ће потрајати и до тада нам треба нешто за контролу вируса.

Дакле, тестирање, закључавање, физичко удаљавање и ношење маски још ће неко време бити део нашег живота.

Погледајт видео: Како ради наш имуни систем

Шта ако вирус мутира?

Вируси мутирају све време, то је оно што они раде. Питање је да ли ће они мутирати на начин који мења њихово понашање?

За сада нема знакова да се то дешава, али могуће је да ће се вирус у будућности променити, па ће вакцина постати мање ефикасна.

Ако се то догоди, можда ће бити потребно развити нову вакцину против корона вируса.

Ово није необично.

Сваке године се развија нова вакцина против грипа које треба да одговоре на нове сојеве грипа који мутирају.

А технологију РНК вакцине је врло лако прилагодити, тако да ово не би требало да буде главни проблем.

Зашто ову вакцину може да направи само Фајзер?

Вакцину су направили и развили Фајзер и Бионтек и они полажу право на интелектуалну својину.

Они већ имају производни капацитет да произведу 1,3 милијарде доза до краја следеће године, али би могли да се удруже са другима да би повећали производњу.

Шта још треба да знамо о вакцини?

Не знамо да ли вакцина спречава хватање и ширење вируса или вас само спречава да се разболите.

Такође не знамо колико вакцина штити различите старосне групе.

Они ће бити кључно за разумевање начина на који ће се користити.

Шта још треба да се деси да би вакцина била прихваћена?

Светски регулатори, пре свих Светска здравствена организација, треба да одобре вакцину пре него што она може да буде употребљена.

Постојаће велики логистички изазов стварне имунизације већине светског становништва.

Колико људи треба да се вакцинише?

Тешко је знати, а притом се сада не зна колико ће вакцина бити ефикасна.

Сматра се да 60-70 одсто светског становништва мора да буде или постане имуно на вирус како би се спречило његово лако ширење - другим речима, милијардама људи.

Да ли вакцина може да заштити све?

Не реагују сви исто на вакцинацију.

Пажљиво же бити праћени резултати старијих људи, јер су они највише изложени ризику од вируса.

Али историја такође сугерише да би било која вакцина могла бити мање успешна код старих људи, јер остарели имуни систем не реагује добро на имунизацију.

То видимо сваке године са таласом сезонског грипа.

То је могуће превазићи давањем вишеструких доза или давањем унеке додатне терапије која поспешује имунолошки систем.

Зашто нам је потребна вакцина?

Ако желите да вам се живот врати у нормалу, онда је вакцина потребна.

Чак и сада је велика већина људи и даље осетљива на инфекцију корона вирусом.

Само захваљујући ограничењима спречава се да више људи умире.

Али вакцине су сигуран начин да наша тела науче да се боре против вируса.

Може да помогнеда не запатимо корона вирус или бар да учини да Ковид-19 буде мање смртоносан.

Вакцина је, заједно са осталим мерама, „главна" стратегија изласка из тренутне ситуације.

Шта ово значи за друге вакцине?

То су добре вести. То показује да је могућа вакцина против корона вируса, а то нисмо знали до пре неколико дана.

Како многе вакцине циљају исти део вируса - оно што је познато као спајк протеин - буди наду да ће и оне деловати.

У завршној фази клиничког развоја је десетак вакцина.

Ниједна вакцина није прешла пут од почетне идеје до стадијума да се покаже изузетно ефикасном у тако кратком временском периоду.

Још чекамо потпуне податке, али ови резултати су чак и бољи него што су се људи надали.

Добра вакцина против грипа штити око половину становништва, па је зато 90 одсто ефикасности вакцине против короне у првом експерименту - тријумф.

Пратите Џејмса на Твитеру.

Текст је ажуриран 17. јуна 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk