Вакцинација и корона вирус: Зашто је Србија у врху земаља по броју имунизованих

Док процес набавке вакцина и имунизације против Ковида-19 у земљама Европске уније иде далеко спорије и компликованије од очекиваног, Србија је у пуном замаху.

На сваких 100 становника, осморо је вакцинисано - што је више него у већини земаља заједнице којој Србија стреми да се прикључи дуже од 15 година.

За око месец дана, у Србији је имунизовано више од пола милиона људи, већином кинеском вакцином Синофарм, показују најновији подаци.

Претходних дана, почела је и ревакцинација.

Ипак, иако Србија доминира у региону и добром делу Европе, то још није довољно за стицање колективног имунитета.

„Није битно ко је на почетку први, већ је важно достићи тих 60 одсто", каже Иван Ђикић, микробиолог и директор Института за биохемију Гете Универзитета у Франкфурту, за ББЦ на српском.

„Друга ставка која је битна - успех једне државе није довољан", додаје Ђикић.

Према подацима сајта Наш свет у бројкама, Србија је средином фебруара била осма земља на свету по броју вакцинисаних на 100 становника, а друга у Европи.

„Србија има тако велики број вакцинисаних због својеврсног коктела здравствених и геополитичких околности", каже за ББЦ на српском Милан Мишић, новинар који је годинама радио у Америци и Индији као дописник листа Политика.

Због тога је, сматра Мишић, људима у Србији понуђено пет вакцина, док у другим државама једна или две.

Како је Србија вакцинисала више него друге земље

У Европској унији су одобрене три вакцине - компанија Фајзер, Модерна и АстраЗенека, док Србија нуди и руску Спутњик и кинеску Синофарм.

Испоставило се, каже Мишић, да фармацеутска индустрија не може тако брзо да производи вакцине, па су неке државе, чак и оне које су укључене у Ковакс систем као и Србија, имале проблема да уопште добију већ уговорене испоруке.

Признала је то и европска комесарка Урсула фон дер Лајен, која је 10. фебруара изјавила да је ЕУ закаснила да одобри вакцине против Ковида-19.

„Још нисмо тамо где желимо да будемо", рекла је Фон дер Лајен.

Међутим, Србија је имала среће да се подударило неколико чињеница, сматра Мишић.

„Једна је блискост са Кином и Русијом, а друга је да је ово први пут да убира неки профит од тога", каже он.

Резултати јесу видљиви - према изјавама званичника, највише вакцина до сада је стигло из Кине, 1,5 милион доза кинеске компаније Синофарм.

Из Русије је до сада стигло нешто мање од 100.000 доза, а Руски Фонд за директна улагања саопштио је почетком јануара да је са Владом Србије потписан споразум о испоруци два милиона доза.

Према изјавама представника власти, у Србију је до сада стигло око 45.000 доза Фајзерове вакцине, до краја месеца се очекује још двоструко толико, као и 150.000 доза компаније АстраЗенека.

„Србија се ослонила на документацију произвођача и те процедуре знатно убрзала", објашњава Мишић.

Европска унија, додаје, не може брзо да одлучује о вакцинама.

„У ЕУ мора да се поштује процедура, што у околностима пандемија захтева посебну пажњу", каже Мишић.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је почетком фебруара да је отворена за идеју употребе руске вакцине против корона вируса у Европи, после објављивања позитивних научних резултата о ефикасности вакцине Спутњик.

„Свака вакцина коју одобри Европска агенција за лекове (ЕМА) биће апсолутно добродошла и о томе сам разговарала са руским председником Владимиром Путином", рекла је канцеларка.

Иван Ђикић каже да је стратегија Европске уније да се одобре све вакцине које су прошле клиничка испитивања.

„Европска комисија разматра резултате испитивања руске вакцине и надам се да ће и та вакцина бити одобрена".

Званичници Србије најављују да би у београдском Институту Торлак могла да почне и производња вакцине Спутњик.

Торлак би за два-три месеца могао да почне пуњење и паковање руске вакцине, а до краја године и производњу, најавио је Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, пренела је ТВ Прва.

Ана Брнабић за ББЦ: „Вакцинација није питање политике, већ здравља"

Део прилога Гаја Делонија, ББЦ дописника за Балкан

„Без обзира да ли [вакцине] долазе из Кине, САД или ЕУ - нас не занима све док су безбедне и добијемо их што је пре могуће", каже председница Владе Србије Ана Брнабић за ББЦ.

„За нас вакцинација није геополитичка ствар. То је питање здравствене заштите", каже она.

Иако премијерка инсистира да нема места за геополитику када је реч о корона вирусу, срдачни односи Београда са Пекингом и Москвом несумњиво су помогли да буду обезбеђене количине вакцина на којима земље ЕУ могу само да завиде.

„Била бих подједнако срећна када бисмо од Фајзера добили милион вакцина", каже Брнабић, која је прва у Србији примила вакцину овог произвођача крајем децембра 2020.

„Али наша спољна политика се исплатила; мислим да је била паметна и морам да кажем да сам поносна на оно што смо постигли."

Ана Брнабић не жели да буде критична према ЕУ.

„Нисмо чланица ЕУ, и уз сву солидарност која постоји у ЕУ, обавезни смо да будемо последњи који ће добити вакцине из ЕУ.

„То је лоша страна тога што нисмо чланица ЕУ и пажња моје владе стратешки остаје усмерена на придруживање ЕУ ".

Колико је Србији потребно до циља?

У грубим бројкама - неопходно је да имунитет стекне још више од четири милиона људи.

Тренутно је вакцинисано мање од 10 одсто од укупног броја становништва, а пут је дуг и на зависи само од једне земље, каже Ђикић.

„Неопходно је да се вакцинише и становништво из околних земаља да би једна земља била сигурна", истиче он.

Србија предњачи и у региону - Хрватска има 2,3 вакцинисана на сто људи, а Словенија 4,7.

Загребачки Вечерњи лист објавио је да руска амбасада дневно добија на хиљаде упита хрватских држављана да ли могу да дођу да се вакцинишу Спутњиком.

Из Амбасаде Русије је речено да би волели да помогну, али да они не могу да набаве вакцине, нити су до сада добили званичан допис хрватских власти.

Северна Македонија је потписала уговор о набавци вакцина са кинеским произвођачем Синофарм, а добиће и донацију цепива из Србије.

Црна Гора још није почела вакцинацију, а могуће је да ће јој Мађарска уступити део доза ако нешто претекне.

Према последњим информацијама, у Србији се за вакцину пријавило више од 950.000 људи, путем портала еУправе или телефоном, а вакцину је могуће примити на једном од више 300 пунктова широм земље.

Лекари, стручњаци и државни званичници настављају са позивима и апелима, што према последњем истраживању Демостата може да буде мотивација за већину грађана да се вакцинише.

Према истом истраживању, 31 одсто испитаника рекло је да не би примило вакцину ни под којим условима.

Како тече вакцинација у мањим градовима у Србији?

Министарство здравља није одговорило на питања ББЦ-ја колико је вакцина за сада послато у мање градове у Србији, као ни колико је грађана ван Београда, Ниша и Новог Сада исказало интересовање за имунизацију.

Подаци локалних здравствених центара показују да се ради о десетинама хиљада имунизованих, док о броју заинтересованих немају податке.

Иако је истраживање ББЦ-ја показало да за сада нису у сваком месту доступне све три вакцине - Фајзер, Спутњик V и Синофарм, лекари кажу да имају утисак да је интересовање велико".

У Прибоју, граду на тромеђу Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, где према попису из 2011. године живи око 27.000 становника, закључно са 10. фебруаром вакцинисано је 1.903 људи, међу којима су и здравствени радници.

„Чак 1.756 је вакцинисано Синофармом, док су остали - и то само здравствени радници - примили Фајзерову вакцину", каже докторка Белма Грабовчић из Дома здравља у Прибоју, задужена да прати процес вакцинације.

Каже да има утисак да је „интересовање велико", а дневни рекорд у броју вакцинисаних на једном једином пункту, где раде два лекарска тима - сваки чине један лекар и две сестре - био је 175 људи, истиче др Грабовчић.

„Ми свакога дана добијамо спискове грађана који су претходног дана примили СМС са позивом да дођу на вакцинацију, али немамо увид у то колико их се укупно пријавило", објашњава она.

Прибојац Синиша Лаковић, који сумња да је вирус прележао у марту када је изгубио чуло мириса и укуса, мада нема потврду лекара да је боловао од короне, још се није пријавио за вакцинацију, јер мисли да „није приоритет".

„Нисам у познијим годинама и немам хроничне болести, па ћу се пријавити чим прође први круг", објашњава.

Лаковић истиче да му „није битно" коју ће вакцину да прими, а слично, каже, размишљају и његови познаници и пријатељи.

У Прибој би, поред доступних вакцина, ускоро требало да стигну и прве дозе вакцина Спутњик V и АстраЗенека, очекује др Грабовчић.

„То је најављено, али не знамо када ће то бити", закључује.

Погледајте видео о лекарима у Србији који су се вакцинисали против Ковида-19

У Панчеву је, до 10. фебруара вакцинисано 16.022 људи, а доступне су све три вакцине чије су залихе до сада стигле у Србију, наводидр Љиљана Лазић, вршитељка дужности директора Завода за јавно здравље Панчево.

И у овом граду, највећи број заинтересованих примио је кинеску вакцину - њих 14.412.

Лазић истиче да „у Панчево увек стиже више вакцина него што показују спискови броја заинтересованих које панчевачком Заводу свакодневно доставља Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут".

„Оно што претекне се, према инструкцијама Батута, усмерава на запослене у просвети и запослене у казнено-поправним домовима", истиче др Лазић.

Панчевац Алекса Попов каже за ББЦ да се није пријавио за вакцину, иако себе не сматра антивакцинашем.

„Нисам се пријавио зато што не верујем овој власти", каже Попов.

У Неготину, недалеко од границе са Румунијом и Бугарском, где живи нешто мање од 18.000 становника, до 8. фебруара вакцинисано је 1.644 људи - 1.590 Синофарм вакцином, а 54 Фајзеровом, показују подаци тамошњег Дома здравља.

„Здравствени радници који су желели да приме руску вакцину имали су организовани превоз до Бора, али још нисмо добили залихе за масовну вакцинацију грађана", наводи локална координаторка за имунизацију др Биљана Савуљевсковић.

На пунктовима нема гужве, али нема ни вакцинације без пријаве, каже новинарка Сузана Михајловић за ББЦ на српском.

Када је у Неготину 21. јануара почела вакцинација, први у реду био је деведесетседмогодишњи Милан Митић из села Самариновац, као један од 72 људи у општини старијих од 75 година.

Примио је Синофарм вакцину.

Михајловић истиче да, како су многи њени суграђани старији и не користе интернет, „посебну важност има кол центар преко којег старији могу да се пријаве".

Како се пријавити за вакцинацију у Србији?

Пријављивање за вакцинацију могуће је телефоном преко позивног центра на број 0800 222 334.

Радно време позивног центра је од 8 до 20 сати сваког дана.

Такође, на сајту е-Управе може се попунити једноставан упитник у коме, уз личне податке, можете написати и коју вакцину из понуде желите да примите.

На пункту за вакцинацију на градском базену у Пироту, али и у домовима здравља у Димитровграду, Бабушници и Белој Паланци, до 5. фебруара вакцинисано је 6.663 људи, показују подаци Завода за заштиту здравља у Пироту.

Највише Пироћанаца, њих 6.192, примило је Синофарм, а у току је ревакцинација овом и Фајзер вакцином.

„Најмање има руске вакцине Спутњик V, којом је за сада вакцинисано 70 људи, а има доза за још 250", наводи пиротска координаторка за имунизацију докторка Радмила Зец.

На терену свакодневно ради пет-шест лекарских тимова од по једног лекара и две сестре, истиче.

„Мишљења суграђана су помешана", примећује пиротска новинарка Маријана Вучић-Ћирић.

„Ја сам се пријавила и свеједно ми је коју ћу вакцину примити, али нисам успела да убедим родитеље и деку да се пријаве", додаје.

Нада се да ће променити мишљење јер, баш као и у многим мањим местима, „у Пироту прошле године није било човека који макар није познавао особу која се разболела од Ковида-19".

Од Израела до Малте - ко користи које вакцине

Државе које су испред Србије на листи највише вакцинисаних на сто становника то су постигле различитим вакцинама.

Део израелског успеха би, како пише лист Штутгартер нахрихтен, а преноси Дојче веле, могао да се припише блискости премијера са Албертом Бурлом, шефом америчког фармацеутског дива Фајзера који производи вакцину немачког Бајонтека.

Стоји и да је премијер Израела Бенџамин Нетањаху, који је први примио вакцину у својој земљи, назива Бурлу „личним пријатељем и великим пријатељем државе Израела".

Израел је са Фајзером склопио уговор за укупно осам милиона доза, а од америчке Модерне прибавља још шест милиона.

Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) бесплатно вакцинишу све одрасле становнике у шест емирата кинеском вакцином компаније Синофарм, која је у тој земљи одобрена раније овог месеца, објавио је сингапурски лист „Лијанхе Заобао", пренела је Кинеска медијска група (ЦМГ).

Сејшели ће, по тренутним подацима, бити прва туристичка дестинација на којој неће бити корона вируса.

Ова земља је међу првима започела вакцинацију људи, а користе кинеску Синофарм вакцину.

Више од 13 милиона људи је вакцинисано у Великој Британији.

Ова земља спроводи имунизацију са две врсте вакцина - Фајзеровом и Оксфордском.

Циљ државе јесте да вакцинише 15 милиона људи, а у тај број спадају сви који имају више од 70 година, као и здравствени радници, радници у домовима за старе и другим установама социјалне заштите.

Сједињене Америчке Државе вакцинишу са Фајзеровом, а Бахреин је набавио кинеску Синофарм вакцину.

Из Светске здравствене организације упућене су критике на рачун богатих земаља да праве залихе вакцина на штету сиромашних, а из Међународног савеза за вакцине су крајем прошле године упозорили да неће бити довољно доза за сиромашне државе.

Који континент има највише, а који најмање вакцинисаних

Напомена: Статистички подаци о броју имунизованих по континентима, земљама и унијама су извучени 10. фебруара 2021. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]