Корона вирус: Зашто се неке земље боре против пандемије успешније од других

Још 2019. године, на глобалној ранг листи су САД и Велика Британија били узори на које се треба угледати по питању припремљености на будућу пандемију; Нови Зеланд, Кина и Вијетнам били су далеко иза њих.

Али скочимо мало унапред на 2021. годину и пандемију корона вируса, и изгледа да је Индекс сигурности глобалног здравља Фондације Била и Мелинде Гејтс нешто озбиљно помешао.

У САД и Великој Британији пандемија је описана као ван контроле. За то време, Светска здравствена организација (СЗО) похвалила је драконски приступ Кине.

Нови Зеланд је хваљен као изузетан, а Вијетнам је имао свега 35 смрти од Ковида међу становништвом од 95 милиона.

Чини се да су неке земље које су раније деловале добро на папиру реаговале лоше на пандемију у стварном животу, а друге чија је припремљеност била мањкава прошле боље, али које је објашњење за то?

Изазови упоређивања

„Сви имају посла са истим вирусом, зашто онда земље реагују другачије?", пита се професорка Елизабет Кинг, стручњакиња за јавно здравље са Универзитета у Мичигену у САД.

Професорка Кинг једна је од уредница нове књиге која пореди реакције земаља на први талас корона вируса почетком 2020. године.

Чланке је приложило шездесет стручњака из 30 земаља у Азији, Европи, Северној и Јужној Америци.

Упоређивање је ноторно тешка активност, зато што земље користе различите аршине да би измериле свој успех.

Белгија, на пример, уврштава у статистику смрти случајеве за које се само сумња да су били повезани са Ковидом-19, због чега укупан број смртних случајева делује виши него у другим земљама.

Немачка и Француска све време у бројке умрлих укључују геронтолошке центре, док је у Великој Британији нагласак на болничким окружењима.

Поређење броја случајева заражених још је теже.

Ако тестирате више, наћи ћете више случајева, а размере тестирања варирале су у огромној мери током пандемије, као и одлуке о томе ко треба да буде тестиран.

Такође, постоје извесне нијансе у демографском саставу сваке земље.

Док је више од петине италијанске популације старије од 65 година, што је чини угроженијом од Ковида-19, афричка популација је много млађа - континент има 19 од 20 „најмлађих земаља" на свету.

Ипак, чини се да је све што је било која влада урадила - и можда још важније, колико је брзо реаговала - имало далекосежног утицаја на националне исходе током првог таласа пандемије.

Политика и Ковид-19

Ако се крене даље од поређења и погледа на основу учинка, професорка Кинг и њене колеге желе да разумеју како на политику јавног здравља утичу и други фактори.

Они кажу да су фактори као што су систем управљања (било да се ради о демократији или о аутократији), формалне политичке институције (федерализам, председништво, и тако даље), и моћ државе (контрола над здравственим системом и јавном администрацијом) обликовали реакције влада.

Кад је Кина затворила 50 милиона људи у покрајини Вухан, у јануару 2020, неки су тврдили да би ауторитарни режими могли да имају предност у односу на демократије у борби против Ковида-19.

Али ова расправа постала је далеко сложенија након што су и западне демократије, почев од Италије, почеле да уводе изолацију.

Политички системи

И док се ауторитарне владе могу сусрести са мање отпора мерама које су најавиле, њихово спровођење нешто је сасвим друго.

Професорка Кинг сматра да уколико су ауторитарне владе прокоцкале поверење становништва, ове тактике можда неће функционисати тако добро на дуге стазе.

Уколико желите да се људи придржавају рестриктивних мера, она каже да су „проток информација, поверење у владу и у институције веома важни."

Она истиче да је реакције Русије на пандемију испрва била подривана недостатком обрађене статистике.

Али додаје да је у скорије време руска влада поправила проток информација и осмислила снажан сет друштвених правила са циљем да ублажи ефекте пандемије.

Међутим, истраживање ББЦ на руском је открило да је недостатак транспарентности наставио да утиче на поверење јавности у руску реакцију, нарочито кад је у питању ефикасност домаће вакцине, која је почела масовно да се даје док је још увек на испитивању.

Нажалост, упозорила је она, „видели смо да многи демократски режими нису заправо имали веома добар проток информација".

Бразилски председник Жаир Болсонаро, на пример, упорно је подривао поруку против корона вируса и оптужен је да је допринео да број случајева заразе и смрти буде велики.

Елизе Масард де Фонсека, једна од уредница поменуте књиге и професорка на Универзитету ФГВ у Сао Паулу, рекла је новинској агенцији ФАПЕСП да је Болсонаро исказао „презир према науци" и потпирио негирање болести.

„Бразил је био у веома добром положају да се ефикасно избори са пандемијом, али, нажалост, није то учинио", рекла је она.

У неким деловима земље, здравствени систем је био преоптерећен случајевима Ковида-19.

Али зато што федерални систем даје значајне ингеренције државама у погледу здравственог система, локалне власти су биле у стању да се изолују и купе опрему и вакцине самостално.

Бивши председник Америке Доналд Трамп такође је оптужен да је умањивао значај вируса и сукобљавао се са савезним државама око тога како реаговати на пандемију.

Након тродневног боравка у болници кад се и сам заразио Ковидом-19 у октобру, он га је упоредио са сезонским грипом и инсистирао да то није разлог да се затвори земља.

Програми праћења и изолације

Професорка Кинг каже да су неке земље које су имале слабију здравствену инфраструктуру успеле успешно да се изборе са Ковидом-19 применивши „прилично брзу реакцију на епидемију" уместо да одлажу деловање док се ситуација не погорша.

„Применили су нефармацеутске интервенције засноване на доказима као што су ношење маски, физичко дистанцирање, заједно са робусним системом праћења случајева и пружања подршке", рекла је она.

Вијетнам је пример који се најчешће наводи у том смислу и чија је способност да прати и изолује случајеве Ковида-19 често упоређивана са веома успешним, али скупим приступом масовног тестирања и праћења у Јужној Кореји.

Западноафричке земље које су у прошлости патиле од епидемије еболе такође су успеле да искористе умреженост заједница за праћење и надзирање напредовања вируса.

У првом таласу пандемије, лекције из праћења научене у претходним епидемијама чини се да су помогле Јужној Африци, која је реаговала „веома погрешно" на епидемију сиде, каже професорка Кинг.

Али ситуација у земљи значајно се погоршала у другом таласу, делом као резултат нове варијанте вируса која се наизглед тамо појавила крајем прошле године.

Социјална политика

Коначно, каже професорка Кинг, ниједна стратегија не би била до краја успешна без снажног сета политичких мера које су осигурале да појединци и мале фирме могу да приуште да се држе рестриктивних мера.

Ковид-19 је истакао неравноправности у приступу здравству и способности људи да остану код куће у зависности од тога какве послове обављају.

Сиромаштво, пол, стручна спрема и имигрантски статус постали су мерила која одређују ко је подложнији зарази.

А опет су се земље нашироко разликовале у социјалним политикама које су осмислиле како би се избориле са кризом и промовисале економски опоравак.

У Немачкој, на пример, влада је плаћала додатно одсуство родитељима који морају да истовремено раде и носе се са задужењима која иду уз школовање деце код куће.

Професорка Кинг сматра да превасходно ово, а не драконска природа мера које је увео Пекинг, објашњава моћ кинеског приступа.

„Кина је урадила довољно да се осигура да нема масовног гладовања применом снажне социјалне политике.

„Дакле, помало је ризично рећи да је то због ауторитарне природе, нарочито кад видимо демократске реакције - као у Новом Зеланду и Немачкој - које су такође добро прошле."

Кључна правовремена реакција

Иако је на реакције утицало више фактора, докторка Кинг каже да је брзина којом су владе почеле да примењују стратегије била „заправо оно што је дефинисало успех" против првог таласа Ковида-19.

Њена опсервација у складу је са другим студијама које су сугерисале да је одлагање предузимања конкретних корака коштало велики број живота у пандемији, оставивши релативно јаке здравствене системе преоптерећене налетом броја случајева Ковида.

„Доказ је био прилично јасан још релативно рано да је ово права правцата пандемија - имамо много среће да њена стопа смртности није виша од овога", каже Ијан Џ. Бејтмен, професор економије животне средине са Универзитета у Егзетеру у Великој Британији.

Последице Ковида-19, не само у погледу смрти, већ и дугорочних здравствених импликација и домино ефекта на економију, значе да нема шансе да је поуздавање у срећу био правилан приступ, наводи Бејтмен.

„Касна реакција, и то на некомплетни, сувише сложени и недоследан начин био је рецепт за још смрти, више болести, веће трошкове и погубнију штету по привреду."

Погледајте видео о првој години пандемије Ковида-19

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]