Корона вирус: Како наш имуни систем стари - и како да успоримо тај процес

Пандемија Ковида-19 истакла је колико је важан наш имуни систем.

Та сложена мрежа ћелија, ткива и органа главно је оружје које наш организам поседује у одбрани од инфекција и болести.

И као и сваки други део нашег тела, имуни систем током година стари, чинећи нас рањивим за све врсте обољења.

То је један од главних разлога - поред распрострањености хроничних стања - зашто медицински стручњаци сматрају да су људи старији од 65 година угроженији од Ковида-19 и развијања тежих облика болести.

Међутим, старост нашег имуног система не поклапа се нужно са нашим годинама.

„Можемо да имамо појединце који су 80 година стари, али имају имуни систем 62-годишњака. Или сасвим супротно", каже за ББЦ Шаи Шен-Ор, имунолог са израелског Института за технологију Технион.

Добра вест је да можемо да успоримо тај процес старења следећи низ једноставних корака.

Али пре него што стигнемо до њих, присетимо се мало како функционише имуни систем.

Мање Т и Б ћелија

Имуни систем има две гране, а свака је састављена од различитих типова белих крвних зрнаца - ове ћелије директно учествују у одбрани нашег организма.

Урођени имуни систем наша је прва линија одбране. Активира се готово моментално чим се открије присуство страног организма у нашим телима.

Ова реакција садржи „неутрофиле, који углавном нападају бактерије; моноците, који помажу у организовању имуног система узбуњивањем других имуних ћелија да постоји инфекција, а онда су ту и НК ћелије (илити Ћелије убице), чији је посао да се боре против вируса или рака. Ове три ћелије не функционишу тако добро кад остаримо", објашњава Џенет Лорд, директорка Института за запаљења и старење при Универзитету у Бирмингему у Великој Британији.

Потом је ту адаптивна реакција, састављена од Т и Б лимфоцита који се боре против неког конкретног патогена. Овој реакцији треба неколико дана да почне да делује, али једном кад се деси, она запамти патоген за будућност и поново се бори против њега, ако се он поново јави.

„Како старите, производите мање нових лимфоцита, али су вам они потребни да бисте се борили против нове инфекције као што је САРС-ЦоВ-2", додаје она.

„А чак и они које је ваше тело направило у прошлости да би се борило против других инфекција не функционишу тако добро (с годинама)."

Што ће рећи, старење изазива пад свих функција имуног система.

Урођена реакција производи нешто више ћелија, али оне не функционишу тако добро, а адаптивна реакција производи мање Б лимфоцита (који настају у коштаној сржи и задужени су за производњу антитела) и мање Т лимфоцита (који настају у грудној жлезди и идентификују и убијају патогене или инфициране ћелије).

До смањења Т ћелија долази због чињенице да „грудна жлезда почиње да се смањује после 20. године. Она постаје све мања и мања, а кад доживите 65 или 70 година, само три одсто ње остаје у телу", каже Лорд.

Шта је имунитет и како ради за нас

Како старимо, губитак ћелија које чувају сећање на патогене доводи не само до губитка способности реакције на инфекцију већ и на вакцине које их спречавају.

Шаи Шен-Ор, израелски експерт, објашњава да у случају вакцине против грипа „40 одсто одраслих који су старији од 65 година не производе реакцију на вакцину".

Други проблем је што старење доводи до више запаљења у крви и ткивима, што научници буквално зову „инфламаторним старењем".

„Поред тога што не раде оптимално, ћелије имуног система обично изазивају запаљења, што доводи до бројних болести", објашњава професорка Лорд.

Све ове промене које се дешавају како старимо „отежавају нам да се опоравимо од инфекција или повреда", каже за ББЦ Енкарнасион Монтесино, истраживачица са Универзитета у Калифорнији. Она каже да неке од тих инфекција могу да постану хроничне.

„Инфекције које су биле под контролом као што су херпес зостер или туберкулоза могу да се врате. То повећава подложност новим патогенима и појављивању рака."

Није увек питање година

Али иако сви патимо од пропадања чија је путања предвидљива са протоком година, оно што у огромној мери варира је стопа према којој сваки појединац пролази кроз све то.

На овај процес утиче генетика, али и - у великој мери - начин живота.

Све донедавно, није било могуће израчунати старост нашег имунитета.

Али Шен-Ор и његов тим, у сарадњу са Универзитетом Стенфорд из САД-а, успео је да створи метод за долажење до ове информације, која уме да буде кључна за успешно лечење.

„Анализирајући састав 18 типова ћелија имуног система и заступљеност гена у крвном узорку, можемо да одредимо у ком стадијуму процеса старења се налази имуни систем неке особе", објашњава Шен-Ор.

Варијације у брзини процеса пропадања везане су и за пол.

„Иако оба пола пролазе кроз старење, неки од параметара старе различитом брзином код мушкараца и код жена због конкретних ефеката полних хормона", каже Монтесино за Универзитета у Калифорнији.

Како настаје колективни имунитет

Она каже да код жена менопауза доводи до појачавања заштитних ефеката естрогена - хормона познатог по томе да има благотворно дејство на женски имуни систем.

Будите активни

Добра вест, као што смо поменули на почетку чланка, јесте да процес старења може да се успори.

Кључно за то је остати физички активан.

„Данас је дуго седење за тело исто оно што је некад било пушење", каже Џенет Лорд.

„У студијама на људима који су били активни током читавог живота све до старости - као што су бициклисти активни све до 80. године који су наставили да возе по 100 или 150 километара недељно - резултати су били невероватни."

„Имали су много Т ћелија, а грудна жлезда им се није смањила", додаје она.

„У другој студији која је пратила број начињених корака по дану, открили су да ако направите 10.000 корака, ваши неутрофили изгледају као код двадесетогодишњака."

„Мислила сам да је та цифра измишљотина људи који продају уређаје за њихово мерење, али кад смо урадили студију, била сам потпуно изненађена", признаје Лорд.

То све зависи од нивоа физичке спреме појединца, али експерти кажу да су просте вежбе као што су издизање и спуштање на прстима, пењање по степеницама и дизање мало тежине рукама већ добар почетак.

„Само радите нешто. Било шта што урадите, помаже", каже Лорд.

Други фактори који могу да помогну у овом погледу су разноврсна исхрана, богата влакнима, са ферментисаном храном и мало црвеног меса да би се одржала здрава цревна микрофлора (поље истраживања које је још увек у зачетку), и оптимални сан од шест и по или седам сати сваке ноћи.

Повратак у прошлост

Једна ствар је успорити стопу старења, али сасвим друга преокренути тај процес. Да ли је то уопште могуће?

Прошле године, истраживачи са Универзитета у Калифорнији објавили су студију у научном часопису Природа у ком су писали о томе да је коктел три уобичајена лека - хормон раста и два лека за дијабетес - смањио у просеку 2,5 године од биолошке старости групе од девет добровољаца - белих мушкараца старости између 51 и 65 година.

Истраживачи су рекли да је имуни систем учесника „такође показао знаке подмлађивања", а код седам од девет учесника било је обновљено ткиво.

Шен-Ор помиње да студија лека на ком раде он и његов тим - али чији резултати испитивања још нису објављени - такође показује да је такав преокрет могућ.

„Видели смо смањење старости имуног система, али не знамо још да ли то може трајно да се одржи", каже он.

Али чак и само успоравање пропадања може да буде кључан корак напред за наш имуни систем.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]