Је ли Кина у проблему: Пекинг циља најнижи привредни раст од 1991.

Кина је смањила годишњи циљ привредног раста на распон од 4,5 до пет одсто, што је најниже од 1991. године, док се суочава са изазовима код куц́е и у иностранству.

Претходно су кинеске власти 2023. смањиле циљ привредног раста на око пет одсто, док 2020. због пандемије корона вируса лествица званично није ни била постављена.

Детаљи су објављени током највец́ег политичког скупа у Кини, познатог као „две седнице“, уз објављивање неких детаља петогодишњег плана за другу највец́у светску привреду, који се доноси 15 пут по реду.

Пекинг жели да преобликује сопствену привреду док се суочава са проблемима попут слабе потрошње, смањења становништва, текуц́е кризе некретнина, глобалних трговинских тензија и енергетске кризе због рата у Ирану.

Две седнице представљају годишње заседање два највиша саветодавна и законодавна тела: Националног народног конгреса (ННК) и Кинеске народне политичке саветодавне конференције (КНПСК), које се одржавају сваког пролећа.

Циљ Пекинга је да преобликује сопствену економију док се суочава са проблемима попут слабе потрошње, смањења броја становника, кризе на тржишту некретнина, глобалних трговинских напетости и енергетске кризе због рата у Ирану.

Један кинески аналитичар је рекао за ББЦ да нижи циљ даје Кини „више простора за управљање привредом“ без присиљавања на преузимање огромних финансијских обавеза само да би се постигло зацртано.

„Кина је и раније користила флексибилне циљеве, посебно током пандемије, али то није норма“, додао је Џејсон Бедфорд из истраживачке групе Источноазијског института.

Две седнице су почеле 4. марта и обично трају најмање седам дана.

Детаљи о циљаном расту бруто домац́ег производа (БДП) Кине и оквиру најновијег петогодишњег плана убачени су у извештај на 46 страна који је објавио премијер Ли Ц́ијанг, у који је ББЦ имао увид.

О комплетном тексту плана, који ц́е дефинисати циљеве економског развоја Кине до 2030. године, гласац́е се током завршног дана скупа.

Очекује се да ц́е га државни медији објавити дан или два касније.

Ли је рекао делегатима да ц́е петогодишњи план обухватити инвестиције у иновације, високотехнолошке индустрије, научна истраживања и додатне напоре за подстицање потрошње домац́инстава.

Његови коментари истичу забринутост Пекинга да слаба домац́а потрошња чини земљу превише зависном од извоза, као и амбиције да унапреди производну индустрију земље.

Извештај описује планове за више од 100 великих пројеката током следећих пет година како би се проширили индустријски капацитети Кине, а највише наука и технологија, транспорт и енергетика.

Циљ Кине је да предводи покрет за зелену енергију, смањи емисије угљеника и побољшање заштите животне средине, написао је Ли.

Земља ц́е такође изградити „друштво прилагођено порођају“ док се бави забринутошц́у у вези са запошљавањем, образовањем и здравственом заштитом, пише у извештају.

Кина се суочава са старењем становништва и падом стопе наталитета, што компликује планове Пекинга за подстицање јачања привреде.

У јануару, званични подаци су показали да је Кина остварила циљ - привредни раста од пет одсто 2025. годину у целини.

Међутим, Пекинг је такође саопштио да се привредна експанзија успорила на 4,5 одсто у последња три месеца 2025, оптерец́ена слабом домац́ом потрошњом и дуготрајном кризом на тржишту некретнина.

Више од две трец́ине кинеских провинција смањило је амбиције привредног раста.

Џоу Женг, политички аналитичар у организацији Цхина Мацро Гроуп, рекао је да нови циљ раста Пекинга одражава „реалност“ јер се бави сложеним домац́им изазовима и тешким глобалним трговинским окружењем.

Кинески економски раст и даље представља „велико достигнуц́е“ с обзиром на то да се истовремено бави значајним проблемима који су дубоко међусобно повезани и за чије ц́е решавање бити потребно време, рекао је Џоу.

Међутим, Нинг Ленг, истраживачица са Универзитета Џорџтаун, рекла је да би бројке раста Кине требало узети са „резервом“, јер други подаци указују на слабију привредну слику.

Криза у кинеском сектору некретнина тешко је погодила земљу и кључни је разлог за слабу домац́у потрошњу, додала је.

Тржиште некретнина некада је чинило скоро трец́ину кинеске привреде и било је кључни извор прихода за локалне самоуправе - од којих многе сада имају огромне дугове.

Проблеми у индустрији довели су и до отпуштања и смањења плата широм земље.

Производња и извоз помогли су у подршци кинеској привреди, забележивши прошле године највец́и трговински суфицит на свету - вредност робе и услуга продатих у иностранству у поређењу са увозом - од 1,19 трилиона долара.

Али то значи да је Кина постала посебно зависна од извоза како би попунила празнине, што је слабост коју САД могу да осете, рекла је Нинг.

Царине које је увео амерички председник Доналд Трамп створиле су додатни притисак на кинеску привреду која се ослања на извоз.

Кина је одговорила улагањем огромних средстава у преусмеравање трговине у друге земље како би осигурала да њени производи могу да се продају, одржавајуц́и тај сектор, рекла је Нинг.

Очекује се да ц́е Трамп посетити Кину у априлу и састати се са председником Сијем Ђинпингом.

У међувремену, рат САД и Израела са Ираном значи да је Пекинг сада изгубио два кључна извора јефтине нафте ове године.

Такође више не може да приступи венецуеланској нафти пошто су САД у јануару заробиле председника Николаса Мадура.

Али Пекинг је истакао да је далеко мање зависан од фосилних горива јер вец́ неколико година прелази на обновљиве изворе енергије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk