Корона вирус, мутације и наука: Шта кажу стручњаци - има ли разлога за бригу

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Хелен Бригз
- Функција, ББЦ дописница за животну средину
Откриће две варијације корона вируса огласило је звоно за узбуну.
Научници ужурбано покушавају да открију да ли су ове варијације преносивије или да ли би могле да представљају проблем по вакцину против Ковида.
Сви вируси природно мутирају, а Сарс-ЦoВ-2 ту није изузетак - процењује се да има једну или две промене месечно.
Мутације су обично случајни догађаји који имају мало утицаја на својства вируса, каже докторка Луси Ван Дорп, стручњакиња за еволуцију патогена на Универзитетском колеџу у Лондону.
„Огромна већина мутација које приметимо у геномима Сарс-ЦoВ-2 само су путници", каже она.
„Оне не мењају понашање вируса, само се возе успут".
Али с времена на време, вирусу се посрећи са мутацијом која позитивно делује на његову способност да преживи и размножава се.
„Вируси који носе ове мутације потом могу да повећају своју учесталост на основу природне селекције, ако се нађу у правом епидеомиолошком окружењу", каже докторка Ван Дорп.
У току је жесток притисак да се утврди је ли то случај са варијацијом први пут откривеном у Великој Британији (Б.1.1.7 или ВУИ-202012/01), која изгледа као да се шири необично брзо.
Слична, али неповезана варијација појавила се у Јужној Африци, док је мањи број случајева пријављен у Великој Британији.
Чињеница да обе имају мутацију у гену који кодира шиљасти протеин, а који вирус користи да би са закачио за људске ћелије и ушао у њих, посебно је забрињавајућа.
Британска варијација има 14 мутација које изазивају промену у градивном ткиву протеина (амино киселинама) и три брисања (недостајуће делове генетског кода).
Према Светској здравственој организацији (СЗО), неке би могле да утичу на то колико се брзо шири вирус:
- Једна мутација у шиљастом протеину (позната као Н501Y) пронађена је у неколико варијација, укључујући ону из Јужне Африке. Лабораторијски експерименти показују да би ова мутација могла да помогне вирусу да се веже за људске ћелије, према Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).
- Друга мутација у шиљастом протеину (П681Х) сматра се да има „биолошки значај", према СЗО
- Брисање (на позицији 69-70) повезано је у прошлости са избијањем епидемије на фармама куна и у пацијентима с ослабљеним имуним системом који могу да врше инкубацију вируса неколико месеци
Брисање би могло донекле да укаже на то како се варијација развила, вероватно у пацијенту с ослабљеним имуним системом који није успео да се избори са вирусом, омогућивши му да се задржи у телу неколико месеци, успут гомилајући мутације.
„Актуелна теорија је да се развило толико много мутација у контексту хроничне инфекције", каже професор Дејвид Робертсон са Универзитета у Глазгову, члан Ког УK (Конзорцијум геномике Ковида-19 у Великој Британији), који је анализирао нову варијацију.

Аутор фотографије, Getty Images
Веза са кунама сматра са врло мало вероватном.
„Не постоје докази да је умешана куна, или било која друга животиња, али чини се разборитим не искључити потпуно ту могућност", каже професор Робертсон.
Научници сада журе да открију више о мутацијама пронађеним у британској варијацији, која је примећена још и у Аустралији, Данској, Италији, на Исланду и у Холандији.
Варијација пронађена у Јужној Африци, која садржи неке исте мутације, такође изазива забринутост.
Она има исте мутације у шиљастом протеину (N501Y), али се јавила засебно. Друге мутације се још истражују.
Постоје основане сумње да би обе варијације могле да се шире брже од очекиваног, али то још увек није званично потврђено.

Аутор фотографије, Getty Images
Сарс-ЦoВ-2 се налази у средишту до сада невиђене међународне научне иницијативе која је кренула почетком јануара, кад су истраживачи у Кини објавили прву секвенцу генома.
Научници су до сада секвенцирали више од 250.000 генома Сарса-ЦоВ-2, који су подељени на платформама отворених података.
Узимањем бриса од зараженог пацијента, генетски код вируса може да се извуче и појача пре него што се „прочита" уз помоћ секвенцера.
Низ слова, илити нуклеотида, омогућава геномима и мутацијама да се упореде.
„Захваљујући овим напорима и лабораторијама за тестирање у Великој Британији, британска варијација препозната је веома брзо као потенцијални узрок за забринутост", каже докторка Ван Дорп.
Научне информације данас се деле запањујућом брзином.
Кључно питање остаје да ли мутације имају импликације по ефикасност вакцина, мада многи експерти то сматрају мало вероватним, макар краткорочно гледано.
„То ће постати све важније како се вакцинације буду даље спроводиле да би било какви плаузибилни кандидати могли бити рано препознати, поново прегледани и праћени", каже докторка Ван Дорп.
„На дуже стазе ћемо можда морати да преиспитамо састав вакцине и стратегију њене испоруке, тако да ће овај рад бити од виталног значаја. Мада је, за сада, још сувише рано рећи тако нешто."
Пратите Хелен на вТвитеру.

Погледајте видео о томе како се Србија борила против короне у 2020.


- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
- КАКО И ГДЕ МОГУ ДА СЕ ТЕСТИРАМ: Различити тестови


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











