Корона вирус и Србија: Какве ће последице епидемија оставити по друштво

Да ли бисте могли да замислите овакав призор?

Будите се ујутру за посао, одлажете звоњаву аларма за пет минута и онда се сетите да можете и дуже јер, иако је епидемија корона вируса прошла, и даље радите од куће, па имате времена да још мало дремнете.

Или седите у кафићу са пријатељима, свеже вакцинисани, али је навика из доба пандемије ипак остала, па се поздрављате лактовима, носите маску и седите на безбедној удаљености у случају да неко од вас кине или се закашље.

Чека ли нас овакав сценариo у будућности или ће одлазак на концерт и представу, шетња улицом, куповина и излазак у ноћни провод, бити исти као пре епидемије?

„То је заиста тешко предвидети.

„Ја се опрезно надам прелазном периоду смањене активности вируса, уколико вакцинација буде успешно спроведена у току следеће године", каже за ББЦ на српском Олга Николић, истраживачица сарадница на Институту за филозофију и друштвену теорију.

Андреј Кубичек, социолог и истраживач приправник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања сматра да ће неколико фактора утицати на будућност после короне.

„У зависности од тога да ли ће нова сазнања довести до веће одговорности, или пак до скретања у неразумни егоизам, зависиће и коначне друштвене последице епидемије", објашњава Кубичек за ББЦ на српском.

„Кућа ће постати радно место"

Епидемија корона вируса увела је бројне новине по питању рада.

Одлазак на посао заменио је рад од куће, а канцеларијску столицу - фотеља у дневној соби, која је уједно постала и нови радни простор.

Тако ће бити и после епидемије код оних делатности које се, због врсте посла, могу обављати од куће, сматра Олга Николић.

Ипак, брине је какви ће се односи развијати међу колегама, као и између запослених и послодавца, у условима где неће заједнички проводити време, како на послу, тако и ван њега.

„Ту видим опасност од отуђења у односима на послу и спрам сопственог рада, на то већ указују примери многих онлајн послова где је комуникација безлична, формална и сведена на минимум, а запослени се третирају као заменљиви и не нуди им се могућност напредовања", каже Николић.

Ипак, верује да ће компаније и запослени проналазити „нове начине да се тај проблем превазиђе".

„Такође, видим и прилике да се тржиште рада још више прошири ван граница држава, што би значило и већу понуду послова и могућност запослења."

Андреј Кубичек сагласан је да ће неки од „новонасталих образаца рада", заживети и по завршетку епидемије - попут рада од куће.

Међутим, такав начин рада погодан је само за „повлашћене слојеве", односно стручњаке и то не у свим областима.

„Медицина и многе друге производне делатности не припадају овде", каже Кубичек.

„Са друге стране, они који не могу да раде од куће сусретаће се са изазовима који су већ присутни, а који су условљени превентивним хигијенским мерама, као и неизвесношћу зараде и самог радног места", додаје.

Комуникација путем апликација

Питање које многе мори је какве би последице изолација и карантин могли да оставе по друштвеност људи, као и да ли ће мањак комуникације и отуђеност нестати са крајем епидемије.

„Верујем да пандемија неће потрајати довољно дуго да драстично измени досадашње начине људске комуникације и да је потреба за другим људима јача од ње", објашњава Николић.

Ипак, сматра да ће комуникација путем интеренета, компјутерских програма и мобилних апликација бити учесталија.

„Испоставиће се да је ефикасније да се одређени послови и активности обављају онлајн.

„То може да утиче, на пример, на традиционалну наставу, или на организовање великих скупова, конференција и друго", каже Николић.

Такође, „онлајн комуникација" може омогућити људима да организују „локалне скупштине и дискусије о јавним питањима".

„То би могла да буде шанса за више демократије, прилика да се глас грађана јаче чује и да грађани директније учествују у доношењу политичких одлука."

Погледајте видео: Како изгледа снимање филма током изолације

Друштво и култура

Друштвени и културни живот људи - од одласка на представу и концерт, до виђања са пријатељима у кафићима, биће између оног „како је изгледало некад и како изгледа сада", сматра Кубичек.

„Kо је имао навику да упражњава неку од наведених друштвених активности, наставиће да ужива у њима, вероватно и више него пре јер је извесно време био лишен тог задовољства.

„Онима који, пак, нису имали такве навике, биће знатно теже да их стекну, јер су током епидемије свакако нашли друге видове провођења слободног времена и дружења", каже.

Николић тврди да ће друштвени живот у прелазном периоду бити „мањег интензитета", али накратко.

„Као што смо видели, друштвени живот се наставља упркос опасности од заразе, тако да верујем да ће се убрзо након што буде проглашен крај епидемије вратити у колосек."

Здравље и економија

Епидемија ће освестити људе о здрављу - да су вируси присутни и опасни - и о хигијени на јавним местима и у кући, сматра Николић.

„Можемо очекивати и већу еколошку освешћеност, јер је пандемија између осталог показала да се доста брзо може смањити емисија угљен-диоксида.

„Релативно сам оптимистична да ће главни економски актери на светском нивоу извући из тога лекцију и повести својим примером", додаје.

Каже да ће „дуг период неизвесности, болести, породичне трагедије, трауме које то прате, оставити ожиљке на многима".

Можемо само да нагађамо какве ће бити „дугорочне здравствене и психичке последице", додаје.

Зато очекује да ће се извући поука о томе „колико је добар здравствени систем и добар рани одговор на епидемију пресудан за опстанак друштва".

Такође, Николић мисли да нас у наредном периоду очекује и продубљивање економских проблема, раст сиромаштва и незапослености.

Да би се тај проблем превазишао, каже да ће бити потребна међународна солидарност да би се погођене земље у развоју опоравиле и да би могле да дођу до вакцине.

„Ако та солидарност закаже, светске последице ће бити још горе", додаје филозофкиња.

Свест о проблемима маргинализованих

Владимир Терзић има 23 године и студент је продужене године Филозофског факултета, на смеру - социологија.

Он мисли ће по окончању пандемије већина становништва Србије, испрва размишљати о хигијени, пре свега о „дезинфекцији руку", али је скептичан колико ће то трајати.

„Могуће је да ћемо постати мало свеснији проблема са којима се сусрећу припадници маргинализованих група, посебно бескућнице и бескућници и они који живе у нехигијенским насељима.

„Управо су они ти који су у посебном ризику, који готово никад немају приступа адекватној здравственој заштити", каже Терзић за ББЦ на српском.

Верује да ће порасти број људи који део посла обављају од куће и да неће морати сваки дан до канцеларије.

Нада се, каже, да ће тренутни рад од куће довести и до тога да више очева „практикује нове моделе очинства", те да буду „укљученији у бригу око деце и домаћинства".

„Волео бих да по завршетку епидемије буде више мушкараца који учествују у кућним пословима и да ће се смањити јаз у времену које жене и мушкарци проводе радећи кућне послове и бринући о члановима домаћинства", додаје Терзић.

Такође сматра да ће се, пошто се пандемија заврши, друштвени живот вратити у стање какво је било пре короне.

„Говорим ово јер свакодневно чујем како људима недостају изласци и дружења ван друштвених мрежа."

Прижељкује да гледање представа и филмских пројекција преко интернета остане могућност, али се нада да ће позоришта и биоскопи имати више посетилаца него пре појаве вируса.

„Посебни безбедносни изазови"

Епидемиолошке мере су различите од државе до државе, а и у Србији су се временом мењале - од полицијског часа и забране кретања до попуштања рестрикција.

Ипак, стручњаци сматрају да би одређене безбедносне и контролне мере могле да остану на снази надаље.

„Сама ситуација намеће строжe безбедносне мере, а једном када се уведу неки видови контроле, они имају тенденцију да се одрже иако више не буде непосредног повода", наводи Николић.

Сходно томе, каже да постоји могућност да политичке вође „искористе појачану контролу, јер им то омогућава да наметну своју политичку вољу под изговором бриге о безбедности".

Андреј Кубичек каже да се државе широм света неће „тако лако одрећи новоуведених мера" контроле становништва.

Нарочито што ће период после епидемије донети „посебне безбедносне изазове".

Сматра да је са тим повезано и промовисање ненаучних уверења везаних за медицину и теорије завере које дугорочно могу бити изузетно штетне.

„Јер урушавају ауторитет разума и воде у нерационалне поступке са веома деструктивним последицама", додаје.

Државна контрола на видику?

Филозофкиња Николић не искључује могућност да ће будућност заличити на неку врсту паноптикона.

Данас је паноптикон метафора за државну контролу, праћење и надзор становника, док је изворно представљао тип затвора коју је осмислио енглески филозоф Џереми Бентам крајем 18. века.

У њему један чувар надзире затворенике тако да они не знају да ли их посматра.

„Паноптикон нам је претио и раније, због нових технологија које омогућавају препознавање и праћење индивидуе на до скора немогуће начине.

„И раније је оправдање било позивање на безбедносне проблеме, криминал, тероризам, мигранте...", наводи Николић.

Међутим, сматра да је пандемија навела људе да се „појачаној контроли у већој мери опиру", пошто је она сада „директнија и видљивија".

Каже да су сада људи спремнији да „преиспитују одлуке и информације које добијају од званичника".

„Нажалост, многи се окрећу теоријама завере као алтернативи, и понашају се ирационално, угрожавајући себе и друге."

Кубичек сматра да нас у будућности очекује процес који је од раније присутан.

„Камере на јавним местима, софтвери за препознавање лице, праћење садржаја дигиталне комуникације и кретања.

„И без епидемије вируса убрзане промене у овом правцу су неминовне", закључује Кубичек.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]