Корона вирус, годину дана касније: Колико су трајале претходне пандемије

Први случај зараженог од корона вируса забележен је пре тачно годину дана - 17. новембра у Вухану, према необјављеним подацима Владе Кине до којих је дошао дневник Саут Чајна Морнинг Пост.

После годину дана, у свету је до сада заражено скоро 55 милиона људи, а преминуло је око 1,31 милион. Опоравило се 34,2 милиона људи, показују подаци Џонс Хопкинс универзитета.

Током читаве историје човечанства, ништа није убило толико људи као вируси, бактерије и паразити који узрокују болести. Чак ни природне катастрофе попут земљотреса или вулкана.

Чак ни рат - ни приближно.

„Историја медицине је забележила много епидемија, а са повећањем броја становника, већина постају пандемије", каже за ББЦ на српском Владимир Јокановић, историчар медицине.

„Највећи проблем је што су вируси невидљиви - микроби су за људе духови, а за нас лекаре који се баве тиме - микроби су титани који су старији од људи".

Можда би историја претходних пандемија могла да нам каже да ли ће ковид-19 дочекати још неку годину.

Погледајте: Како да се заштитите

Масовне убице

Микроби су старији од нас.

„Од Кине, Египта и Месопотамије, вируси су харали светом", каже Јокановић.

„Оно што је било другачије јесте да се тада није знало да су то вируси јер је микроскоп под којим вируси могу да се виде, откривен тек у 20. веку".

Током миленијума, посебно су епидемије деловале као масовне убице, у размерама које данас, чак ни у време корона вируса, не можемо ни да појмимо.

Пандемије су се, каже Јокановић, значајно прошириле у средњем веку са порастом броја становника.

Јустинијанова куга појавила се у 6. веку и убила је читавих 50 милиона људи, можда половину светске популације из тог времена.

Црна смрт из 14. века - коју је вероватно узроковао исти патоген - убила је око 200 милиона људи.

Као примере других пандемија, епидемиолог Зоран Радовановић даје и пандемију колере са почетка 1960-тих у југоисточној Азији, за коју каже да се „метастазе и даље осећају".

ХИВ, пандемија која нас и даље прати и за коју још увек не постоји вакцина, убила је, процењује се, 32 милиона људи, док је заражено 75 милиона, и тај број свакодневно расте.

„Ту је и епидемија вируса ХИВ, која је препозната 1981. године и која се сада полако стабилизује и без вакцине", додаје Радовановић.

Ту је и маларија, болест коју преносе комарци.

Вируси на Балкану

Међу пандемијама које су за људе на Балкану биле значајне, Јокановић издваја кугу од које је у неким земљама умрло и до 50 одсто станивништва.

Она већ хиљадама година хара човечанством, и мада је број умрлих током последњих 20 година значајно опао, и даље однесе готово пола милиона људи годишње.

„О последњој епидемији куге у Србији је писао Јован Апостоловић, први српски лекар који је завшио студије у Немачкој", каже историчар медицине.

„Он је живео је у Новом Саду и није имао посао. Када се куга појавила, дали су му задатак да се бори са њом".

Болест је, додаје Јокановић, „ојадила Срем, а у Иригу је 80 одсто становништва оболело од куге".

„Захваљујући Јокановићу, зараза је заобишла Бачку јер је Јокановић градове ставио под карантин", каже он.

Ту је и туберкулоза, која је, додаје историчар медицине, однела 300.000 живота на подручју Балкана.

Богиње су убиле чак око 300 милиона људи, иако је делотворна вакцина - прва на свету - доступна још од 1796. године.

Између 50 и 100 милиона људи умрло је 1918. током пандемије упале плућа - број страдалих премашио је број погинулих у Првом светском рату, који је у то време трајао.

Године 1918. је вирусом грипа био заражен сваки трећи човек на планети.

„Најсличнија пандемија постојећој јесте пандемија шпанске грознице након Првог светског рата", каже за ББЦ на српском епидемиолог Зоран Радовановић.

„Наравно, тада је преминуло много више људи - најмање 50 милиона, али су људи умирали јер није било антибиотика и била је велика глад, али и тада је цео свет био захваћен и целокупна светска привреда је трпела".

Не пандемија већ - ендемија

Култура масовних комуникација и савременог начина живота, са бројним путовањима - иде на руку вирусима, каже Јокановић.

Радовановић ипак верује да ће корона вирус достићи ниво ендемије.

„Као што се шпанска грозница претворила у ендемију, тако верујем да ће и корона вирус", додаје он.

„Ендемија подразумева то да је болест остала међу људима, али да се много лакше контролисала".

Као прогнозу до долажења до нивоа ендемије, епидемиолог даје - пролеће 2022. године.

То значи да би корона вирус и наредне две године могао да живи у овом облику и опасности међу људима.

Погледајте: На ова места немојте ићи - ризична су

Ако имате проблема са дисањем позовите 19819 или неки од бројева телефона које је препоручило Министарство здравља на сајту Ковид19.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]