Избори у Словенији: Како се гласање претвори у сталну потрагу за новим лицима у политици

Праћење словеначке политичке сцене у последњој деценији највише наликује астрономском посматрању метеора.

Метеорски успон на парламентарним изборима Зорана Јанковића и Аленке Братушек, Мира Церара и Марјана Шареца пратили су готово једнако брзи и стрмоглави политички падови, па се потрага за новим лицима наставља и на парламентарним изборима 24. априла.

„Ми смо толико болесно подељено друштво да смо спремни да на свакој ситници направимо поделу народа на два дела", каже Здравко Почивалшек, једини политичар који је успео да опстане на министарском месту у последње три владе, иако су их водила два супротна политичка пола.

За себе каже да није ново лице на политичкој сцени, али и он на ове изборе излази са странком којој је променио име, у коалицији са сасвим трећим називом.

Словенију је до редовних избора довела конзервативна влада Јанеза Јанше чија је странка била убедљиво прва на претходним изборима.

Но, нестабилну мањинску владу најпре су формирали Јаншини противници на челу са Марјаном Шарецом - Странка модерног центра Мира Церара, Социјалне демократе, Странка Аленке Братушек и Странка пензионера, уз мањинску подршку Левице.

Јаншину владу нису оборили протести незадовољних грађана, али ни неуспех референдума у јулу 2021, на коме су Словенци одбацили Владин предлог управљања водама.

Око 1,65 милиона бирача у Словенији гласаће у недељу за 90 будућих посланика у државном парламенту.

Од уторка је омогућено превремено гласање онима који то неће моћи да учине у недељу, а подаци о одзиву показују да заинтересованост надмашује претходне изборне циклусе.

Има ли места за још једног дебитанта

Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић победио је на изборима 2011, мада није успео да састави владу.

Део мандата до следећих избора на челу владе провела је Аленка Братушек - најпре Јанковићева партијска колегиница, а онда и челница сопствене странке.

Три године касније, још убедљивији у дебитантској политичкој борби био је Миро Церар, који је завршио цео премијерски мандат.

На изборима 2018. прилику да води владу добио је дотадашњи комичар Марјан Шарец, али је његов кабинет потрајао око годину и по дана.

Предизборне анкете, али и учесници у политичкој утакмици, сагласни су да ће улога дебитанта који остварује добар резултат овога пута припасти покрету Слобода Роберта Голоба, некада члана странке Зорана Јанковића.

„Политика је у Словенији добила јако лош имиџ: да у њу или не улазе добри људи, или да се они добри лако покваре.

„Промена је што смо успели да привучемо много младих људи који имају страст и жељу да допринесу", сматра Марта Кос, некада југословенска пливачка шампионка, а данас потпредседница покрета Слобода.

Кос каже да сопствени простор виде у чињеници да досадашње странке нису биле довољно снажне да би спречиле трећи повратак на власт Јанеза Јанше.

„У председнику имамо лидера који ће радити ствари другачије - имамо велико поверење у способности Роберта Голоба да направи коалицију која ће функционисати.

„Он је добар лидер, има визију, а код њега посебно ценим што је спреман да компромисе прави само за добро Словеније", описује Кос Голоба, који је последњу недељу кампање провео у изолацији због заразе вирусом корона.

Чињеница да се и на овим изборима сусреће са новим противником из лево-либералног блока није нова за Анжеа Логара, председника Савета Словеначке демократске странке (СДС) Јанеза Јанше.

„За странку са традицијом зна се да стоји иза властитих добрих предлога, а оне лоше - промени за следеће изборе.

„За странке за једну употребу важи правило да имају лепу реторику пред изборе, али да после раде нешто сасвим друго", каже Логар уз напомену да иза СДС-а стоје резултати вођења владе у последње две године

Он објашњава да гласачи левице најпре положе сву наду у новог кандидата, да би се онда брзо разочарали.

„Лево-либералне странке на неки начин сматрају да су само оне позване да управљају државом, а за њих и за део цивилног друштва, неприхватљиво је да то ради било ко други.

„Ипак, све је то део одрастања у транзицији које треба да доведе до тога да имамо једну државу и једно друштво", закључује Логар.

Шта се десило са претходним победником

На политичку сцену, Марјан Шарец ступио је право са комичарске и на првим изборима са листом која је носила његово име остварио нимало смешан резултат - са 13 од 90 мандата.

Био је највећа појединачна странка која се супротставила најјачој СДС.

„Човек увек стекне нова знања и искуства - након четири године, имам их много.

„Ми смо имали одличан резултат да будемо партнери у влади, а не да водимо владу, али смо силом прилика конституисали власт, знајући да можда неће издржати пун мандат", тврди Шарец да се распад коалиције могао претпоставити.

Као један од разлога наводи нереално подгрејана очекивања народа, али и потребу опозиционих странака да инсистирају на детаљима.

„Ја често кажем - ако сте врло гладни, нећете правити гулаш, већ нешто једноставније, да се одмах наједете.

„А тек онда ћете правити гулаш, за који вам треба више сати", каже Шарец.

Исцепканост актуелне опозиције за Шареца није проблем.

„Мислим да то није толико лоше јер свако покупи сопствене гласове, а онда могу да се договоре кад се саставља влада.

„На десној страни је владајућа странка која само име нема по лидеру, док је све остало подређено лидеру.

„Књигу не треба да гледамо по насловној страни него да је целу прочитамо."

Некадашњи премијер каже да је важно да следећа коалициона влада не буде мањинска већ да буде стабилна јер, како каже, Словенију чекају велика питања - еколошка трансформација, сређивање јавних финансија у времену кризе после пандемије ковида.

Он се такмичи и на овим изборима са странком која носи његово име, а на питање да ли је зажалио што је ушао у политику, признаје:

„Свако то помисли некад у животу - возач аутобуса, новинар или предузетник, како не би политичар!?

„То све гледам као неко искуство, челичење, то је човекова судбина."

Од поверења до капитала - шта цепа странке у Словенији

Социјалне демократе (СД), некада традиционални ривал СДС-у, већ 14 година немају резултат ни близу победничког, па су у међувремену променили три лидера.

„Кључно је поверење између партија, али и поверење грађана у политику.

„У Словенији су, после ковида и власти Јанеза Јанше, људи веома љути, желе промене и то нам даје велику одговорност", каже Тања Фајон, актуелна председница СД-а.

Празнину и уситњеност политичких партија сродних њеној види и као поруку за њену политику.

„Кад смо направили независну Словенију, имали смо заједнички стратешки циљ - међународна признања, улазак у ЕУ и НАТО, и за то смо били сложни.

„Кад смо испунили ове циљеве, некако смо изгубили компас, све се сувише ради ад-хок, нема јасне визије и стратегије, а политика се меша са бизнисом и капиталом."

Том мешању гласно се противила и странка Левица чије је одустајање од мањинске подршке влади Марјана Шареца био почетак краја последњег покушаја коалиције против Јанеза Јанше.

„Значајније од нашег резултата је очекивање да ћемо после избора бити део владајуће коалиције, и то део који ће гурати коалицију у лево.

„И друге странке преузеле су наше темељне захтеве: градња јавних станова, борба против климатских промена, економска демократија, јавно здравство - а ми ћемо бити осигурање да се на томе ради", каже Лука Месец, млади, а већ проседи лидер ове странке.

Месец каже да су за стална превирања криви политички актери и њихова обећања.

„Људи попут Мира Церара или Емануела Макрона пре избора обећавају све, а после избора све забораве и раде нешто сасвим друго - воде политику добру за капитал, а не за људе.

„Зато губе јавну подршку, људи се буне, неки постану симпатизери популистичке деснице, а неки траже нова лица."

Има и оних који би да повежу два политичка пола у Словенији, а то им је до сада и успевало - иако је подразумевало да Здравко Почивалшек у политику уђе као члан Странке Мира Церара, потом га наследи на челу партије и остане министар, а онда промени коалициону страну, али и име сопствене странке.

„Желимо да друштво повежемо и објаснимо грађанкама и грађанима да треба да гледамо у будућност, у 2030, а не да гледамо уназад.

„Са двоцифреним резултатом, ми ћемо одлучити како ће изгледати будућа влада."

Некадашњи директор неколико словеначких државних фирми управо у тој области види кључ нестабилне политичке сцене.

„Разлог томе је незавршена транзиција у Словенији - фирме у енергетици, саобраћају, индустрији и туризму које су и даље у власништву државе вреде 11 милијарди евра и већ неколико изборних циклуса бије се битка ко ће управљати тим ресурсима.

„Не желимо да радимо на темељу идеологије, него на темељу резултата које остварује привреда - ми мислимо да је људима боље да дамо штапове за пецање него да им ми дамо рибу", каже Почивалшек, сада председник странке Конкретно, која је део коалиције Повежимо Словенију.

О рату - само на маргинама

Једна тема приметно је одсутна из главних дебата: руска агресија у Украјини није кључна тема око које Словенци ломе копља.

Тек спорадично, две стране политичког спектра искористе прилику да размене оптужбе - ко је ближи званичној Москви.

„Све леве странке носиле су про-руско усмерење у Словенији, а то се види по њиховој реторици и чињеници да су претходни министри спољних послова чешће боравили у Москви него у Вашингтону", каже још актуелни шеф дипломатије Анже Логар.

Опозициони покрет Слобода износи нешто другачију нијансу става према сукобу у Украјини.

„Оптуживање само Русије је порицање будуће обавезе да се са овом земљом разговара - нема европског система безбедности или мира у Европи без Русије.

„Ја не разумем зашто сам због тога окарактерисана про-руска - рат је страшан и нема дилеме ко је агресор, а ко нападнут, али ми морамо да мислимо најмање деценију унапред", сматра Марта Кос, уједно и некадашња амбасадорка Словеније у Швајцарској.

Опозиција узвраћа да је премијер Јанез Јанша одабрао лоше европско друштво.

„Сањали смо да будемо Швајцарци, а сада изгледа да је наш премијер много ближи са Орбаном, Пољацима и, на крају, са Вучићем", сматра Тања Фајон, која у мандату посланице у Европском парламенту била посредник у преговорима српске власти и опозиције о изборним условима.

Јаншин министар спољних послова тврди да такви ставови постоје само у Словенији, а не и у Бриселу.

„Те оцене приписујем моћном звучнику који то пласира у јавност - већина тема које су критика Словеније потичу из Словеније, одакле се извозе у Брисел.

„Онда се из Брисела враћају назад у Словенију, па то исте странке опозиције користе у политичкој борби", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]