Политика и корона вирус: Вирус нестабилних влада у региону

„Невоља никад не иде сама" - често је изрека која се лако може применити на ситуације у балканским друштвима.

Пандемија корона вируса на Косову, у Словенији и Северној Македонији само је долила уље на политичку ватру.

На Косову је коалициони партнер премијера Аљбина Куртија сакупио довољно потписа да покрене процедуру за његову смену - иако није прошло ни месец и по дана од формирања владе.

Северну Македонију пандемија је затекла са техничком владом на челу - иако је требало да функционише само сто дана и ради на припреми избора, корона вирус продужиће јој живот.

Словенија је у здравствену кризу ушла са једном, а кроз њу пролази са другом владом - нестабилну коалицију Марјана Шареца сменила је коалиција Јанеза Јанше који трећи пут долази на власт.

У години коју ће у целом свету обележити корона вирус, парламентарне изборе су већ одложиле Србија и Северна Македонија, док је друга половина године резервисана за избор посланика у Црној Гори и Хрватској.

Случај Косова

Готово шест месеци после избора у октобру 2019. године, колико је и законски рок, трајали су преговори две најјаче странке на Косову, покрета Самоопредељење Аљбина Куртија и Демократског савеза Косова (ДСК) Исе Мустафе, о формирању власти.

После много тешких речи и размењених оптужби, договорили су се да могу за исти сто, али је нешто више од месец дана касније на Косову идентификован први случај оболелог од корона вируса.

„Партнери у власти су на прво место ставили њихове интересе.

„Знали смо да ће коалиција имати проблема у функционисању због ранији анимозитета, али људе фрустрира што су се проблеми појавили у ванредној ситуацији због ширења корона вируса", каже за ББЦ на српском новинарка из Приштине Сербезе Хаџиај.

Проблеме је изазвало питање укидања такси на робу из Србије и Босне и Херцеговине - председник Косова Хашим Тачи и лидер ДСК Мустафа траже да се таксе укину одмах и безусловно, док премијер Курти најпре укида таксе на сировине и најављује укидање осталих такси 1. априла уз увођење недефинисаних мера реципроцитета.

„Тачи је искористио крхкост коалиције ДСК и Самоопредељења да би потпалио ватру кризе међу партнерима.

„Укидање такси на производе из Србије био је само изговор, не само за Тачија, него и за ДСК - у позадини тензија крије се и немогућност америчког посредника да иза затворених врата склопи споразум председника две земље", каже Хаџиај.

Коначно, политичка криза спојила се са здравственом када је председник Тачи затражио увођење ванредног стања због борбе против корона вируса, што је премијер Курти одбио, али је његов министар унутрашњих послова подржао иницијативу која би Тачију дала далеко више овлашћења.

Такав потез довео је до смене министра полиције, који је и потпредседник ДСК, па је ова странка преломила и сакупила довољно потписа за рушење владе Аљбина Куртија - у којој и сама седи.

„У тешком тренутку, када је национално јединство потребније него икад, премијер Курти и председник ДСК Иса Мустафа боре се око покретања поступка за изгласавање неповерења влади.

„Што се тиче пандемије, чини се да то све не утиче много - Министарство здравља и остала тела раде, али није јасно како ће се то наставити у случају изгласавања неповерења влади, а то је сценарио који нико не жели да види", закључује Хаџиај.

Овакав захтев ДСК требало би да се нађе на дневном реду Скупштине Косова током ове седмице, а могуће је чак и да се заседање одржи на отвореном јер би тако било здравствено безбедније.

Случај Северне Македоније

Ванредно политичко стање за Северну Македонију је - редовно стање у предизборном периоду.

Политичка криза у овој земљи, која је кулминирала 2016. године када је тадашњи опозициони Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) тражио одлазак са власти ВМРО-ДПМНЕ, решена је и кроз формирање прелазне владе на сто дана пре избора.

Када су се приближили овогодишњи избори, премијер Зоран Заев поднео је оставку, на чело техничке владе дошао је министар унутрашњих послова Оливер Спасовски.

У такав кабинет ушли су и представници опозиције, са жељом да „из првих редова" обезбеде услове за регуларно гласање.

Ипак, на месец дана пре избора, постало је јасно да услова за гласање неће бити, али не због политике.

Одлуком председника Стеве Пендаровског, избори заказани за 12. април су одложени, а техничкој влади дата су шира овлашћења да се бори са пандемијом вируса.

„На терену, функционери владе - и они који су из владајуће странке, и они који су из опозиције - делују усаглашено, појављују се заједно на конференцијама за медије, заједно спроводе контроле за време полицијског часа и, у суштини, шаљу сличне или скоро исте поруке", описује рад продужене техничке владе новинар Нове Македоније Александар Србиновски.

Ипак, политичка борба није престала - како каже Србиновски, воде је лидери две највеће партије: председник СДСМ Зоран Заев и лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски.

Док влада функционише релативно складно, политичари управо теме из здравства користе за партијски обрачун.

„Они имају конференције у којима се међусобно нападају ко је био у праву за коју меру за борбу са корона вирусом, ко је први изнео идеју, а ко ју је украо.

„Лидери су почели и сукоб око набавке респиратора - да ли је тендер био како треба и какве су биле цене производа који држава жели да купи", каже Србиновски.

Случај Словеније

Крхка влада са бројим малим странкама, коју је саставио некадашњи комичар Марјан Шарец, ни пре великог здравственог изазова није успела да преброди политичке изазове.

„Шареца је власти коштало то што је владао мањинском владом - понестало му је гласача у парламенту и распала се коалиција.

„Он је, као либерал, пактирао са ултралевичарима, а кад су га они напустили - обратио се евроскептицима и ултранационалистима Змага Јелинчића уз чију помоћ је на крају владао, па и донео буџет Словеније", каже новинар словеначког Репортера Гашпер Петовар.

Распад владајуће коалиције коначно је дочекао Јанез Јанша, председник појединачно најснажније партије у парламенту, Словеначке демократске странке (СДС) па је крајем фебруара објавио да ће се у Љубљани мењати власт.

Криза са корона вирусом у суседној Италији тада је била - само у назнакама.

„Марјан Шарец је најпре крајем фебруара јавно говорио да не треба стварати панику, да су ствари са вирусом озбиљне, али није ништа озбиљно урађено.

„Већ почетком марта, он је тражио затварање граница до кога није суштински ни дошло - доласком нове владе на власт, ствари су се почеле мењати", објашњава Петовар.

Од коалиције која је формирана да би била против њега, јер су се готово све странке ујединиле да он не би дошао на власт после избора 2018. године, Јанша је створио владу у коју су ушле Модерна странка центра Мира Церара, Нова Словенија Матеја Тонина и Демократска партија пензионера Александре Пивец.

„Према најновијим рејтинзима, Шарецу пада подршка, а расте Јанши и СДС-у - и они који не воле Јанеза Јаншу, виде да се боље снашао на функцији у време кризе јер је њему потребна ванредна ситуација да би добро радио.

„Шарец је показао да нема капацитет да влада на државном нивоу, иако су многи тврдили да ће влада опстати све четири године."

Актуелном сазиву словеначког парламента остала је још половина мандата, док новинар Гашпер Петовар верује да би Јаншин кабинет могао да потраје до самог краја.

„Ово је време без идеологије - политичка питања се не отварају, свима је циљ да што мање Словенаца умре због корона вируса.

„То може помоћи влади да потраје, као што ће јој помоћи и чињеница да Словенија преузима председавање Европском унијом, а неписани је обичај да се владе тада не руше", указује Петовар на повољне околности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]