Премијер Косова Аљбин Курти за ББЦ на српском: „Верујем да би Европска унија могла да буде активнија и јаснија"

Када је последњи пут, одмах по избору на функцију премијера, говорио за ББЦ на српском, Аљбин Курти сместио је дијалог са Србијом на четврто место сопствених приоритета.

За претходних 18 месеци, на путевима севера Косова, већински насељеним српском заједницом, три пута су подизане барикаде, два пута затварани прелази, на регистарске ознаке лепе се налепнице, планира се, па одлаже замена таблица за косовске градове које издаје Србија, а на пограничне патроле Косовске полиције бацају се експлозивне направе - и то је само кратак опис повишених тензија.

„Ако погледате време које потрошим, у јавности може да изгледа да се то питање подигло на листи приоритета, али ја сматрам да суштински није променило место.

„Радна места, правда и текући проблеми су и даље ту, а ни четврто место није тако лоше - ја се бавим многим темама", рећи ће уз благи осмех косовски премијер, док га са зида иза његових леђа посматра портрет косовске председнице Вјосе Османи, са којом последњих годину и по дана управља политичким процесима на Косову.

У четвртак, 18. августа, Аљбина Куртија очекује сусрет у Бриселу са председником Србије Александром Вучићем.

Од последњег таквог разговора прошло је више од годину дана, иако су се преговарачи у међувремену срели у другачијем формату у мају, у Берлину.

„Прерано је рећи како ће се завршити и ког ће карактера састанак бити.

„Овај састанак је требало да се деси 19. јула, али је председник Србије тражио да се одложи на месец дана."

Курти и Вучић састаће се уз посредништво Мирослава Лајчака, изасланика Европске уније (ЕУ) за дијалог.

Да ли би сусрет у Бриселу могао бити историјски?

Док разговарамо пет дана уочи бриселског сусрета, Аљбин Курти нема конкретан одговор на ово питање.

„Разговори се воде на два колосека, а први је састанак лидера где ћемо имати две тачке: елементе генералног оквира за споразум и тренутна питања, а верујем и да ћемо ићи управо тим редом.

„Ове две тачке јесу веома опште, али ја се надам да ћемо ући у конкретније теме како се разговори буду одвијали."

Као други колосек, он наводи разговоре преговарачких тимова које предводе Бесник Бисљими, потпредседник Владе Косова, и Петар Петковић, шеф Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије.

„Тачка разно" у разговорима два лидера већ у уводу састанка другачије се дефинише.

Београд инсистира да се разговара о формирању Заједнице српских општина (ЗСО) утврђене Бриселским споразумом из 2013. године и оптужује косовске власти да га не примењује, Приштина наводи да Србија не поштује недавно постигнуте договоре о регистрационим ознакама и енергетици.

Косовски премијер спремно ће устврдити да је он „постигао два споразума са Србијом и оба испунио, али Србија није испунила свој део".

„По питању регистрација, Србија је прекршила рок у априлу и ево нас сад у проблему.

„По питању енергетике, институције Косова су у два дана регистровале компанију Електросевер која је имала недељу дана да нам преда свеже податке о корисницима - што није учињено ни после осам недеља."

Привремени споразум о регистарским ознакама постигнут је претходне јесени, док је у априлу његово трајање продужено за шест месеци - до формирања владе у Србији.

Према том споразуму, власници регистарских таблица издатих у Србији налепницама прекривају ознаке државности када улазе на Косово, док то исто чине власници аутомобила са косовским таблицама када улазе у Србију.

Недавни споразум о енергетици, који никада није у потпуности представљен јавности, третира питања контроле над енергетским ресурсима на северу Косова.

Такође, планирано је и увођење наплате коришћења електричне енергије становницима тих општина који од 1999. године не плаћају рачуне за струју.

„Занимљиво је да се од мене тражи да наставим оно што су радили моји претходници, док се не врши притисак на Србију да примени оно што су договорили са мном.

„Можда сам тежак преговарач, али оно што договорим - то се испуни."

На опаску да је разговор о ЗСО затражио и Кристофер Хил, амерички амбасадор у Београду, Курти ће се најпре уз осмех сетити да Хила познаје 24 године због богатог искуства америчког дипломате, дуго година укљученог у питања балканских односа.

„Хил је прећутни посредник између Србије и Косова, па он тако нешто не би рекао пре него што то Београд прво затражи.

„Интересантно је да то не траже Срби са Косова јер они кажу да су им потребна радна места, правда, боља економија и, што је најважније, борба са корупцијом."

Косовски премијер више очекује и од посредника, у чијим ће се канцеларијама сусрести са српским председником.

„Верујем да би ЕУ могла да буде активнија и да буде јаснија.

„Имамо право да очекујемо више од ЕУ, посебно да показује више јасноће и чврстине у вези са сопственим ставовима, посебно када су у питању догађаји попут последњих барикада и инцидената."

Од чврсте одлуке, преко барикада, до поноћног одлагања

Косовски снајпери, српска ратна агресија, ликвидације Срба, барикаде направљене као утврде за пуцњаву, а не блокаду саобраћаја.

Размена таквих вербалних оцена Београда и Приштине увод је у бриселски сусрет, а последица су догађаја из последњег викенда јула.

Влада у Приштини претходно је најавила да ће од 1. августа на граничним прелазима почети са издавањем улазно-излазног документа за све који на Косово улазе са српским личним картама, што Србија у супротном правцу чини више од једне деценије, правдајући то непризнавањем косовских докумената.

Такође, власницима аутомобила који носе регистарске ознаке косовских градова, али које издаје Србија, дат је рок од два месеца да их региструју са таблицама које носе ознаку Републике Косово.

Дан пред почетак примене ових мера, путеви на северу Косова су блокирани, Приштина је појачала полицијске патроле, у Северној Митровици, насељеној српским становништвом, одзвањале су сирене за узбуну, а медији били затрпани непровереним вестима о наводним сукобима на терену.

„Постојао је очигледан недостатак обавештајних података различитих институција, не само наше државе, о томе шта се догађа - потцењена је агресивност Србије према Косову и жеља Београда да изненади.

„Било је позива и из Брисела да одложимо примену одлука, али желео сам да све уверим да показујем добру вољу према међународним партнерима не зато што јавност није довољно обавештена, већ зато што је кампања ширења страха коју је водио Београд имала много више утицаја него што смо мислили", каже Курти.

Кризу ни привремено нису решили телефонски позиви из Брисела већ долазак Џефрија Ховенијеа, америчког амбасадора на Косову, на хитни састанак у Владу Косова, тик пред поноћ 1. августа.

Амерички амбасадор саопштио је медијима сценарио склањања барикада и одлагања примена мера Приштине за месец дана и пре него што је то у саопштењу учинила Влада Косова која је одлуку формално донела.

„Не интересује ме како ће ме други гледати по питању независног доношења одлука јер сматрам да је Косово много више независно него Србија - Србија много више зависи од Русије."

Чак и овакав сценарио за косовског премијера представља победу.

И то једну о којој ће говорити у - првом лицу једнине.

„У поноћ сам почео да издајем та документа и 2.679 су издата на граничним прелазима - знао сам да неће моћи да склоне барикаде у поноћ и ја сам 19 сати издавао документа, уз време чекања од само 20 секунди, што је неупоредиво брже него Србија.

„Барикаде су биле веома једноставан пример њихове унапред припремљене реакције коју су спремали јер су знали да ћемо бити веома благи и ефикасни - ја нисам пленио документа."

Ипак, упркос тврдњама да је одабрао благ и ефикасан приступ, Куртију је јасно да су тензије и страх међу косовским Србима подигнути на виши ниво.

„Не сносим никакву одговорност за то, то је последица кампање дезинформација коју је водила Србија.

„Кампања је била веома агресивна јер су знали да се ништа неће десити 1. августа, а пошто су знали да ће људи сарађивати са полицајцима на граници, деловали су превентивно."

Поређење са идеалом и критика која помаже

И сам Курти сада делује превентивно.

У очекивању новог рока за почетак примене мера Владе Косова, у видео снимку објављеном на званичним каналима комуникације обратио се на српском језику - и то није његова прва таква порука.

„Моја широкогрудост, говори на српском језику и директна комуникација прати се све већим притиском и малтретирањем унутар српске заједнице на Косову.

„Све је више Срба који сарађују са мном, али су они и све изложенији притиску Србије", каже Курти и наводи пример оставке политичког саветника из редова српске заједнице, само два сата након именовања.

Ипак, Куртијеву комуникацију са Србима на Косову критиковали су и они који нису део Српске листе, блиске званичном Београду.

Рада Трајковић, председница Европског покрета Срба са Косова, рекла je да Србе „више интересује садржај поруке него језик на коме ће се обратити".

„Веома је интересантна појава да ме поредите са неким замишљеним идеалом савршеног политичара и слободно наставите то да радите - критика увек помаже.

„Али можете ли да замислите српског председника или премијера да се обрате на албанском језику или на неком другом језику мањина?"

Курти сматра и да такво виђење његове улоге има и друге поруке.

„То је велика неравнотежа у очекивањима - од мене су веома висока, а од председника Србије су веома ниска.

„С друге стране, ниска очекивања Запада од српског председника показују заправо и шта мисле о њему."

На тврдњу да није учинио све што је могао у односима са српском заједницом из страха за сопствени рејтинг и политички имиџ у оквиру албанске заједнице, Курти ће категорички рећи супротно.

„Не ради се о мом имиџу, не знам зашто мислите на тај начин.

„Као неко ко познаје моју политичку прошлост, јасно вам је да не водим много рачуна о сопственом имиџу - био сам активиста цео живот, говорио и живео у складу са идеалима."

Тврди и да је спреман да поправља односе.

„Иако не мислим да је су људи толико уплашени стањем на Косову, спреман сам да се ангажујем у разговору са сваким ко се не осећа безбедно, мада није тако једноставно борити се са агресивном кампањом пропаганде која се спроводи у медијима на језику који није албански.

„Кампањом плашења људи, Београд може имати неки успех али знате каква је путања диктатура - од мале победе, преко мале победе, до коначног пораза."

Како ће изгледати 1. септембар?

Косовски премијер није забринут да би оно што је прекинуто пред поноћ 1. августа могло бити тачка са које ће се наставити 1. септембра.

„Први септембар биће нормалан дан на граничним прелазима - или ћемо издавати улазно-излазна документа, или ће их обе стране укинути.

„Не искључујем то и надам се да ћемо о томе разговарати у оквиру теме актуелних тема."

На питање да ли је то заправо његова преговарачка платформа за бриселске разговоре, Курти каже да је такав предлог већ износио српском председнику приликом сусрета организованог у оквиру иницијативе сарадње регионалних лидера Брдо Бриони.

„Рекао сам му - признај документа Косова, а он ми је рекао да је то неприхватљиво јер би тако признао независност.

„Иако би то било добро, рекао сам му да то није тачно - Словачка, Грчка, Румунија не признају независност, али признају документа Косова.

„Ако Србија жели да се придружи ЕУ, најпре је важно да се придружи оним чланицама ЕУ које нису признале независност Косова."

И док би излазно-улазни документи могли да буду мањи камен спотицања, за замену таблица које за косовске градове издаје Србија премијер Курти нема алтернативу.

Курти: „Наставићемо са кампањом информисања о заменама таблица уз бројне погодности - без ПДВ-а, акциза и царина. Замена може да почне одмах, а рок за завршетак процеса неће бити 1. септембар, већ два месеца касније."

ББЦ: „Али шта ћете учинити ако нико не замени таблице?"

Курти: „Београд је забринут јер мислим да ће људи прихватити замену, она је у корист Срба са Косова. Али јасно ми је да, и кад се процес заврши, то неће бити крај - нама је потребан споразум са Србијом јер је све делимично док не постигнемо правно обавезујући споразум о потпуној нормализацији односа, заснован на међусобном признању."

Први премијерски мандат Аљбина Куртија трајао је мање од два месеца, други још није дошао до половине, али лидер Самоопредељења верује да би већ у овом могао да буде део управо таквог споразума.

„До правно обавезујућег споразума који је заснован на међусобном признању могуће је доћи у наредних годину-две, што пре-то боље.

„Јасно је да је косовско биће здраво, али нису односи Косова и Србије - а ми не преиспитујемо своје биће, као ни све више међународних играча."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]