Мирослав Лајчак за ББЦ на српском: „Састанак Вучића и Куртија у Бриселу није био узалуд"

Ако неће брег Мухамеду, хоће Мухамед брегу.

Модерна верзија ове изреке гласила би: ако преговарачи Србије и Косова неће до договора у Бриселу, европски посредник Мирослав Лајчак закуцаће на њихова врата.

„Дошао сам да наставим тамо где смо стали у четвртак", уз осмех одговара Лајчак, европски посредник у дијалогу Србије и Косова, на питање шта ће прво рећи премијеру Косова Аљбину Куртију и председнику Србије Александру Вучићу када их посети у Приштини и Београду.

Разговори вођени претходног четвртка у Бриселу нису донели решење за питање улазно-излазних докумената чије увођење Влада Косова најављује од 1. септембра и регистрационих таблица које Србија издаје за градове на Косову, а власти у Приштини више неће признавати.

Преговарачи су се растали уз напомену посредника да разговори нису завршени, али је примирје у оштрој реторици потрајало непуна два дана.

Уследиле су посете косовског министра унутрашњих послова северу Косова, поруке о новим барикадама и инсистирању на донетим одлукама, конференције за штампу шефа српског преговарачког тима, па председника Србије, на којима се поново говорило о избегличким колонама, наводним планираним ликвидацијама и борби за мир, тврдњама да друга страна не жели никакав компромис.

„Састанак сигурно није био узалуд.

„Сагласан сам са свиме што сте набројали, али то само наглашава важност дијалога и процеса који водим јер показује колико је велика пажња усмерена на све ово и колико су висока очекивања", каже Лајчак у разговору за ББЦ на српском.

У покушају да дође до договора пре 1. септембра, Мирослав Лајчак најпре долази у Приштину па Београд.

С њим у друштву биће амерички изасланик за Балкан Габријел Ескобар.

Без свађе, али и без резултата

Било је потребно више од годину дана и низа криза праћених оштрим речима из Београда и Приштине да би се Александар Вучић и Аљбин Курти нашли за преговарачким столом у Бриселу.

Упркос незабележеним тензијама, главни посредник каже да има разлога да на састанак гледа позитивно јер су две стране први пут разговарале о коначном циљу: свеобухватном споразуму о нормализацији односа.

„Била је то значајно другачија рунда. Имали смо веома професионалну, усмерену дискусију с поштовањем, али се нису свађали, већ су поштовали визије које један и други имају и свесни су где су разлике.

ББЦ: Да ли то значи да су се раније свађали?

Лајчак: „Атмосфера на овом састанку била је далеко боља, толико могу да кажем."

Ипак, ни у таквој атмосфери није пронађено решење за проблем који је много хитнији.

Влада у Приштини претходно је најавила да ће од 1. августа на граничним прелазима почети издавање улазно-излазног документа за све који на Косово улазе са српским личним картама, што Србија у супротном правцу чини више од једне деценије, правдајући то непризнавањем косовских докумената.

Власницима аутомобила који носе регистарске ознаке косовских градова, али које издаје Србија, дат је рок од два месеца да их региструју на таблице које носе ознаку Републике Косово.

На то су Срби са севера Косова одговорили барикадама, а Влада Косова пристала да одложи примену мера до 1. септембра - и сада време убрзано истиче.

„Увек имамо неколико спремних решења, али најпре охрабримо стране да нам кажу како они виде решење.

„Никад то није принцип узми или остави, али професионално је и да увек имамо предлоге које ми ставимо на сто", описује Лајчак како изгледају разговори.

Европски посредник нема дилеме: тренутно важније је питање улазно-излазних докумената због хитности рока који се приближава.

„Могу да замислим било какву ситуацију, између осталог и да обе стране престану са издавањем таквих докумената, али и много лошије сценарије - и њих желимо да избегнемо.

„Имамо неколико предлога који су актуелни, али свакако не би помогло да о њима говорим јавно док о њима још разговарамо."

На питање о проблему регистарских ознака, Лајчак ће одговорити - контекстом руске агресије на Украјину.

„Приоритет је да помогнемо Украјини у рату и то троши наше капацитете, па нема разумевања у ЕУ за евентуални конфликт на Балкану који би се водио око ствари које нису болне, хитне, не коштају много,а не угрожавају животе.

„С друге стране, постоји повољан тренутак за Балкан, ЕУ разуме да не сме да изгледа као да је изгубила интересовање и окренула главу ка истоку - зато су нам потребни позитивни примери из региона.

ББЦ: Али налепнице на таблицама нису позитиван пример из региона, то није европска пракса која се било где примењује?

Лајчак: „Налепнице су свакако боље од привремених таблица које су људи морали да стављају и скидају. То је привремена мера и нисам чуо да се било ко жали на то."

Београд и Приштина су претходне јесени постигли привремени споразум о регистарским ознакама, чије је трајање у априлу продужено за шест месеци.

Тиме је делимично решена вишегодишња пракса мењања таблица у пробне, на шта су били приморани возачи са Косова приликом уласка у Србију, а Косово намеравало да усвоји за возаче са српским ознакама.

Према том споразуму, власници регистарских таблица издатих у Србији налепницама прекривају ознаке државности када улазе на Косово, док то исто чине власници аутомобила са косовским таблицама када улазе у Србију.

И док кризе сустижу једна другу, по страни остају теме о којима преговарачи већ читаву деценију не проналазе решења или не примењују договорена: од формирања Заједнице српских општина, преко питања несталих у сукобима деведесетих и после рата, па до наизглед једноставне наплате струје на северу Косова или сложене контроле над енергетским ресурсима.

На питање да ли се евентуални уступци једне од страна у актуелним кризама могу надокнадити управо на овим питањима, главни преговарач је јасан.

„Све је повезано са свим, али не желим да изгледа као да тргујемо - у одсуству заједничке визије будућности, били бисмо осуђени да се бавимо само дневним питањима.

„Зато је важно да видимо како се ова питања уклапају у општи договор, о чему смо имали важан први разговор."

Заједница српских општина: 'Могућност, а не претња'

Још у марту 2022. године, Мирослав Лајчак чврсто је обећао да се лидери Србије и Косова неће састајати све док не буде постојало нешто око чега су сагласни.

„У праву сте, после два састанка која нису била посебно продуктивна, рекли смо да желимо да имамо нешто конкретно за следећи разговор.

„Питање несталих је било најлогичније да буде баш то - најмање ствара подела, важно је за обе стране и били смо близу завршетка документа када су догађаји на терену отворили потребу за кризним менаџментом."

У доба кризног менаџмента, једна тема за званични Београд остаје једнако актуелна - формирање Заједнице српских општина (ЗСО) утврђене Бриселским споразумом из 2013. године и оптужба за косовске власти да га не примењују.

На питање да ли је ЗСО политичка или правна тема, европски преговарач за ББЦ на српском каже да има елемената и једног и другог.

„Бриселски споразум је ратификован у косовском парламенту и то је правна обавеза Косова - правни аспекат је већи од многих других договора постигнутих у Бриселу, а који нису ни били ратификовани.

„Политички аспекат је свуда око нас и спречава нас да применимо договор."

Лајчак каже да је преговарачкој страни у Приштини понудио и - решење.

„Моја порука партнерима на Косову је да промене наратив - престаните да мислите о том питању као о нечему шта све не желите да буде и почните да мислите о томе шта све може да буде.

„Мислите о томе као о могућности, а не као о претњи."

Споро иде и енергетско питање, иако је решено са два ранија споразума, па додатно појашњено мапом пута у јуну 2022. године.

„Обе стране су на то пристале, мислим да обе стране имају разлога да буду задовољне и да га подржавају - да се није све поклопило са одлукама о улазно-излазним документима и таблицама, верујем да би мапа пута већ била примењена.

„Каснимо, али знамо где смо и који су следећи кораци, па очекујемо да буду примењени."

И управо је примена споразума оно са чим се европски посредник и даље бори.

„Примена постигнутих споразума је принцип који важи и за Србију и за Косово.

„То није принцип који је неко измислио да би мучио преговарачке стране, то је стари принцип који је основа међународног права - како ћу имати кредибилитет да постижем нове споразуме, ако не примењујем претходне?"

Ипак, оптимизам га не напушта јер тврди да „није питање да ли, него кад ћемо ово решити".

„Нема скорих избора у Србији или на Косову, све до 2025. године, нема великих избора у Европи, а ни у САД до 2024. године.

„Имамо период од две године да се у потпуности усмеримо на рад, а да нам политика не смета - био би промашај да смо за две године на истом месту где и сад."

Како европски посредник живи с критикама?

У недавном интервјуу за ББЦ на српском, косовски премијер Аљбин Курти рекао је да „верује да би Европска унија могла да буде активнија и јаснија".

Из Приштине се могло чути и да за бриселским столом седе три преговарача чије земље нису признале независност Косова (председник Србије Александар Вучић, европски посредник Мирослав Лајчак из Словачке, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ из Шпаније) наспрам једног који брани ту независност (премијер Косова Аљбин Курти).

„Било је очигледно да ће ово питање бити постављено и зато сам најпре одбио ову улогу, па сам тек после поновљених разговора прихватио.

„Очекивао сам тако нешто јер би било сувише јефтино да не буде поменуто, али после ове две године, то је бесмислица - може се и много боље критиковати од тога", каже Лајчак.

И званични Београд често критикује приступ међународне заједнице.

Ипак, на последњој конференцији за медије председник Србије направио је разлику - док је амбасадоре квинте (пет најутицајнијих земаља Запада) у Приштини оптужио да подржавају сваку одлуку владе Аљбина Куртија, дотле је бриселске посреднике оценио као спремније за преговоре.

„Не желим да спекулишем о томе. Моја обавеза је да земље чланице, али и земље квинте знају детаље о процесу, посебно јер ми је важно да их некад замолим да пренесу поруке које имам.

ББЦ: Да ли је онда то јединствена порука?

Лајчак: „Мото ЕУ је јединство у различитости, али када је дијалог у питању, постоји јединство да је то пут и једини инструмент да би се дошло до нормализације односа.

„Постоје нијансе у појединим питањима, али не око кључних принципа."

Кључне принципе Лајчак усаглашава и са америчким изаслаником Габријелом Ескобаром и има разумевања за уобичајено балканско очекивање да се амерички представници појављују кад други не успевају да реше проблеме.

Последњи бриселски сусрет обележио је ноншалантан улазак Ескобара на главна врата Европске службе за спољне послове, у тренуцима кад су преговарачи у згради без решења мењали формате састанака и тражили одговоре за отворена питања.

„Американци имају имиџ оних који завршавају посао, а ЕУ је позната по много ствари, али свакако међу њима нису одлучност и акција.

„Ипак, земље региона желе да уђу у ЕУ и, што су напредније на европском путу, боље разумеју важност саме ЕУ", каже Лајчак уз опаску да ће Унија морати да поради на сопственој ефикасности, не само по питању Балкана.

У раду на европским капацитетима Лајчак види и решење за сузбијање утицаја Русије на балканске процесе, за шта косовске власти често оптужују званични Београд.

„Русија јесте присутна на Балкану на разне начине, има интерес на Балкану који се често не поклапа са интересом ЕУ и јасно је да предузима низ акција које се косе са оним што ми радимо.

„Моја филозофија је да треба мање да се жалимо на трећу страну, а више пажње посветимо нашем деловању јер Русија не може да понуди европску будућност - она само користи простор који ми оставимо, а иначе можемо да га потпуно испунимо."

Магичне балканске формуле Мирослава Лајчака

Косовски чвор није једини који је Мирослав Лајчак покушавао да размрси у готово две и по деценије које га дипломатски на различите начине везују за Балкан.

На питање да ли му је ово најтежа мисија, присетиће се оне из 2006. године, када се решавало питање односа Србије и Црне Горе.

„Када је од мене тражено да осмислим процес референдума о независности Црне Горе, једино упутство које сам добио од Хавијера Солане (тадашњег високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност) јесте да га резултат не интересује, већ само да процес никад не буде доведен у питање.

„Морао сам да саставим тим, створим све од почетка - и формула већине од 55 одсто је моја формула."

На референдуму одржаном у мају 2006. године, 55,5 одсто становника Црне Горе изјаснило се за независност те републике, после чега се распала Државна заједница Србије и Црне Горе.

Од 2007. до 2009. године, Лајчак је са позиције Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини (БиХ) био задужен за надгледање примене Дејтонског споразума којим је 1995. године заустављен рат, а земља подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ.

„Мандат на месту Високог представника био је веома изазован јер су очекивања од тог места изузетно висока.

„Политичари га користе као изговор кад не желе нешто да учине, а обични људи верују да Високи представник може да уради све и да каже ко не ради на томе да они имају боље животе."

О његовом данашњем послу највише говоре две велике фотографије најближе његовом столу у канцеларији у згради Европске службе за спољне послове, где Лајчак говори за ББЦ на српском.

С једне стране слика Брисела, с друге стране снимак из ваздуха дворца-симбола словачке престонице Братиславе.

„У питању је стални стрес, непрекидно управљање кризама, али посветио сам пуну пажњу овом процесу.

„Породица ми живи у Братислави, а ја у Бриселу, за мој тим нема одмора нити викенда јер сви знају да ћемо можда морати да се састанемо у сваком тренутку."

И отуда питање да ли је и овај задатак могуће решити до сада непознатом формулом за компликоване балканске односе.

„То је добро питање.

„Мој мандат каже да све треба да се заврши потписивањем целовитог споразума о нормализацији односа који ће бити правно обавезујући и који ће приближити Косово и Србију Европској унији."

Летњи оптимизам 2018. године, када су за столом седели Александар Вучић, тадашњи косовски председник Хашим Тачи и висока представница ЕУ Федерика Могерини, донео је чак и спекулације да би за успешни договор преговарачи могли да буду награђени и Нобеловом наградом за мир.

Од тада се много тога променило - све сем улоге Александра Вучића: разговори о промени граница Србије и Косова и размени територија одбачени су као опасни, Хашим Тачи оптужен је пред Специјалним судом за Косово, Федерика Могерини далеко је од дијалога, једнако као и администрација Доналда Трампа од власти у Америци.

Лајчак би, ипак, исту шансу дао и преговарачком двојцу Вучић - Курти.

„Нормализација односа би свакако квалификовала лидере за Нобелову награду, немам никакве дилеме око тога.

ББЦ: Да ли је овај двојац способан за то?

Лајчак: „Они су обојица веома снажни лидери, са снажним политичким мандатом и јасним визијама, које додуше нису заједничке. Али сматрам да су способни за то."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]