Шпанија, Србија и политика: Шпанија је била и увек ће бити уз Србију, поручио Педро Санчез шпански премијер

Шест месеци пошто су се видели у Мадриду, Педро Санчез шпански премијер и Александар Вучић председник Србије састали су се поново, овог пута, у Београду.

„Шпанија и Србија су пријатељске земље још одавно, везују нас многе ствари, али нас везује потреба да се поштује међународно право, територијални интегритет и суверенитет наших држава.

„Ми подржавамо Србију када је реч о Косову, Шпанија је била и биће уз Србију у одбрани ових вредности и увек ће заговарати разговор између тих страна да се реше ти проблеми", поручио је Санчез новинарима.

Шпанија је једна од пет земаља Европске уније која није признала независност Косова, а на ову одлуку „пресудно утичу унутрашњи односи" у највећој земљи јужне Европе, каже Слободан Самарџић, некадашњи министар за Косово и Метохију у Влади Србије.

Косовска застава једина се није вијорила на самиту Европске уније и Западног Балкана 2021. у Словенији, иако је Приштина на овом догађају учествовала.

Разлог за то била је Шпанија - Педро Санчез је пристао да на самиту буде присутан само под условом да се обележја Косова не истичу, писали су тада медији.

Косово и Каталонија - има ли сличности

Током ове дипломатске турнеје, Санчез ће заобићи Косово.

Ово је прва званична посета шпанског премијера Србији, а после дводневне посете Београду, посетиће Мостар, Подгорицу, Сарајево и Тирану.

Самарџић каже да су „у деловима Шпаније су деценијама активни сепаратистички покрети којима је циљ да добију независност."

„Како би то спречила, Шпанија се труди се да буде доследна у спољној политици и не признаје отцепљење делова територије у другим земљама", објашњава Самарџић за ББЦ на српском.

Покрети за независност у Шпанији активни су у регионима Баскије на северозападу и Каталоније на североистоку Пиринејског полуострва.

„Оба покрета су замрла последњих година", каже Драгослав Рашета, истраживач организације Нови трећи пут, за ББЦ на српском.

Ипак, врхунац жеље Каталоније за постизањем независности био је пре само пет година, јер је 2017. организован и референдум за отцепљење, који шпанска влада није признала.

„Зато је питање независности Косова шпанска Ахилова пета, пример једностраног отцепљења територије који би за њих могао да буде слаба тачка, поготово ако га признају", додаје Рашета.

Шпанска логика је, сматра професор Самарџић, „политички и дипломатски прилично једноставна".

„Каталонија има по уставу Шпаније велику аутономију, као што је и Косово има према уставу Србије", објашњава он.

„Ако би признали отцепљење Косова, морали би и одвајање Каталоније."

Највећи град Каталоније је Барселона, а регион се простире од Ђироне на северу до Тарагоне на југу покрајине.

Током историје, у Каталонији је било више насилних и ненасилних покушаја да се регион одвоји од Шпаније.

„Шпански државници се боре против сепаратизма деценијама и они врло добро знају о чему се ту ради да би пустили да им се спољна политика обије о главу", каже Самарџић.

Kaталонски покрет за независност, пише енциклопедија Британика, основан је још крајем 19. века, али је највећи узлет имао у претходној деценији.

Јер, становници Каталоније су били, додаје се, незадовољни како је држава управљала шпанском привредом током и након светске економске кризе, која је почела 2008. године.

„Каталонија је богато подручје и део средстава из овог региона одлази за финансирање сиромашнијих делова Шпаније", објашњава Рашета.

„Зато су неки љути и не желе да новац, који сматрају да је њихов, одлази у Мадрид, као главни град земље, а да се тамо накнадно одлучује шта ће се са средствима урадити."

Врхунац у организацији покрета био је од 2014. до 2017, а резултирао је организовањем референдума за независност на територији Каталоније.

На референдуму је учествовала једна трећина регистрованих бирача, а њих више од 80 одсто гласало за отцепљење.

Референдум није признала држава Шпанија, која је одмах распустила каталонски парламент.

Лидер сепаратиста Карлес Пуђдемон ухапшен је 2021. године на Сардинији јер је Шпанија расписала потерницу за њим и терети га за организацију референдума, који сматрају нелегалним.

Убрзо је пуштен на слободу.

„Неколико година након референдума, покрет је замро", додаје Рашета.

„Бирачко тело Каталоније је, показују анкете, изморено кризом насталом корона вирусом и ратом у Украјини."

Док су финансијски разлози претежно утицали на тежњу ка отцепљењу Каталоније, Рашета објашњава да је регион Баскија имао сличне тенденције, али из других разлога.

Баскија је регион Шпаније који излази на Атлантски океан, а највећи градови су Сан Себастијан и Билбао.

„Баскијци говоре различитим језиком у односу на друге становнике Шпаније, а и култура се разликује", каже он.

У овом делу Шпаније је током друге средине 20. века посебно била активна терористичка група ЕТА која је убијала полицајце и владине службенике који нису били за независност региона.

Група је позната и по томе што је застрашивала и убијала и Баскијце који нису отворено подржавали покрет за независност, додаје енциклопедија Британика.

Покрет је током 90-их година 20. века два пута проглашавао примирје, али су 2008. године опет затражили независност од Шпаније.

Позвали су се на косовски пример, исте године када је Приштина прогласила независност.

Докле иде став о непризнавању

„Нисмо једини на свету који не признају независност Косова… Но, нисмо веће папе и од самог папе, па ако Србија и Косово постигну споразум ми ћемо му се прикључити."

Овако је Жозеп Борел, бивши министар спољних послова Шпаније и садашњи високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност, 2020. године објаснио став Шпаније према Косову.

Борелову изјаву истраживач Драгослав Рашета тумачи као чињеницу да је „Шпанији веома битно да се поштује одлука Србије о статусу Косова".

Шпанија подржава, додаје он, и преговоре Београда и Приштине, који се воде под надзором Брисела.

Премијер Санчез је у јуну 2022. рекао да је Шпанија спремна да прихвати визну либерализацију Косова, ако Европски савет још није дао зелено светло за ову меру.

„Из свих потеза шпанских власти можемо да закључимо да би они признали Косово уколико би Србија то урадила", додаје Рашета.

Ко је Педро Санчез

„Принципијелним и стратешки доследним" дипломатске потезе Шпаније у односу између Србије и Косова назива Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„То нам показује да воде рачуна о сопственим националним интересима", каже Самарџић.

Шпанија је „годинама под огромним притиском Европске уније да призна Косово", тврди Самарџић, који на ФПН-у предаје о Европској унији.

„Али они не желе да направе ни најмањи гест којим би показали да имају разлога да попусте и не дају знаке да нешто може да буде другачије", додаје он.

До пре само две године, Шпанија је одбијала да се појави на догађајима на којима су присуствовали представници Косова.

Зато неки учествовање премијера Санчеза годину дана касније на самиту у Словенији, на којем је био и Аљбин Курти, премијер Косова, без обзира што није било косовских државних симбола, виде као корак напред у односима.

„Како се за 14 године није решило питање статуса Косова дијалогом Београда и Приштине, верујем да Шпанија не види потребу да се озбиљније меша, а већ има традиционално добре односе са Србијом", каже Рашета.

„Али, као земља чланица ЕУ, подржава процес евроинтеграција западног Балкана, па зато верујем да је учествовала на Самиту."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]