Балкан, политика, дијалог Београда и Приштине: Косово жели чланство у Савету Европе, шта то значи

Приштина, фебруар 2021.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Аљбин Курти
    • Аутор, Наташа Анђелковић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 4 мин

У сенци разговора о европском путу и увођењу санкција Русији, током састанака балканских и немачких званичника у Берлину, појавила се и најава Косова да би Приштина могла да аплицира за чланство у Савету Европе.

На том путу, Косово рачуна на подршку Немачке, рекао је премијер Аљбин Курти након састанка са немачким канцеларом Олафом Шолцом.

Тежња Косова да постане члан међународних организација не би требало никога да изненади, јер је то давна жеља Приштине, каже за ББЦ на српском словачки аналитичар Милан Нић.

„То не мора да значи признање Косова за Србију, а за Косово има практични значај јер се односи на поштовање људских права, друштвених и културних питања.

„До сада би то блокирала Русија, а сада је логично да то дође на сто", истиче виши истраживач Немачког друштва за спољне послове.

Дугогодишњу тежњу Косова да постане чланица Уједињених нација, али и других међународних организација Београд је континуирано блокирао, највише уз помоћ Русије као сталне чланице Савета безбедности.

Међутим, од марта ове године, због инвазије на Украјину, Русија више није чланица Савета Европе, најстаријег заједничког политичког тела на континенту које је посвећено заштити и промовисању људских права, демократије и владавине права.

Grey line

Шта је Савет Европе?

Савет Европе често називају „предворјем Европске уније", с обзиром на то да је чланство у овом телу неопходан предуслов за чланство у ЕУ.

Ово није орган Европске уније већ самостална међународна организација, коју не треба мешати са Европским саветом и Саветом ЕУ, који јесу органи ЕУ.

Србија је постала чланица Савета Европе 2003. године у оквиру бивше Државне Заједнице Србије и Црне Горе, после чијег распада 2006. је „наследила" чланство по правилу сукцесије, а сада би тим путем да крене и Косово.

Један од органа Савета Европе је и Европски суд за људска права у Стразбуру који је надређен свим судовима у свим државама чланицама.

Овај суд разматра случајеве које појединци и групе покрећу против држава - потписника Европске конвенције о људским правима.

Grey line
Лајчак, Курти, Вучић, Шолцов саветник и Зарацен

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије, Мирослав Лајчак, Аљбин Курти, Александар Вучић, саветник Олафа Шолца и Мануел Зарацин (слева)

Како се постаје члан Савета Европе

Члан 3 Статута Савета Европе каже да „сваки члан Савета Европе прихвата принцип владавине права и принцип на основу кога сва лица под његовом јурисдикцијом уживају људска права и основне слободе, и искрено ће активно сарађивати на остваривању циља наведеног у Првом поглављу".

Свака европска држава која се сматра способном и спремном да се придржава одредаба члана 3. може бити позвана од стране Kомитета министара да постане чланица Савета Европе.

Свака тако позвана држава постаје члан чим у своје име депонује код Генералног секретара инструмент о приступању овом статуту.

Процес евентуалног учлањивања Косова неће трајати месец дана, то је дугорочнија дипломатска акција, наводи Нић.

Иако јој се начелно противе у Београду, он сматра да то није нужно лоше за Србију, јер се не односи на чланство у Уједињеним нацијама.

„Ако се Србија постави сувише догматски и искључиво, то није добро, очекује се конструктиван приступ.

„Савет Европе се снажно бави питањима мањинских заједница, а у интересу Србије је да Косово буде у том погледу под окриљем Савета Европе", каже Нић.

Сличан став Нић има и о чланству Косова у Интерполу.

Србија је претходних година уложила значајне напоре да до тога не дође, последњи пут 2018.

Шта су рекли Вучић и Курти

Аљбин Курти поручио је да је „од канцелара Шолца затражио да Немачка погура напред либерализацију виза за Kосово".

„Два корака које ћемо предузети су апликација за чланство у Савету Европе и НАТО Партнерству за мир, где рачунамо на подршку Немачке", рекао је Курти у Берлину на заједничкој конференцији са Шолцом.

Skip X post, 1
Дозволити садржај X?

У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: Third party content may contain adverts

End of X post, 1

Недуго потом уследио је састанак Вучићa и Шолца и конференција ове двојице званичника.

Поводом најаве да ће Kосово поднети захтев за чланство у Савету Европе, Вучић је рекао да је „чуо те тврдње".

На питање да ли ће Србија напустити Савет Европе ако Косово постане члан, рекао је да је важно „да све што је потписано буде и спроведено у дело".

„Надам се да се то односи и на Бриселски споразум.

„А ако неко не жели да поштује Вашингтонски споразум, онда ће и наше руке бити одрешене, поступаћемо у складу са нашим државним интересима", казао је Вучић.

На исто питање Шолц је одговорио: „Ми желимо да Србија остане у Савету Европе, да сви будемо заједно у Европској унији".

Skip X post, 2
Дозволити садржај X?

У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: Third party content may contain adverts

End of X post, 2

Бриселски споразум Београда и Приштине потписан је 2013, али већ девет година једна од његових кључних одредби није испуњена.

Реч је Заједници српских општина (ЗСО) која је замишљена као механизам заштите српског становништва на Косову, али њено оснивање није покренуто иако су се у Приштини променила чак петорица премијера, две председнице и један председник.

Вашингтонски споразум имао је кратак текст и мноштво разноликих одредби, а потписан је у Белој кући септембра 2020.

Једна од њих био је и једногодишњи мораторијум на покушаје Косова да се учлани у међународне организације, као и на акције Србије да то блокира.

Рок је истекао септембра 2021.

Инсистирање на Берлинским процесу не мора истовремено да значи и одустајање од Вашингтонског споразума, оцењује доцент Факултета политичких наука Милан Kрстић.

„Кључни аспект тог споразума, уздржавање Београда од кампање за повлачење признања и уздржавање Приштине од аплицирања за чланство у међународним организацијама, ипак се примењује, иако је већина тачака ад акта.

„Једино ако би Kосово ушло у Савет Европе, то би коначно срушило овај споразум", истиче Kрстић за Данас.

Presentational grey line

Можда ће вас занимати и ова прича

Потпис испод видеа, Могу ли фудбалери из Србије и са Косова да одиграју утакмицу - бар у Немачкој
Grey line

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]