Анжеј Франгеш, словеначки изасланик за Западни Балкан у Интервјуу петком: „Надам се да је узрок нервозе око Косова близина могућности помака у дијалогу"

Словеначки дипломата Анжеј Франгеш наредне године обележиће пунолетство бављења компликованим односима на Балкану.

Словеначки специјални изасланик за Западни Балкан постао је у августу 2022, у времену када односе Србије и Косова с једне стране карактерише висока тензија због регистарских таблица, али с друге стране и интензивна дебата о могућем историјском споразуму о међусобним односима.

„Кад се нешто покаже да је могуће, тада се повећају и напетости.

„Надам се да је узрок нервозе око Косова близина могућности да буде помака у дијалогу, а не да се нешто заиста дешава са таблицама или слично", каже Франгеш у разговору за ББЦ на српском.

Јавности непознати француско-немачки предлог за решавање односа Србије и Косова, иза кога је стала Европска унија (ЕУ), за Франгеша долази у тренутку добро склопљених околности.

„Ми смо у ситуацији у којој, можда први пут откад је почео дијалог, са једне и са друге стране имамо лидере који су довољно јаки у њиховим окружењима и међу бирачима да могу да донесу и примене тешке одлуке.

„Такође, у наредних годину и по или две није неопходно да буде избора, а и веће европске и западне земље имају стабилне владе."

Анжеј Франгеш је дугогодишњи словеначки дипломата који се са различитих функција бавио балканским односима, понајвише онима на релацији Београд-Приштина.

Данас је један од специјалних представника за Западни Балкан, поред Мирослава Лајчака (ЕУ), Габријела Ескобара (Сједињене Државе), Мануела Зарацина (Немачка), немачко-француског двојца Јенс Плетнер - Емануел Боне и Стјуарта Пича (Велика Британија).

Косово: Од 'зоне сумрака' до прилике за договор

Још почетком 2004. године, Анжеј Франгеш је у ауторском тексту за словеначки лист Финанце писао о Косову као 'зони сумрака', набрајајући пре свега економске неуспехе и тешкоће у првим годинама после успостављања међународног управљања Косовом.

Непуне две деценије касније, а готово 15 година од једнострано проглашене независности Косова, ствари види нешто другачијим.

„Не мислим да је то зона сумрака, свакако видим светло и то светло треба да буде европска перспектива, али ми из Европе морамо да пружимо то светло.

„Да је све решено, то нико не може да тврди - остало је много тога да се уради."

Претходне године обележавали су и бројни преговори, пре свега они бриселски, који су резултирали углавном малим помацима у односима Београда и Приштине.

И сам Франгеш био је учесник неких од разговора, попут решења питања телекомуникација, позивног броја за Косово, из 2015. године - једног од оних који у пракси најбоље функционишу.

„Ја сам тада мислио да ће се до овог времена све завршити и, можда сам био наиван, да ћемо са Србијом доћи у завршну фазу преговора о чланству у ЕУ.

„Где се изгубила магија - не знам, али свакако мислим да је много више реч о политичкој вољи."

Највиши преговарачи сада се јавно муче око питања регистарских таблица, док далеко од очију јавности преговарају о много амбициознијим темама.

О немачко-француском предлогу за нормализацију односа Србије и Косова говори се већ неколико месеци, али осим званичне потврде да предлог постоји, детаљи у јавности нису познати.

Предлог је у међувремену постао европски, али званичник једне од чланица ЕУ остаје веран тајној дипломатији која за сада обележава овај процес па каже да неће да одговори ни на питање када је, као ни да ли је уопште видео немачко-француски предлог.

ББЦ: „Кад сте видели немачко-француски, односно европски предлог за решење односа Србије и Косова?".

Франгеш: „Мислим да су то неке ствари које за сада треба да остану у домену тихе дипломатије."

ББЦ: „Је ли то немачко-француска иницијатива или иницијатива ЕУ?".

Франгеш: „Порука коју свима дајемо је да је то процес који води ЕУ и за то има преговарача, а ми радимо штагод можемо да имамо координисане ставове и помогнемо Мирославу Лајчаку."

Колико Београд и Приштина имају времена да приближе ставове, за Анжеја Франгеша није питање јасних рокова.

„Не мора се нешто урадити сутра или прекосутра, али јасно је да време није неограничено.

„Не знам да постоји директан притисак времена, али постоји неки временски простор који није вечит - мада нисам сигуран да ствари могу да буду готове за неколико месеци."

Док чекају да открију о чему Београд и Приштина заправо разговарају, грађани Косова остају једини на Западном Балкану који у земље Шенгенске зоне не могу путовати без виза.

Анжеј Франгеш сматра да је важно да буде донета политичка одлука да ће безвизни режим бити омогућен, а да је онда техничко питање када ће бити примењена.

На питање да ли се и ово питање користи у преговорима Србије и Косова као вид притиска на Приштину, Франгеш одговара:

„Не мислим да постоји директна веза, али постоји атмосфера у којој се види да ли је неко кооперативан, па државе које одлучују могу лакше да донесу одлуку.

„Нисам био присутан у разговорима где неко каже ако урадиш једно, добићеш нешто, али јасно је да је некоме лакше да учини позитиван гест када такви гестови долазе и са друге стране."

Србија и санкције Русији

Агресија Русије на Украјину, од чијег почетка је протекло девет месеци, унела је ново питање у дипломатске односе на Балкану.

Прилагођавање спољној политици Европске уније, што је обавеза земаља које желе у ЕУ, добило је нове обрисе: увођење санкција Русији постао је нови критеријум по коме се оцењује блискост са Европом.

Србија одбија да уведе санкције објашњавајући одлуку одбраном принципа међународног права, сопственог лошег искуства са санкцијама, али и енергетском повезаношћу са Русијом.

„Сви ми желимо да тај рат престане што пре, а један од начина за то су и санкције.

„Није све само у томе шта су наши интереси, увек морамо да имамо пред очима и наше вредности."

Ипак, када српски шеф дипломатије Ивица Дачић каже да би Србија увођењем санкција Русији изгубила подршку Москве по питању Косова у међународним форумима, а да Запад не нуди алтернативу, Франгеш каже:

„То јесте један од могућих погледа на то питање, али не могу сасвим да се сагласим, не мора све да буде нешто за нешто.

„Понекад мораш у животу нешто да урадиш, па да видиш шта ће из тога да буде, а оно у шта сам дубоко уверен је да је место Србије у Европској унији."

БиХ: 'Директно условљавање - релативно неуспешно'

Званична Љубљана једна је од најгласнијих заговорница хитног давања статуса кандидата за чланство у ЕУ Босни и Херцеговини (БиХ).

„Било би нефер рећи да у Босни и Херцеговини није направљено ништа у погледу реформи, али свакако има још много посла. Ми се у сваком случају залажемо да ЕУ донесе геостратешку одлуку која би променила наратив у тој земљи.

„Директно условљавање, које смо до сад користили као ЕУ, показало се као релативно неуспешно", сматра Франгеш.

Свестан је словеначки дипломата да се тиме у процес проширења Уније јасно уводе политички критеријуми, али да они неће постати једини.

„Мислимо да у процесу проширења одређене одлуке треба да буду политичке, али је јасно и да су сви остали услови ту, неће нигде отићи.

„У супротном, имали бисмо земље које треба да уђу у чланство неспремне, а то би било лоше за саму ЕУ."

Шта је Словенија Балкану

Када Анжеј Франгеш описује ситуацију на Западном Балкану, описаће је као нимало једноставну нити лаку, уз додатак да се много тога променило од почетка руске агресије на Украјину.

„Ранијих година, попустило је интересовање јавности и политичара на Западу за Балкан јер није било ни великог напретка у реформама, али ни проблема.

„Нове околности јесу и прилика, па су пријатељи Балкана рекли да, ако могу Украјина и Молдавија, зашто рецимо и Босна и Херцеговина не би могла да добије статус кандидата за чланство у ЕУ."

У јуну 2022, четири месеца после почетка руске агресије, Европска унија доделила је статус кандидата за чланство Украјини и Молдавији.

Када је Франгеш у августу постављен за специјалног изасланика за Западни Балкан из Словеније, постао је први такав представник из једне земље која није део „квинте" (неформалне организације пет водећих земаља Запада: САД, Велика Британија, Италија, Немачка и Француска).

„Ми имамо историјско искуство, географски смо близу и све што се дешава овде, утиче на нас, повезани смо привредом и културом.

„Имамо конкретне интересе, а и људи појединачно имају интересе: највише путују на Балкану, ту се осећају као код куће."

Франгеш нема страх да би југословенско наслеђе оптеретило словеначку улогу, већ насупрот томе наводи доприносе Љубљане на европском путу земаља Западног Балкана.

„Када смо први пут председавали ЕУ, склопили смо са свима који до тада нису имали споразуме о стабилизацији и придруживању, активно је рађено на визној либерализацији, уложили смо много времена да би Србија недавно отворила један кластер у преговорима о чланству.

„Мислим да Словенија на Балкану има репутацију искреног партнера", закључује Франгеш.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]