Нова словеначка председница Наташа Пирц Мусар у Интервјуу петком: „Словенија може да буде посредник у сукобима на Балкану"

Откад је победила у другом кругу председничких избора, изгледа као да се Наташа Пирц Мусар суочила са више питања јавности о Западном Балкану, него о унутрашњој политици Словеније.

Забринута због нестабилности у словеначкој близини, Пирц Мусар каже да ће једна од њених првих међународних посета бити управо земљама Западног Балкана.

„Словенија може много да допринесе у решењу проблема на Западном Балкану, а мислим и да Европска унија види Словенију као улазна врата.

„Мислим да можемо бити барем добар саговорник код решавања проблема региона а, ако постоји јасно изражена воља, и посредник у конкретним неслагањима, па чак и сукобима", каже прва жена на челу Словеније у разговору за ББЦ на српском, неколико дана након изборне победе.

Словенија је већ, уз Хрватску, предводница иницијативе Брдо-Бриони, у оквиру које шефови држава земаља Западног Балкана разговарају о будућности и интеграцији региона у Европску унију (ЕУ).

Наташа Пирц Мусар победила је у другом кругу председничких избора у Словенији, освојивши око 54 одсто гласова, док је њен конзервативни противкандидат Анже Логар освојио око 46 одсто.

Независна кандидаткиња, коју је у другом кругу подржала већина која чини словеначку владу, на петогодишњи мандат ступиће 23. децембра.

Надлежности председника Словеније нису велике и углавном се односе на представљање земље, понајвише у иностранству.

Председник Словеније је и врховни командант војске ове земље која је чланица НАТО-а.

'Да лидери на Балкану буду државници, а не политичари'

Будућа словеначка председница неће побећи од емоција када говори о некадашњој Југославији - спремно ће рећи да је ту рођена, да је на тим просторима радила и упознала много људи.

Због свега тога посебно жели да се посвети том простору.

Као показатељ дипломатског интересовања, Словенија је именовала и специјалног изасланика за Западни Балкан, каријерног дипломату Анжеја Франгеша.

„Бити само веза Западног Балкана и ЕУ није довољно, може се више направити конкретним предлозима и зато бих желела да наставим процес Брдо-Бриони.

„То је јако осетљиво подручје и ја сам уверена да све земље треба да постану чланице ЕУ."

Напомиње да би, као потпуни новајлија у политици, тек требало да упозна балканске лидере.

„Волела бих да лидери на Балкану буду државници, а не политичари.

„Мене је у кампањи водила дефиниција да политичар ради на томе да победи на следећим изборима, а државник ради за следеће генерације - чак и ако изгуби следеће изборе."

Словеначки званичници у последњих неколико година имали су веома различит третман у Београду.

Док је председник Борут Пахор са српским колегом Александром Вучићем делио омиљеног кувара и приватно вечерао у словеначким замковима, дотле је Тања Фајон, садашња шефица дипломатије као посланица Европског парламента добијала оштре критике из владајуће странке Александра Вучића.

На питање где види себе у односима са Србијом, Пирц Мусар одговара:

„Желим конструктиван разговор на доброј вечери, па ћемо после о томе разговарати."

За разговор на Западном Балкану посебно ће јој бити изазовна тема којом се бави читавом каријером.

Питање људских права и владавине закона често се у извештајима Европске комисије о напретку земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ наводе као кључни делови слагалице који недостају.

„Брине ме све то јер верујем у људска права која нису лева или десна - или их имаш, или ти их узму, а политичари морају много више да ураде по том питању јер ту нема простора за идеологије.

„Јако бих волела да се сретнем са премијерком Аном Брнабић јер желим да чујем њен став о, између осталог, Прајд парадама у Београду."

У Београду је у септембру 2022. одржан Европрајд, европска Парада поноса, иако су власти најпре најављивале забрану шетње учесника, да би се она на крају одржала са значајно краћом трасом, без шетње београдским улицама.

Ко је Наташа Пирц Мусар

Од адвокатице Меланије Трамп до руске даче у срцу Словеније

Када је објављена вест да је победила на председничким изборима, светски медији уз њено име као по правилу наводили су само једну одредницу - адвокатица Меланије Трамп, супруге претходног америчког председника Доналда Трампа, која је рођена и одрасла у Словенији.

„Никада се тако не представљам, али јесте чињеница да сам била њена адвокатица кад је почела претходна предизборна кампања у Америци, а медији у Словенији почели да пишу ружне ствари о њој.

„Она ме назвала и почели смо да сарађујемо, а ја сам била јако задовољна."

Иако је веома поносна на овај део сопствене биографије, и без додатних питања пожелеће да неке ствари разјасни.

„То не значи да подржавам оно што ради њен муж (Доналд Трамп).

„Не свиђа ми се његова реторика, не свиђа ми се што је трампизам у повоју у Америци, а ја као либералка тешко све то прихватам јер мислим да ничија будућност није у крајњој десници, у земљама у којима влада нетрпељивост према мањинама."

На председничку дужност Пирц Мусар ступа у тренутку кад се крај руске агресије на Украјину не види, а европске земље политиком санкција према Москви покушавају да утичу на руског председника Владимира Путина.

„Нема дилеме да је Русија агресор и да јасно крши међународно право, а мислим да смо добро поступили са санкцијама, иако их ми такође осећамо.

„Има ту и неке симболике: мало је било ситуација у којима је ЕУ деловала сложно на пољу спољне политике, али се у овом случају приближила том идеалу и то јако охрабрује јер у свету где долази до репозиционирања велесила, ЕУ треба да заузме сопствено место међу актерима овог века."

Иако нема дипломатског искуства, Пирц Мусар има јасну визију како се мора преговарати о крају рата у Украјини.

„Пут до краја сваког конфликта, било на локалном или на међународном нивоу, или је потпуни сукоб или разговори - директно између завађених страна помоћу судске инстанце, посредством треће стране.

„По мом мишљењу, не само као правнице него као особе која верује у достојанство човека, жене и мајке, разговори с циљем прекида сукоба прави су пут напред, уз напомену да, како год да се дође до прекида сукоба, на крају крајева сви доказани злочини против човечности не могу проћи некажњено", каже она.

Напомиње и да решења нема без пристанка Украјине, „жртве руске агресије".

Пирц Мусар каже да се посебно радује учешћу у Глобалном форуму жена-лидерки у Уједињеним нацијама.

Посебну пажњу привукла је необична веза нове словеначке председнице са једним спомеником који носи управо руско име.

Њен супруг Алеш Мусар власник је куће у срцу Словеније, у Горњим Гамељнама, саграђене с краја 19. и почетка 20. века која носи име - Руска дача.

„То је културни споменик заштићен под тим именом, велика страст мог мужа који је уложио много новца и љубави у обнову споменика.

„Никакве везе са Русијом та дача нема, осим архитектуре."

Сове као инспирација

Из сваког кутка адвокатске канцеларије Наташе Пирц Мусар гледа понека - сова.

Њихова поносна власница каже да има око две хиљаде фигурица ове животиње и да ће бар једна бити и у председничком кабинету.

„Сове су симбол мудрости, а оне су ноћне птице баш као и ја - ја сам факултет завршила ноћу, докторат написала ноћу, навикла сам тада да радим.

„Сова ми је као интригантна птица, а посебно њене очи, због којих се питам о чему размишља док ћути, гледа и изгледа јако паметно."

Жена у политици: 'Заборавили су да сам бик у хороскопу'

Наташа Пирц Мусар интервју после изборне победе даје у сопственој адвокатској канцеларији, чији је лого такође стилизована сова.

Из суседних канцеларија одзвањају женски гласови.

„У адвокатској канцеларији нас има девет и све смо жене, док је у изборном штабу било уједначеније", каже она кроз смех.

„Волела бих да се бавим женама у политици, како разбити још више тих стаклених плафона, али увек кажем и - ништа без мушкараца, мислим да је тако правилно."

Као по правилу, с годинама се смањивало и учешће грађана Словеније у политичким процесима.

Излазност у другом кругу председничких избора од нешто више од половине уписаних бирача виша је него у претходна два изборна циклуса, али и даље далеко од бројева с почетка 21. века, а камоли у деведесетим годинама претходног века.

Ипак, људска права, а посебно питања екологије, и даље су на протесте широм земље у претходним годинама изводила велики број људи - пешке или на бициклима, што је постао заштитни знак Словеније.

„Политика је учинила да људе мање интересује политика и то није добро, али младе који излазе на протесте је страх за будућност због климатских промена.

„Ја им кажем да прате политику јер без ње неће бити промена, а ми смо сви одговорни за једину планету коју имамо."

Наташа Пирц Мусар за себе каже да никад није припадала ниједној политичкој опцији, па овако одговара на питање откуд у први пут у активној политици у шестој деценији живота.

„То је било најтеже питање пре него што сам одлучила да се кандидујем.

„Људи су ми говорили да им је потребан неко ко нема терет на врату политичких сукоба, страначких чланских карата."

На сопственом примеру илустроваће сукоб дубински подељене Словеније на владајућу левицу и опозициону десницу, од којих ниједна од страна није подржала њену кандидатуру у првом кругу председничких избора.

„Ја сам све то издржала.

„Можда су мислили да ћу одустати, али су заборавили да сам бик у хороскопу и - нисам одустала."

Владајућа коалиција, коју предводи Покрет Слобода премијера Роберта Голоба, уз Социјалне демократе Тање Фајон, имала је сопственог кандидата у првом кругу председничких избора.

Међутим, Милан Брглез није успео да уђе у други круг, па су владајући у окршају са конзервативцем Анжејем Логаром подржали Пирц Мусар.

Осим ове оштре партијске, будућа председница каже да словеначко друштво дели још једна дубока подела која датира још из Другог светског рата.

„Ми смо били на правој страни историје, против нацизма и фашизма, а убиства без суђења који су се десила после рата јесу злочин.

„Ја ћу радити на томе да се не говори много о прошлости, посебно јер у Словенији постоји много људи који те теме отварају уочи избора или када им је потребно да се о томе прича, а младима то не треба јер је то отров у нацији."

Партизански народноослободилачки покрет био је веома снажан у Словенији током Другог светског рата, после кога је она постала једна од република социјалистичке Југославије.

Често ће Пирц Мусар наглашавати да она не жели да буде председница прошлости већ будућности, па би зато на крају сопственог мандата понајвише желела да види словеначко друштво које лакше долази до кључних договора.

„Желела бих да дођемо до закључка да није паметно да сваки пут кад се владе мењају, ми крећемо из нулте позиције.

„Ако ћемо постићи да се два или три стратешка пројекта или теме, попут здравствене реформе, продуже у две владе, мислим да ће то бити велики успех."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]