Председнички избори у Словенији: Наташа Пирц Мусар, прва жена на челу Словеније

Словенију ће први пут у историји предводити жена - Наташа Пирц Мусар изабрана је за председницу државе у другом кругу гласања, показују прелиминарни резултати.

Пирц Мусар, 54, освојила је 53.83 одсто гласова, док је њен ривал у трци за петогодишњи председнички мандат, конзервативац Анже Логар добио 46.17 одсто, јавља агенција Ројтерс позивајући се на податке државне изборне комисије на основу 86.7 одсто пребројаних гласова.

На изборима за петог председника некадашње југословенске републике од проглашења независности 1991. године.

Иако је председничка улога углавном церемонијална, Пирц Мусар, некадашња новинарка и успешна адвокатица, биће команданткиња оружаних снага Словеније, чланице НАТО савеза и Европске уније.

Током петогодишњег мандата, председница ће такође предлаже неке о носећих државних функција, попут гувернера Народне банке, али те номинације мора да потврди и парламент.

Логар, дугогодишњи посланик Словеначке демократске странке (СДС) конзервативца Јанеза Јанше, остварио је бољи резултат у првом кругу гласања јер је његово име заокружило тачно 296 хиљада бирача.

Са око 60 хиљада гласова мање од Логара, Пирц Мусар лако се домогла другог круга, испред Милана Брглеза, кандидата кога је подржала владајућа већина која чини Владу Словеније премијера Роберта Голоба.

Право гласа на изборима у Словенији има нешто мање од 1,7 милиона гласача, од чега је у првом кругу право гласа искористило 51,74 одсто уписаних.

Пирц Мусар ће наследити Борута Пахора, који је водио Словенију у два петогодишња мандата.

У политици активан више од три деценије, Пахора, некада манекена, често су у јавности називали „Инстаграм председник", због честог коришћења ове друштвене мреже.

Ко су били кандидати

Ова 54-годишња новинарка и правница никада није била активна чланица или кандидаткиња политичких партија, па јој је независна кандидатура на председнички изборима прва кампања у којој учествује.

Студирала је право у Љубљани, додатно се школовала у Манчестеру, али су јој први послови више били усмерени на послове комуникације са јавношћу.

Шест година је била запослена као новинарка у словеначком јавном телевизијском сервису, да би потом пет година радила као презентерка вести на једној од највећих комерцијалних телевизија.

У два мандата била је словеначка повереница за приступ информацијама од јавног значаја, док је непуних шест месеци обављала и функцију председнице Црвеног крста Словеније.

Њену адвокатску каријеру обележио је случај из 2016. године у коме је заступала Меланију Трамп, супругу тадашњег кандидата за председника Сједињених Држава Доналда Трампа.

Меланија Трамп, пореклом из Севнице у Словенији, тужила је власника британског Дејли Мејла.

На председничким изборима кандидовала се као независна кандидаткиња, чију су кампању подржали ранији словеначки председници Милан Кучан и Данило Тирк.

Дугогодишњи човек од поверења конзервативног словеначког лидера Јанеза Јанше, на председничким изборима наступио је као независни кандидат - иако је био дугогодишњи посланик и министар Јаншине Словеначке демократске странке (СДС).

Рођен је у Љубљани, пре 46 година.

Дипломирани економиста, образовао се у главном граду Словеније, док је докторат стекао у Новој Горици.

На политичкој сцени је дуже од једне деценије, а каријеру је почео као кандидат СДС-а на локалним изборима у Љубљани 2010. године.

На државном нивоу, посебно је био задужен за односе са јавношћу и комуникацију са медијима у Влади Словеније, као и у време словеначког председавања ЕУ.

За посланика СДС-а у националном парламенту биран је од 2014. до 2020. године, да би се у посланичке клупе вратио 2022. године, када је његова странка убедљиво поражена на парламентарним изборима.

Од 2020. до 2022. године био је министар иностраних послова у влади Јанеза Јанше.

Које су биле главне поруке кандидата?

Надлежности председника Словеније нису велике и углавном се односе на представљање земље, понајвише у иностранству.

Такође, председник Словеније је врховни командант војске ове земље која је чланица НАТО-а.

У дебати на Јавном сервису ТВ Словеније, Анже Логар је рекао да би се као председник бавио стратешким, а не дневнополитичким питањима.

„Радићу на томе да Словенија буде присутна на свим местима где се одлучује о важним питањима за будућност", каже он, уз напомену да би му у томе помогло претходно искуство из међународних институција и дипломатије.

Његова противкандидаткиња истакла је четири тачке сопственог програма, од којих би на питањима здравствене и пензионе реформе требало радити дуже од једног мандата.

Она сматра да је важно да се бави различитим врстама безбедности због близине рата у Украјини, али жели и да буде „амбасадорка зелених технологија и одрживог развоја јер планета пуца по шавовима", навела је Пирс Мусар у телевизијској дебати.

Досадашњи председници Словеније

Како ће се мењати политичка сцена?

Гласачи у Словенији ове године имају пуне руке посла.

Крајем априла, на парламентарним изборима убедљиво је победио нови опозициони покрет Слобода, чији је лидер Роберт Голоб постао премијер уместо политичког доајена Јанеза Јанше.

Широка лево-либерална коалиција има убедљиву већину у скупштини, па је влада стабилна, што није била карактеристика у претходном мандату.

Ипак, ни то није било довољно да Милан Брглез, кандидат Социјалних демократа кога је покрет Слобода подржао на председничким изборима, уопште уђе у други круг гласања.

Само недељу дана после коначне одлуке о председнику Словеније, бирачи ће се поново изјашњавати - овога пута о локалним властима.

На гласању 20. новембра, одлучиће о жупанима, како се у овој земљи називају градоначелници и председници 212 општина.

Уколико буде потребе, тамо где ниједан од кандидата не буде освојио више од половине гласова изашлих бирача, други круг биће одржан 4. децембра.

Тиме ће се и коначно завршити словеначка изборна 2022. година, у којој би неки од бирача могли да на гласање излазе чак пет пута.

У тој години, по завршетку другог мандата и у 58. години живота, досадашњи председник Словеније Борут Пахор потражиће нови посао.

„Кад завршим са политиком, оставићу љубав иза себе и немојте ме питати шта ми је љубавница - кад имате љубав, не можете да размишљате о љубавници.

„Кад ме жалост прође, размишљаћу о љубавници - и сад бих само желео да је волим, можда не као љубав, али ипак да је волим", рекао је Пахор у интервјуу за ББЦ на српском у јуну 2022. године.

Иако се спекулисало да би могао да буде наследник Мирослава Лајчака на позицији изасланика Европске уније за Западни Балкан, сам Пахор је те наводе снажно демантовао.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]