Косовски официр за везу: „Комуникација Београда и Приштине никад није прекидана"
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Ваљдет Садику пет година ради у канцеларији у једном од ходника седишта Делегације Европске уније у Србији. Ипак, јавност га готово уопште није упознала, упркос чињеници да је питање Косова једно од најчешћих у јавној сфери.
Док иза његовог радног стола стоји застава Косова, а на зиду висе слике косовског председника Хашима Тачија и урамљене Декларације о независности Косова, Садику каже да се у свом мандату јасно представљао.
„Мој службени назив је официр за везу.
Желимо бити коректни - ми смо потписали тај споразум па и на сајту Министарства спољних послова Косова стоји Канцеларија за везу.
Али, ја јесам амбасадор", каже Садику.
Са једне такве мисије је и дошао у Београд - у јулу 2013. године имао је седам дана паузе од завршетка амбасадорског мандата у Хрватској до почетка службе у Београду.
Спремао се за одлазак на службу у Аустралију, а завршио је у Београду јер је његов претходник, Љуљзим Пеци, после два дана у Србији - поднео оставку.
„Све је била велика непознаница - од града, у коме никад раније нисам био, до посла.
Нисмо имали ништа више сем одлуке да се канцеларије отворе, нисмо знали ништа више ни о послу, ни о мандату."
Данас има пет година стажа у односима Београда и Приштине које неколико пута током разговора описује као компликоване, специфичне, осетљиве.
Зашто је напредак у преговорима успорио
Током његовог мандата у Београду, често се мењала клима у односима са Приштином.
Каже да је напредак 2013. и 2014. године био најопипљивији јер је било ентузијазма, воље и резултата, али и великих напора међународне заједнице.
„Можда је узрок томе што се тада говорило о општим споразумима, који нису говорили о детаљима - а то је била олакшавајућа околност јер су стране могле да их интерпретирају на свој начин.
Сада, када се траже прецизније дефиниције, нема толико простора за интерпретацију."
Аутор фотографије, AFP
У међувремену, проблеми нису само настајали - многи су се рађали.
Из Београда одлази после забране рукометашицама и каратистима косовских репрезентација да играју у Србији, а фудбалерима Црвене звезде да се пријатељски надмећу у Грачаници.
„Могуће да би одговор и пре пет година био исти - то не могу да прејудицирам.
Али реалност се променила у међувремену и сада је време за прецизне формулације и прецизне одговоре."
Иако се и Београд и Приштина жале на изостанак комуникације око истраге убиства Оливера Ивановића, Садику каже да његова канцеларија није била део тог процеса размене информација - али баш ту види простор за будућу сарадњу.
И нема ниједну дилему да ће се бриселски разговори наставити.
„Нико не доводи у питање наставак дијалога", каже Садику додајући да се само разматра модалитет како наставити разговоре.
Шта ради официр за везу
Ваљдет Садику у Београду, а Дејан Павићевић у Приштини имали су задатак да олакшају примену бриселских споразума.
„Мени је веома драго да за ових пет година, без обзира на тешке ствари кроз које смо прошли, ми ниједног тренутка нисмо прекинули комуникацију."
Тако је било, тврди, и приликом хапшења директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића у Косовској Митровици.
„У контакту смо били од почетка - од његовог илегалног уласка, па све до хапшења и повратка у Београд."
Официри за везу
- Институција Канцеларија за везу успостављена је једним од споразума Београда и Приштине у Бриселу.
- Први официри за везу размењени су у јулу 2013. године.
- Канцеларије су смештене у оквиру Делегације ЕУ у Београду, односно Специјалног представника ЕУ у Приштини.
- Официр за везу има свог асистента и једно техничко лице задужено за логистику.
- Све будуће промене мандата и састава канцеларија морају договорити Београд и Приштина.
- Тренутни официр за везу Србије у Приштини је Дејан Павићевић који ће и даље остати на тој функцији.
Аутор фотографије, Getty Images
Ипак, Садику каже да је много више посла имао на решавању проблема људи који неминовно свакодневно настају када су односи Београда и Приштине без решења.
„Решавали смо проблеме привредника, који су, на пример, тражили сертификате за превоз запаљивих материја, па све до саобраћајних удеса или питања притвора.
Важно је за породице притвореника да се процедуре, уместо за недељу-две, решавају за сат-два нашим директним контактима."
Сматра да позиција коју је обављао пет година има великог потенцијала који треба да се искористи договором преговарача.
„Треба размишљати како о ширењу мандата и овлашћења, тако и о увећању особља", предлаже Садику.
Београдско пролеће
Садику је рођен и одрастао у Приштини, где је основну школу завршио у званичном систему СФРЈ, а потом гимназију у паралелном систему косовских Албанаца.
„Одрастао сам у делу Приштине где је живела само једна српска породица.
Ишао сам у школу на албанском језику и није ни било могућности за дружење па нисам имао српских пријатеља у раној младости."
Каже да је зато стекао пријатеље током официрског мандата у српској престоници, коју описује као по свему велики град.
„То не значи да се са свима слажем, али начин неслагања, начин комуницирања током неслагања је најлепше што носим из Београда."
Српски језик говори готово без грешке, а то објашњава и студијама у Сарајеву, амбасадорским мандатом у Загребу, као и мајчиним црногорским пореклом.
Ипак, то знање језика готово да није демонстрирао у српској јавности - и то је био свестан избор.
„Дијалог је осетљив процес и треба да ценимо политичку храброст лидера да решавају питања која се гомилају сваки дан.
Не желите да учините нешто што ће бити отежавајућа околност када се сутра сретну председници или премијери."
Сличну поруку оставиће и свом наследнику.
„Ово је осетљив процес и за њега треба имати стрпљења и разумевања, али и одлучности."
За узврат, приликом повратка у седиште косовског Министарства спољних послова где му је радно место, из Београда носи - пролеће.
„Овај период, ово годишње доба, април и мај, посебно су интересантни - пролеће је најупечатљивије у Београду", закључује Садику.
