Могу ли српске школе постати зоне без мобилних телефона

Нови закон у Француској којим се у основним школама забрањује употреба мобилних телефона, таблета и других електронских уређаја, очекивано је изазвао дебату да ли српске школе треба да крену сличним путем.

Али Србија је већ испред Француске када су у питању мере смањивања коришћења мобилних телефона на часовима.

Или барем једна, усамљена школа у Србији предњачи.

Основна школа „Радоје Домановић" у Нишу се већ годину дана сматра зоном без мобилних телефона, како њихова употреба није дозвољена у просторијама школе ни у дворишту.

Мобилне телефоне не смеју да користе ни ђаци, ни наставници, нити сви запослени у школи, али ни посетиоци.

„Годину дана смо у зони без мобилних телефона, тако да смо се потпуно навикли. Ми запослени их употребљавамо само када су неопходни", каже за ББЦ Душица Тричковић, директорка ОШ „Радоје Домановић".

Пристојно понашање, а не забрана

Диркекторка Тричковић објашњава да је одлука да школа постане зона без мобилних телефона представљена као васпитна, а не казнена мера.

„Ми смо деци објаснили да смо ми васпитачи и да смо дужни да васпитавамо и образујемо ученике у складу са наставним планом и програмом, као и да код њих усађујемо праве вредности и лепе навике."

„Ово је њима објашњено не као забрана, већ као формирање једне лепе навике и пристојног понашања", каже директорка Тричковић.

Она додаје да су саме ученике укључили у доношење ове одлуке.

„Укључили смо и ученички парламент чији су чланови имали дебату - за или против зоне без мобилних телефона. Они су и сами учествовали у кампањи доношења овакве одлуке", каже Тричковић.

Може и без ригорозних контрола

Како објашњава директорка ОШ „Радоје Домановић", ђаци могу са собом да имају мобилни телефон, само је забрањено њихово коришћење у зони школе.

„Ми не вршимо контролу нити било какав претрес. Претпостављамо да се телефони налазе у торби са угашеним звоном или су потпуно искључени", каже Тричковић.

Додаје да је овакво правило донело многе позитивне резултате, као и да за годину дана у школи није пријављена ниједна крађа или губитак мобилног телефона.

Технички проблем који је донекле „решење"

Директорка ОШ „Данило Киш" у Београду Данијела Чоловић каже да у правилнику школе постоје ставке које се тичу коришћења мобилних телефона и да ученике сваке године о томе обавесте.

„Упозоримо их да није дозвољено коришћење мобилних телефона и уколико га наставник одузме, има право само да га врати родитељима", каже Чоловић за ББЦ.

Она додаје да на тај начин покушавају да скрену пажњу ђацима, али да су такви случајеви ретки и да иначе не задржавају мобилне телефоне.

Ипак, запослени у школи „Данило Киш" имају и једну олакшавајућу околност при смањивању коришћења мобилних телефона.

У школи готово да нема сигнала за мобилни телефон.

„То није тако намерно направљено, једноставно је лош сигнал у читавом насељу Степа Степановић, па и у самој школи. Али да, то нам мало 'олакшава' борбу", додаје Чоловић.

Шта школе могу да забране?

Директорка Душица Тричковић објашњава да је одлука да ОШ „Радоје Домановић" постане зона без мобилних телефона донета само на нивоу школе.

„Свака школа има аутономију и у оквиру свог развојног плана може да донесе одлуке које ће важити само за њу", каже Тричковић.

Исто потврђује и Дејан Недић, директор Друге економске школе у Београду и председник Скупштине Друштва директора школа у Србији.

„Нема генералног плана, нити неког општег правила, већ то зависи од школе до школе", изјавио је Недић за ББЦ.

Додаје да је у Другој економској школи забрањено коришћење мобилних телефона за време часа, али да током одмора ученици могу слободно да телефонирају.

„Деца предају телефоне који за време часа стоје у кутији. Али немогуће је забранити деци да се ван наставе јаве родитељима", каже Недић.

Француски модел у Србији - неизводљив

Француски парламент је усвојио закон о забрани употребе мобилних телефона у основним школама, што је једно од предизборних обећања француског председника Емануела Макрона.

Ипак, Недић сматра да такав закон у Србији „не може да заживи".

„То је Француска, а ово је Србија, то сигурно неће моћи да заживи. Треба да гледамо где смо ми, а питање је како ће они то спровести и да ли ће успети", каже Недић.

Додаје да је коришћење мобилних телефона у школама „ствар која не може на тај начин да се контролише".

Родитељска брига

Недић истиче да нема разлога да се деци забрањује коришћење мобилних телефона ван учионице, пре свега због контакта са родитељима.

„Као родитељ, волим да чујем дете када је на одмору. Родитељи често оду преподне на посао, а ако је дете поподне у школи, не виде га цео дан. Морају да се чују са њим за време одмора", каже Недић.

Данијела Чоловић такође сматра да и сама забрана коришћења мобилних телефона мора да буде ограничена.

„Дешавају се ситуације када ученик треба да се јави родитељу, а некада имамо проблем да родитељ неће да се јави на непознат број, већ ће само одговорити на позив детета", каже Чоловић.

Дарко Стојић, отац чија је ћерка ове године пошла у први разред основне школе, не види проблем у коришћењу мобилних телефона ван наставе.

„Уколико желе да подстакну децу да се више друже и играју, то неће постићи забраном коришћења мобилних телефона", каже Стојић за ББЦ.

Он сматра да ако неко треба да се бави забранама, то су родитељи.

„Уколико родитељ усмери своје дете како треба, све ће бити у реду. Али ако директор покуша нешто што родитељ није успео, то може само бити контрапродуктивно", каже Стојић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]