Школска путовања: Када награда за дете прерасте у бескрајну бригу у ромингу

Ћерка Драгане Ћорић из Новог Сада уписала је овог лета средњу школу, а већ пет година није ишла на екскурзију.

Мајка је желела да је награди и пошаље на летовање, али нема како. А у школи су јој рекли да је превише компликовано да организују пут за ђаке.

Са сличним проблемима се суочавају бројни родитељи у Србији, који желе да пошаљу дете у на летовање или у иностранство, ако већ немају новца да летују породично. Зато се многи одлучују да заобиђу школску организацију и школарца повере наставнику који у сопственој режији или са туристичком агенцијом нуди аранжман, објашњава Ћорић.

Управо су два оваква путовања у последња четири месеца изазвала буру у јавности. Против једне наставнице биће покренут дисциплински поступак пошто су ђаци које је самостално повела на путовање у Шпанију - остали без смештаја, новца и лекара. Њена колегиница је у априлу навукла гнев министарства просвете јер је водила основце у улицу „црвених фењера" .

Министар просвете Младен Шарчевић претио је отказима директору и запосленима у Деветој гимназији.

Иако по постојећем законском оквиру ни један наставник нема забрану да води децу приватно на пут, из Синдиката образовања кажу да је то „неморална, али и високоризична ситуација".

Зашто нема екскурзија?

Да би деца отишла на екскурзију, план пута мора да буде у програму рада конкретне школе, за тачно одређену школску годину, каже Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије. Додаје и да је неопходан услов да се распише тендер.

„Школа мора унапред да тражи понуде јавним позивом за тачно одређен број деце, иако ми на почетку не знамо колико ће њих ићи", додаје Бјелановић.

„Такође, све мора и одмах да се плати, па се новац онда касније скупља. Процес је дуг и скуп."

Приватне школе: врхунско образовање или плаћене дипломе

„Шер родитељством“ ризикујете да деца буду преварена

Зато су и родитељи Девете гимназије одлучили да пошаљу децу у „приватном аранжману" са наставницом, каже за ББЦ на српском један од родитеља. Инсистирао је да остане анониман јер каже да не жели да његово „дете сутра има проблем у школи због изјаве за медије".

„На почетку је све деловало сасвим у реду. Мој син је желео да оде са другарима. Има 16 година и жељан је света, а ишло се у Француску, Италију, Шпанију."

Пошто овај пут није био званична екскурзија, ништа од папирологије није био потребно. Родитељи су само код нотара оверили сагласност за пуштање сина у иностранство.

Иако су проблеми избили још пре него што су деца ушла у аутобус, нису доводили у питање безбедност, објашњава овај родитељ и додаје:

„Дан пред полазак, променили су датум и хотел. Али, ми смо све мислили, води их наставница, коме другом да верујем, ако не њој."

Упркос наговештајима, нико није одустао од пута.

А онда су, препричава родитељ, деца чекала неколико пута по десет сати да уђу у собе, водич им је тражио додатни новац, мењали су хотел три пута, нису имали лекара када су се разболели.

„Престравио сам се од бриге и све време путовања провео на телефону са сином у ромингу."

Ипак, на питање да ли би га опет послао на слично путовање, одговара да „то деца брзо забораве".

Безбедност или протокол

Министар Шарчевић је за путовање ученика у Шпанију је у интервјуу РТС-у прокоментарисао:

„Наставници и пасивни директори ће морати да одговарају за то."

Овакви видови путовања су организовани годинама и највећи проблем у тим случајевима је безбедност деце, јер се не зна ни каквим су аутобусима ишли, ни да ли је било лекара, каже Шарчевић.

Услови да се оде на екскурзију:

*Извор: Правилник о наставном плану и програму, одељак Екскурзије.

Услови да наставник води децу сам на пут, независно од школе:

Наставници и (избегавање) правила

Ипак, постојећи Правилник о екскурзијама не познаје део који на било који начин регулише одлазак деце са наставником на пут, ако то не организује школа.

Тако је питање по ком основу би министар могао да казни директора за пут за који није знао или наставника, који није по закону у обавези да летовање пријави школи.

Ради се заправо о „рупи у закону", каже Валентина Илић из Синдиката образовања Србије, која је и сама 20 година била наставница и водила децу на екскурзије.

„Толико година смо живели под санкцијама и у тешкој финансијској ситуацији. Разумем родитеље који желе да пошаљу дете негде."

Ипак, било какав одлазак на пут са малолетницима Илић назива „високоризичном ситуацијом". Додаје да о безбедности деце не може да се разговара само када се нешто догоди.

„Не разумем зашто наставници воде на путовања ако немају школу која гарантује за њих и сигурност деце. Они практично продају аранжмане деци којој предају. То је неморално."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]