Опозиција у Србији: Шта је остало од „Споразума с народом"

Шта би се догодило да је заживео Споразум с народом, никада нећемо сазнати.

Пре годину дана, 17 лидера опозиције је потписало овај уговор и обавезало се на заједничку борбу за слободне медије и поштене изборе.

Грађани су затим потписивали споразум на антивладиним протестима које је више од годину дана сваке недеље организовало удружење „1 од 5 милиона" у Београду и другим градовима Србије.

Опозиционари окупљени око Савеза за Србију имали су и план Б. Ако борба не успе - једногласно би прогласили бојкот предстојећих парламентарних избора.

Ипак, многа обећања су остала мртво слово на папиру.

Крајем јануара, представници удружења „1 од 5 милиона", који су месецима носили транспарент „БОЈКОТ", најавили су да ће изаћи на изборе.

Ово удружење је било иницијатор потписивања Споразума са народом, наводи се на њиховом сајту. Чланови удружења, међутим, нису међу потписницима споразума.

Грађански протести препуштени политичарима

„Присвојили сте бојкот, сада га штитите", поручила је чланица удружења „1 од 5 милиона" Валентина Рековић.

Истовремено, политичарима је предата „организација протеста".

„Отерали сте народ са протеста не показујући јединство, ево следећа субота је ваша и свака следећа до избора, нека се само политичари обраћају, ми више нећемо", поручила је Рековић на конференцији за новинаре.

Ко је од политичара потписао Споразум са народом?

Шта пише у Споразуму са народом и шта је испуњено?

„Потписници Споразума гарантују испуњење овог документа и спремни су да прихвате сваку оцену јавности и суд грађана: како политички, тако и морални", пише у споразуму потписаном 6. фебруара 2019. године.

Ипак, мало тога је испуњено.

1.Обавезујемо се на заједничку борбу за слободне медије и слободне и поштене изборе на начин који смо дефинисали у Заједничким условима опозиције за спровођење слободних и поштених избора који су саставни део овог Споразума.

Неиспуњено.

Од заједништва се брзо одустало.

На преговоре власти и опозиције, које су у више наврата на Факултету политичких наука организовали представници цивилног друштва, долазили су различити опозициони тимови.

Некима је сметало о чему се разговара, а некима начин на који се прича - без присуства новинара и по Четам хаус правилу.

Када су у октобру одржани преговори уз посредовање бивших посланика Европског парламента, присуствовали су СДС Бориса Тадића, СМС, ПСГ и Нова странка.

Челници Двери и Мариника Тепић из ССП су тада поручили да је „касно за преговоре".

2.Обавезујемо се да, све док се не испуне тражени услови да изборни процес буде слободан и поштен, на евентуалним изборима нећемо учествовати. Покушај формирања власти на основу резултата таквих „избора" сматраћемо актом рушења уставног поретка; такву власт сматраћемо нелегитимном и против ње се борити свим врстама отпора и грађанске непослушности.

Неиспуњено.

О изласку на изборе још размишљају у Новој странци Зорана Живковића.

Покрет слободних грађана најавио је бојкот, али се томе више пута јавно противио председник Сергеј Трифуновић.

3.Обавезујемо се да ћемо наставити борбу свим расположивим легалним средствима за демократизацију Републике Србије.Обавезујемо се да ћемо се супротставити насиљу, посебно сваком екстремизму повезаном са режимом.

Власт каже - не, опозиција каже - да.

Мартовски упад лидера СзС и покрета „1 од 5 милиона" у зграду РТС је „покушај насилног заузимања Јавног сервиса и напад на новинаре и запослене", хорски су оценили представници власти.

Тада је у зграду РТС-а унета и моторна тестера, а полиција је привела 18 особа због ремећења јавног реда и мира.

Осамнаестогодишњи Павле Цвејић осуђен је на месец дана затвора за учешће у том догађају.

Почетком децембра лидер Двери Бошко Обрадовић куцао је на врата Народне скупштине током протеста са заставом Србије.

„Наш циљ није насиље. Они су блокирали Скупштину - ми ћемо је ослободити", наводи се у сопштењу Двери.

4.Обавезујемо се да ћемо обелоданити и преиспитати све акте који су до сада усвојени и које би садашњи недемократски режим усвојио, а који угрожавају државне, националне и економске интересе.

Испуњавано.

У више наврата представници опозиције, између осталих Мариника Тепић и Мирослав Алексић из СЗС, говорили су спорним уговорима који су, наводно, оштетили државу у милионима евра.

Говорили су о Фабрици наменске индустрије Крушик и продаји оружја компанији ГИМ, као и о афери Јовањица - имању на ком је пронађена плантажа марихуане, због чега је ухапшен функционер СНС Предраг Колувија.

Он је био члан неколико привредних делегација које је у иностранству предводио председник Александар Вучић.

5.Обавезујемо се да ћемо као опозиција напустити рад скупштина у којима је режим укинуо демократска начела и темеље парламентаризма: Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Aутономне покрајине Војводине, Скупштине града Београда и других локалних самоуправа и градских општина и тиме одузети било какав легитимитет режиму. Изабрани посланици и одборници ће на други начин штитити интересе грађана Србије на свим нивоима.

Делимично испуњено.

Скупштину је почетком 2019. напустило 55 опозиционих посланика.

У клупе се већ у мају вратило шест бивших посланика покрета Доста је било. Они су данас представници Странке модерне Србије коју води Татјана Мацура.

Представници опозиције учествују у раду скупштина на локалу - углавном тамо где имају већину, попут Шапца и Параћина.

6.Када се изборимо за слободне и поштене изборе заједно ћемо радити на формирању заједничке изборне листе на којој би поред страначких кандидата за народне посланике узели учешће и представници синдиката, струковних и грађанских удружења, студената, професора, академика и јавних личности. Обавезујемо се да нико од потписника неће формирати парламентарну већину на националном, покрајинском и локалном нивоу са странкама постојећег режима.

Тешко да ће бити испуњено.

Странке су подељене око бојкота, а опозициони лидери често имају вербалне несугласице.

7. Након спроведених слободних и поштених избора обавезујемо се на формирање Владе стручњака састављену од одговорних и стручних људи на челу са нестраначким премијером. У тој Влади неће бити нико од актуелних лидера опозиције, а биће орочена на годину дана.

Не може да се оцени, јер избори још увек нису ни расписани. Очекује се да ће бити одржани крајем априла или почетак маја 2020. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]