Протести у Србији: Годину дана од напада на Борка Стефановића - шта се променило

Фотографија крвавог потиљка лидера Левице Србије објављена је на Твитеру пре годину дана - протести које је та слика покренула, у Београду трају до данас.

Борко Стефановић и овај 23. новембар проводи у граду у ком је нападнут - Крушевцу

„Бићу у месној заједници Расадник у Крушевцу, на истом месту где је прошле године требало да се одржи трибина оне вечери када су нас напали", каже Стефановић за ББЦ на српском.

Разговараће о истим стварима о којима је требало да се прича пре годину дана.

„Нажалост, тема се не разликује много, осим што ће сада, због свега што се десило у протеклом периоду, бити више разговора о насиљу и о томе да протести у Србији трају већ годину дана", каже.

Стефановић прошлу годину виду као годину у којој се нешто ново догодило у Србији.

„Најважније је то што су људи показали да неће одустати, а мислим да је то нова ствар у Србији, бар у протеклих осам година", каже.

Различити погледи - власт и демонстранти

Годину дана од напада на Стефановића, покрет „1 од 5 милиона" у Београду педесет и прву недељу за редом организује суботњи протест.

„На 51. протесту обележавамо једну од првих већих победа, можда и највећу до сада - Универзитет у Београду је докторат Синише Малог прогласио плагијатом", каже Срђан Марковић, један од организатора протеста.

Протеклих годину дана, Марковић је скоро сваке суботе био на улици - пропустио је, каже, три или четири протеста.

„Ми и даље настављамо да се боримо за друштво против насиља, демократски и правно уређену државу", додаје.

За посланика Српске напредне странке, Владимира Ђукановића, протести су данас ништа више од окупљања људи „који немају шта да раде".

„То нису никакви протрести, то је окупљање мале групе људи која очито нема шта да ради код куће, нема паметнија посла и онда се њих двадесетак, тридесет окупи", каже Ђукановић за ББЦ на српском.

Ђукановић сматра да су демонстранти упадом у Радио-телевизије Србије, у марту ове године, афирмисали насиље.

„Ти протести су афирмисали најгори примитивизам и нагоре насиље. Жали боже таквих протеста и што уопште неко покушава политичку идеју на такав начин да афирмише", изричит је Ђукановић.

Од „крвавих кошуља" до „1 од 5 милиона"

До тачних података о томе колико је људи у последњих годину дана протестовало на улицама Србије немогуће је доћи.

Када је 8. децембра 2018. године, две недеље после напада на Стефановића, Савез за Србију организовао протесту шетњу улицама Београда под слоганом „Стоп крвавим кошуљама", организатори су процењивали да је на улицама било више од десет хиљада људи.

Ипак, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић проценио је да је на улицама било свега хиљаду и по особа.

Упркос хладном децембру 2018. године, протести су се наставили, а слоган протеста је убрзо постао „1 од 5 милиона".

Слоган, настао као одговор на изјаву председника Александра Вучића који је поручио да неће испунити ниједан захтев опозиције чак и ако на улице изађе пет милиона људи, ускоро постаје покрет.

У фебруару, покрет „1 од 5 милиона" раширио се и ван Београда - шетало се у више од 100 градова и општина у Србији.

Заједно са лидерима и симпатизерима опозиционих партија окупљеним у Савезу за Србију, грађани су пролеће дочекали на улицама.

Средина марта донела је прве тензије на улицама Београда када је група демонстраната заједно са лидерима Савеза за Србију ушла у зграду Радио-телевизије Србије.

Тензије су се наставиле дан касније испред Председништва Србије и касније испред зграде београдске полиције где су окупљени од надлежних тражили да ослободе приведене грађане након упада у РТС.

Месец дана касније, улицама Београда су, за само седам дана, прошетале хиљаде и хиљаде људи из целе Србије.

Прво су на велики митинг опозиције 13. априла у Београду, дошле хиљаде људи из целе Србије, а само шест дана касније, на Тргу републике окупили су се симпатизери Напредне странке Србије, који су осим обраћања председника и председнице владе, уживали и у концертима Рибље Чорбе, Аце Лукаса и Оливера Мандића.

Након велики окупљања, број учесника суботњих протеста почиње да се смањује.

Датуми који су обележили годину протеста:

Захтеви и округли столови

„Било је интензивнијих протеста од ових, али не и дужих", каже за ББЦ на српском професор Факултета политичких наука Ђорђе Павићевић.

Исти интензитет протеста је, каже, тешко одржавати годину дана.

„Из суботе у суботу је јако тешко одржавати интензитет без јасног плана и јасне представе да ће тај протест имати неки непосредни резултат и учинак", додаје.

Број људи на улицама смањио се и због политичких партија, сматра Павићевић.

„Одустајање јавних личности које су били нека врста лица протеста на почетку, али и сукоби организатора и партија, довели су до тога да грађани одустану од суботњих шетњи. Догодио се и природни замор", сматра Павићевић.

Ипак, Марковић из покрета 1 од 5 милиона каже да је циљ овог покрета да „сарађују са свима".

„Наша идеја је и даље да сарађујемо са свима који су протв овог система јер само заједно можемо да га променимо", каже Марковић.

Са временским условима на улицама Београда, мењали су се и захтеви које су упућивани власти.

Када је Савез за Србију у фебруару представио Споразум са народом, списак седам начела којим је овај опозициони савез „одговорио на захтеве грађана окупљене у покрету „1 од 5 милиона"", на сајту овог грађанског покрета могао се наћи дуги списак захтева.

Данас је тај списак нешто краћи, али се питања о којима овај покрет расправља на суботњим протестима проширио.

Марковић је тако у последњих месец дана, каже, путовао до Ваљева где је овај покрет организовао протест подршке узбуњивачу Александру Обрадовићу , али и до Бора, где је „1 од 5 милиона" подржао грађане који протестују због све горег квалитета ваздуха.

Павићевић сматра да је овај покрет почео да прати и „дневне афере" што је допринело губитку мотивације грађана.

„Њихови основни захтеви који се тичу демократизације и изборног процеса су ту од почетка, али не могу да буду стални извор тензија", објашњава Павићевић.

„Почели су да прате дневне афере, што је мало даје динамику, али и коштало губитка динамике јер овде афера аферу сустиже и томе нема краја", каже.

Марковић ипак инсистира да су захтеви остали исти.

„Захтеви се нису много променили. Иницијална каписла био је напад на Борка Стефановића, наша главна црта и даље јесте борба против насиља. Све остало може да се сведе на то да се ми боримо за промену систем", каже.

Какви год били, ти захтеви владајућу партију не интересују претерано, каже Ђукановић, који је крајем лета учествовао на серији округлих столова са опозицијом.

„Потпуно ме не занима колико ће они да протестују и да ли ће да протестују, нити ме занимају њихови захтеви, нити било код нормалног то треба да занима", изричит је Ђукановић.

Разговор са влашћу на округлом столу за Странку слободе и правде, чији је Борко Стефановић постао члан крајем априла, није дуго трајао.

„Ми смо били само на првом Округлом столу. Одустали смо јер је власт још на првом састанку показала да не жели ништа да мења. За њих, у Србији је све у реду и ми смо демократска држава", каже Стефановић.

Стефановићева странка изабрала је другачији пут.

„Потпуно нам је јасно да ћемо морати ванинституционалним, ненасилним демократским притиском да натерамо власт да прихвати захтеве групе „1 од 5 милиона", каже.

Шта доноси Нова, 2020. (изборна) година

Хоће ли људи остати на улицама и у Новој години?

„Ја претпостављам да ће неки број људи остати на улицама до избора 2020. године. Много тога зависи од политичке динамике", сматра Павићевић.

Оно што Стефановић са сигурношћу зна је да на најављеним изборима у марту следеће године неће гласати.

„Ја и остали из Уједињеног фронта за бојкот видимо себе широм Србије где ћемо објашњавати људима да је бојкот само први корак и да се наставља борба за добијање правих демократских избора", каже.

Марковић планира да сваке наредне суботе буде на улици. И скоро је сигуран и да неће гласати на наредним изборима.

„Ја мислим да нећу гласати. Ми се тренутно залажемо да се избори бојкотују и мислимо да је неизлазак на изборе одговор на стабилократију у којој живимо", каже Марковић.

Посланик владајуће странке Ђукановић не види важност, а ни бројност присутних на протестима данас.

„Више се људи окупи када мења сличице за одређене албуме, него што имате људи на тим протестима", каже.

Тешко предвидети колико ће протести трајати и колико ће бити масовни, објашњава Павићевић.

„Чувари ватре су након великих Студентских протеста 1996-1997 неко време истрајавали у протестима, иако то није дало некакав ефекат. Овде је тешко предвидети да ће се протести угасити или интензивирати јер је политичка динамика непредвидива", каже.

Сигуран је само да је покрет „1 од 5 милиона" допринео да Универзитет у Београду у обећаном року донесе одлуку о докторату министра Малог.

„Без интервенције (блокаде Ректората) које су они имали у Ректорату, та ствар не би тако брзо била завршена и не би Универзитет успео да се одбрани на овај начин од онога што је озбиљно угрожавање аутономије и достојанства целог Универзитета".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]