Индекс перцепције корупције: Србија први пут најгора на Балкану

Србија тоне све ниже по питању перцепције корупције, а током 2025. први пут је пала на дно табеле међу бившим југословенским републикама, саопштили су из организације Транспарентност Србија.

Индекс перцепције корупције претходне године у овој балканској држави био је 33 поена (од могућих 100), што је за два поена мање од 2024, и налази се на 116. од 182 позиције у свету.

Индекс Србије је најнижи од 2012, од када се примењује актуелна методологија, а пласман на глобалној листи јој је најслабији од 2004, додају из Транспарентности.

Изнад Србије су све балканске земље: Босна и Херцеговина са 34 поена, Албанија са 39, Северна Македонија и Бугарска са поеном више, а Косово има 43.

Следе Румунија са 45 поена, Црна Гора са једним више, Хрватска са 47, док је индекс Словеније 58.

Ситуација је „алармантна" и гора него претходних година, када је Србија „тапкала у месту или остваривала благи напредак или пад", док је сада пад знатно оштрији, оценио је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија на представљању извештаја.

Масовни антивладини протести које су покренули студенти и „промена свести грађана о корупцији" били су једна од две главне разлике у односу на прошле године, а истраживање организације показало је да је „први пут у историји корупција оцењена као највећи проблем друштва", додаје Ненадић.

Другу разлику чине истраге и оптужни предлози који су покренути против „актуелних и доскорашњих министара у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК)", што у Србији није био случај од 1990-их, оценио је.

„После истраге наводних злоупотреба чланова владе, Тужилаштво за организовани криминал у Србији суочава се са све вец́им притиском.

„То обухвата владине кампање блац́ења, ометање полицијске сарадње и законске промене које слабе његову способност да истражује организовани криминал и корупцију на високом нивоу“, наводи се у саопштењу организације.

Указали су и на нетранспарентно одлучивање у вези са вредним јавним и приватним инвестицијама.

Као пример наводе случај „Генералштаб“, где је Влада Србије, „без примене компетитивних процедура потписала тајни уговор са страним инвеститором и незаконито укинула заштиту споменика културе".

Већ девету годину узастопно индекс Србије пада или остаје непромењен, а у том периоду се укупно снизио за девет индексних поена.

Иако је у владиној Стратегији за борбу против корупције истакнут циљ да земља 2028. достигне глобални просек од 43 поена, државни органи „придају недовољан значај борби против корупције, чак и на декларативном нивоу".

Стога постоји само „теоријска могућност" да се тај циљ испуни, оценио је Немања Ненадић.

Ко је најбољи, а ко најгори на свету?

Први пут од када Транспарентност објављује податке Босна и Херцеговина претекла је Србију на глобалној листи, јер јој је индекс за поен виши (34).

Србија је сада у рангу са Тајландом, Панамом и Еквадором на 116. месту, чак 45 позиција испод најбољег резултата из 2015, показује глобални извештај.

Оцена Србије је девет поена испод глобалног просека и за 29 поена нижа од просека Европске уније, док су у Европи слабије оцењене само Белорусија (31), Турска (31) и Русија (22).

„Слабе институције и назадовање демократије погодују корупцији и ограничавају рад цивилног друштва у региону", оценили су у регионалном извештају из организације Транспаренси Интернешенал.

У неколико земаља Западног Балкана, недовољно поступање правосуђа је једна од главних препрека успешној борби против корупције, додају.

Данска је најбоље оцењена земља света са 89 поена, Финска има један мање, а Сингапур 84.

Сомалија и Јужни Судан су најлошије рангиране са по девет поена, а Венецуела има један више.

Из Транспаренсија су исказали забринутост због пораста корупције широм света, „чак и у стабилним демократским друштвима".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk