НЛО, Југославија и наука: Када атмосферске и астрономске појаве заличе на летеће тањире

Зеленкаста човеколика бића издуженог врата, прстију и очију тајанственог погледа и танких, непомичних усана, годинама посећују Земљу и њене становнике у научно-фантастичним филмовима, књигама, серијама и причама.

Међутим, неидентификовани летећи објекти (НЛО), њихово наводно превозно средство, више деценија уживо море знатижељне Земљане и појављују се у извештајима разних информационих служби, безбедносних агенција и државних комисија.

„Више од половине свих виђења које су људи пријавили као НЛО представљају непознате или шире непознате метеоролошке и астрономске феномене", говори Владан Дуцић, професор Географског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Неке од тих погрешно протумачених појава су ројеви метеора, разне врсте облака и муња, поларна светлост, па чак и одређене планете Сунчевог система, на пример Венера.

Поред многобројних појединачних тврдњи о наводним појавама летећих тањира, дешавало се да више људи, па чак и стручњака, запази необјашњиву светлост на небу за шта су сматрали да је НЛО.

Стотине таквих случајева забележено је у свету, а неки од њих су евидентирани и у бившој Југославији.

Према последњем, дугоочекиваном извештају Пентагона о НЛО, 21 случај од 144 колико је забележено у последње две деценије, остаје енигма.

Дуцић се у досадашњем научном раду, између осталог, бавио и овом појавом и каже да се у извештајима очевидаца најчешће помиње ноћна светлост на небу која је „узрокована емисијом честица са Сунца"

Погледајте видео о НЛО и извештају Пентагона

Октобар 1954. у Београду

Једна од најплодоноснијих година за НЛО била је 1954.

Тада је у свету забележено 3.015 извештаја о виђењу НЛО, од чега је 1.756 било у Европи.

У октобру те године је регистрован највећи број случајева овог таласа.

Управо тог месеца, једног јесењег јутра, представу на небу имали су прилике да гледају и Београђани.

Одмах је формирана комисија чији је задатак био да истражи о каквој појави је реч.

Дуцић, који је имао прилике да сарађује са појединим члановима комисије, каже да су прво тражили извештаје осматрача са метеоролошких станица.

Неки од присутних научника су на основу извештаја закључили да се ради о роју метеора - периодичној појави већег броја метеора у појединим деловима године.

Иако је било више чланова чија се мишљења нису поклапала, комисија је напослетку закључила да се радило о комбинацији облака и оптичке варке.

„Преовладало је мишљење да су то ипак специфични, гомиласти облаци - кумулуси, који су се поређали дуж линије ваздушног фронта што је заличило на групу летећих тањира", објашњава Дуцић.

Према подацима из Плаве књиге (Blue Book) - пројекта који је финансирала америчка влада у периоду од 1947. до 1969. године, скоро половина (49,4 одсто) очевидаца широм света из 1954. помињала је ноћно светло на небу.

„То би се можда могло повезати управо са испољавањем бројних манифестација геомагнетне активности, од чега је најпознатија поларна светлост", писао је професор Дуцић у научном раду са колегом Миланом Миленковићем са Географског института Јован Цвијић.

Овај случај је важан, додаје Дуцић, јер је добро документован и постоје хиљаде извештаја.

Фебруар 1975. у Подгорици

Иако су до данас на простору некадашње Југославије забележена бројна појединачна сведочења о наводним НЛО, Дуцић сматра да је релевантан и кредибилан још само догађај из Подгорице, фебруара 1975. године.

Каже да су тада на аеродрому у престоници Црне Горе више пута уочене необичне светлосне појаве, регистроване и на радару.

Због тога је ангажована и противваздушна одбрана тадашње Југословенске народне армије (ЈНА).

Професор доктор Александар Костић, један од ангажованих стручњака, за Новости је изјавио да је о „догађајима на небу" тада био обавештен и председник СФРЈ Јосип Броз Тито који је у то време боравио у Игалу, на црногорском приморју.

Према Костићевим речима, на радару се из правца италијанског Бриндизија „коридором за Дубровник„ сваког дана појављивао неидентификовани летећи објекат „који би брзином од 6.500 километара на сат прелетео Јадран", да би се онда зауставио над Чилипима у Хрватској, надомак границе са Црном Гором.

Светлећи објекат је био огроман и видљив са земље, тврдили су присутни.

Југословенски авиони су прво покушавали да се приближе и осмотре га, али се на седам километара од циља наводно „јављала невидљива руда" између Мигова и „нежељеног госта".

„Ма колико би Мигови убрзавали, гост је држао исто растојање. Тањир је нестајао када је хтео и то у истом тренутку, на свим радарима одједном", причао је Костић, иначе стручњак за радарске системе.

Јурњава је трајала данима, да би на крају генерал Исмет Куленовић, командант 11. дивизије противваздушне одбране наредио пилоту да гађа.

Мигови ЈНА су неколико пута полетали из Београда и Бихаћа не би ли пресрели наводни НЛО, али су ракете отказале послушност.

Пројектили на топлотно навођење нису лансирани јер је „циљ био хладан".

Операција је обустављена када је објекат престао да се појављује.

„Незванично, чуо сам да је у Савезном секретаријату за народну одбрану рађена анализа догађаја на небу из 1975. али без закључка.

„Причало се да је у питању метеоролошки феномен, међутим, метеоролози са којима дан данас другујем никад нису чули за сличан", рекао је Kостић, бивши професор Електротехничког факултета у Београду.

Поред учешћа професионалаца, Дуцић сматра овај догађај кредибилним и због независног извора - поверљиве депеше која је послата америчком секретару Хенрију Кисинџеру из америчке амбасаде у Алжиру, марта исте године.

У поруци пише да је светлећи објекат неколико пута виђен у вечерњим сатима над градовима у унутрашњости Алжира, али и у приобаљу, изнад Средоземног мора.

Слично се понашао као у Црној Гори, па је тако уочен и на радару.

Ноћна светлост и наелектрисане честице са Сунца као рецепт за НЛО

Дуцић је са колегом Миланом Миленковићем објавио научни рад „Соларно-геомагнетна хипотеза масовних виђања (таласа) Неидентификованих летећих објеката (НЛО)".

Полазна основа истраживања била је Плава књига и резултати који су тамо објављени.

Међутим, у пројекту су обрађивани само појединачни случајеви, а не „временске серије података", односно, НЛО таласи на које се Дуцић усредсредио.

НЛО таласи су периоди када су на већим територијама регистрована честа и масовна виђења ове појаве.

У Плавој књизи се није разматрала ни сунчева активност као фактор појаве НЛО феномена, док су резултати пројекта показали да је највећи број виђања ове појаве везан за „ноћна светла".

Дуцићева научна претпоставка била је да су та светла „електромагнетне природе" и да су настала у горњим слојевима атмосфере, пре свега јоносфери, као последица емисије наелектрисаних честица са Сунца, највише протона.

„Хтео сам да повежем таласе НЛО са факторима који узрокују појаву светлосних феномена које људи могу да виде на небу.

„Они су везани за сунчеву активност, пошто са Сунца стиже стални ток наелектрисаних честица које узрокују промене и појаве у атмосфери", наводи професор.

У разматрање су узета два показатеља сунчеве активности.

Волфов број који приказује број сунчевих пега и АА индекс као показатељ геомагнетне активности, односно колико наелектрисаних честица стиже са Сунца.

Због бинарне природе података временске серије НЛО таласа који су показивали само да ли је у одређеној години регистрован НЛО или није, без тачног броја виђања, за анализу периодичности коришћен је такозвани Волшов метод.

Дуцић је њиме издвојио одређене периоде између појединих појава за које се испоставило да се поклапају, чиме је отворена могућност да између њих постоји нека веза.

Испитивано је 28 таласа масовног виђења НЛО широм света у периоду од 1946. до 1999. године.

Код НЛО таласа је било седам пикова.

Волфов број и НЛО таласи се подударају у три од седам пикова, „што указује да би између ових појава могла да постоји веза јер је поклапање периода 43 одсто".

Далеко већи степен подударности - 71 одсто био је за АА индекс и таласе НЛО који су се поклапали у пет пикова.

Тиме је утврђено да постоји подударност између периодичности појаве масовних виђења НЛО у свету и показатеља геомагнетне активности Сунца, односно емисије наелектрисаних честица које стижу одатле.

„Оно што је кључно, нисам хтео да се обрачунам ни са верницима, ни са неверницима у НЛО, него да се понуди једна хипотеза, а да се са друге стране на један начин потисну оне квазинаучне које су се појавиле и на први поглед делују научно, а немају такву основу", истиче Дуцић.

Шта још каже наука?

У Плавој књизи, најважнијој студији ове врсте, анализирано је 12.618 наводних НЛО случајева од којих је 701 заведен као неидентификован.

Закључено је да „нема доказа" да су ови неидентификовани објекти „ванземаљске летелице".

Такође је утврђено да „ниједан НЛО за који је Ваздухопловство поднело извештај", није представљао „претњу националној безбедности".

Виђања НЛО су у овом пројекту објашњена субјективним разлозима посматрача - психопатологијом, обманом и самообманом, заблудама, масовном хистеријом и другим.

Природне појаве које су посматрачи тумачили као НЛО били су најчешће астрономског и метеоролошког порекла.

„За летећи тањир често замене велики метеор - болид који великом брзином пројури небом или Венеру која у појединим периодима буде изузетно светла", наводи Дуцић.

Поларна светлост такође доводи у заблуду многе, посебно када се јави у нижим географским ширинама због јаке активности на Сунцу.

Дешавало се и да се за специфичне врсте муња, попут плавог млаза или кугласте муње, претпостави да су ванземаљске летелице.

Књига о необјашњеним ваздушним феноменима

Да би стао на пут тривијалностима и квазинауци, професор Дуцић је решио да напише књигу о „необјашњеним ваздушним феноменима" како је преформулисао назив НЛО.

Циљ му је да предочи његову визију целе приче о НЛО на основну научне методологије и поузданих извора, а да „не поткачи било кога појединачно".

У књизи, која ће изаћи наредне године, неће анализирати појединачне случајеве, сусрете треће врсте и сличне ствари већ ће се, као и раније, основна анализа сводити на „необјашњива светла виђена на небу".

Такође ће изнети и друга становишта савремене науке по питању НЛО, пре свега да није доказано да постоје ванземаљски облици живота.

„Наука прихвата могућност да у свемиру постоје организоване форме живота, али пут од настанка живота до технолошки напредне цивилизације је дуг, а растојања у свемиру огромна."

Најближа звезда Сунчевом систему - Проксима Кентаури удаљена је од Земље 4,2 светлосне године.

Брзина светлости, додаје професор, од око 300.000 километара у секунди је према досадашњим сазнањима максимална могућа брзина кретања макротела, док је на земљи највећу брзину остварила летелица Parker Solar Probe - 130 километара у секунди.

„Иако бисмо идући том брзином стигли од Београда до Ниша за мање од две секунде, до најближе звезде би нам било потребно нешто испод 10.000 година, што је временски интервал који нас дели од културе Лепенског Вира", наглашава Дуцић.

„Тако прича о томе да нас посећују ванземаљци у старту пада у воду јер која би била сврха свега тога када су растојања огромна", пита се професор.

Извештај Пентагона

Термин летећи тањир сковао је амерички аматерски пилот и бизнисмен Кенет Арнолд јуна 1947. док је летео над планином Рејнир у држави Вашингтон.

Он је наводно видео девет светлећих објеката који су летели „невиђеном брзином" на великој висини, чије је кретање описао као поскакивање баченог тањира по води.

Нешто касније је Едвард Рупелт, један од руководилаца пројекта Плава књига, одбацио ову новинарску фразу и увео термин НЛО.

Раније су званичници о овој појави углавном давали подругљиве изјаве, док недавни извештај Пентагона о НЛО најављује промену таквог приступа.

Објављен је у јуну ове године пошто је амерички Конгрес затражио скидање ознаке строго поверљиво са извештаја услед бројних пријава у америчкој војсци.

У њему пише да нису откривене „јасне индикације ванземаљског порекла" примећених летелица, али се не искључује њихово постојање.

Међу могућим објашњењима су уобичајени ваздушни објекти попут птица или дронова, атмосферски феномени као што су ледени кристали, новоразвијени уређаји америчке владе или приватних компанија, као и технологије које развијају страни непријатељи.

Међутим, помиње се и изазовна категорија „друго".

У последње две деценије, забележена су 144 случаја од којих 21 остаје неразјашњен.

„Похвала је да није игнорантски за разлику од многих ранијих извештаја у погледу било које тезе, а разочарење у смислу да није доступна база података коју би други истраживачи могли да провере", закључује Дуцић.

Погледајте наш видео о научници из Београда која је учествовала у пројекту слетања возила на Марс

Илустрације: Јаков Поњавић, ББЦ

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]