Привреда и запосленост: Пет земаља са најбољом равнотежом између посла и живота

Сваком ко размишља о селидби у иностранство важно је да зна каква је тамо равнотежа између посла и живота, што се често доживљава као кључ за све - од здравог животног стила до психолошког благостања.

И да бисмо открили где постоји најбоља хармонија, проучили смо Глобални индекс равнотеже посао-живот за 2023. годину, компаније Римоут (Remote).

Он подразумева низ животних аспеката, попут плаћеног годишњег одмора, минималног процента плаћеног боловања и количине плаћеног породиљског одсуства.

Проучили смо и податке о равнотежи посао-живот међународне Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која анализира колико сати запослени раде, а колико времена посвећују слободном времену и личној нези.

Представљамо вам пет најбоље котираних земаља.

Нови Зеланд

Нови Зеланд води на Римоутовој листи са 26 плаћених недеља породиљског одсуства, релативно високом минималном платом, 32 дана годишњег одмора и минималних 80 одсто плаћеног боловања.

Међутим, више од било које конкретне политике, посао тамо опуштенијим чини свеукупна култура, каже Ерин Пери, Канађанка која живи на Новом Зеланду и ради у маркетингу.

„Канађани према послу имају однос 'све или ништа'. Нисам знала како ћу то преживети", каже она.

Кад је 2015. посетила Нови Зеланд, изгледало је да та земља нуди другачији приступ, који је углавном испунио њена очекивања када се тамо и преселила.

Наравно, Нови Зеланд није савршен.

Подаци ОЕЦД-а показују да више од 50 сати недељно ради 14 одсто запослених, што је за четири одсто више од просека.

Проводе 14,9 сати дневно на личну негу (као што су исхрана и спавање) и слободно време (у шта спада и време проведено са породицом и пријатељима, хобији и гледање телевизије), што је такође нешто мање од ОЕЦД-овог просека.

Пери истиче да неке од помоћи које нуде друге богате земље, као што је осигурање радника у случају незапослености, Нови Зеланд не обезбеђује, док су трошкови вртића веома високи и да стално расту.

Такође, опуштени став Новог Зеланда према послу може да има и својих мана.

„Ако желите нешто да завршите и хитно вам је, жалим случај", каже Пери.

„Децембар можете одмах да отпишете, тад се ништа не дешава. Људи не одговарају на мејлове."

Ипак, каже Пери, културолошки приступ Новог Зеланд према равнотежи између посла и живота тешко је надмашити.

„Главни приоритети људи су њихова породица, благостање, рекреација и путовања", каже она.

„Они заиста време схватају као нешто веома драгоцено и верују да је посао средство којим се постиже циљ, не све у животу."

Шпанија

Шпанија је друга на Римоутовом индексу, пре свега због повластица попут 26 дана плаћеног годишњег одмора.

Према подацима ОЕЦД-а, радници у Шпанији више сати у дану посвећују слободном времену и личној нези него било која друга земља сем Италије и Француске.

Само 2,5 одсто њих има дуже радно време.

То не изненађује Изабел Клигер, ауторку путописа која је живела у Шведској, Великој Британији, Ирској и - од 2010. године - у Барселони.

„У Великој Британији и Ирској изузетно велики број људи све време је на послу, а кад не раде, друже се са колегама."

Не и у Шпанији.

„Кад овде упознате људе, неће вас одмах питати чиме се бавите. И не разговарају о послу ван посла", објашњава она.

„Можда ће вам, ако се нађете са неким ко је одмах дошао са посла, рећи: 'Имала сам најгори дан.' А онда, у року од 10 минута, причаћете о нечем сасвим другом."

Топ 10 земаља са најбољом равнотежом посао-живот, према ОЕЦД-у:

Ипак, она каже да је уобичајено чути Шпанце који кажу да много раде, делом и због промене радног времена.

Раније је традиционални радни дан трајао од 08:30 до 13:30, са једночасовном или двочасовном сијестом, а затим се завршавао око 19:00 или 20:00 часова.

Али сијесте је последњих година све мање.

Неки тако радници више нису одлазили на подневну паузу, али су и даље остајали на послу до касно.

Да би се изборио са том променом, тадашњи шпански премијер је 2016. изјавио да жели да се радни дани завршавају у 18:00 часова.

Упркос томе, скорашњи подаци Европске уније (ЕУ) указују да Шпанци, у просеку, раде 37,8 сати недељно - само око 20 минута више од европског просека.

За компаније које још увек практикују дуге паузе за ручак, петком током лета постоји и традиција jornada intensiva кад уместо паузе радници у 15 часова одлазе кућама.

Клигер сматра да шпанска култура има правилно постављене приоритете.

„Не живите да бисте радили" каже она. „Радите да бисте живели."

Данска

Мало људи боље разуме предности данске равнотеже између посла и живота од Хелен Расел, ауторке књиге Година данског живљења, која у Данској живи више од деценије.

„Радила сам 12 година као новинарка у Лондону", каже она.

„Увек је било пуна посла и уз саобраћајну гужву често је у тој равнотежи посла и живота остајало врло мало - живота . Мислила сам да је то нормално, а онда смо се преселили овамо."

Приметила је, како каже, колико је у Данској строга граница између „посла" и „живота".

„Радни дан почиње у осам часова. Људи обично гасе компјутере у 16 часова", каже она.

Децу тада обично треба покупити из вртића и сви - чак и они који немају децу - тада завршавају радни дан.

„Постоји заиста свето породично време свакога дана од, рецимо, 16 до 19 часова, када је породица на окупу. Можда одговорите на неколико мејлова кад су деца већ у кревету, али сте иначе завршили за тај дан", наводи Расел.

„А то значи да је и људима без деце омогућено да издвоје слободно време и хобије за себе... Савршено је прихватљиво да запишете у планер: 'Морам да идем у теретану', или 'Имам термин у клубу за бадминтон'."

Топ 10 земаља са најбољом равнотежом посао-живот, према Римоуту:

Дански нагласак на равнотежи посла и живота примећена је и на ранг листи ОЕЦД-а и Римоута.

Само један одсто запослених Данаца ради више од 50 сати недељно, много мање од других земаља као што је Италија (три одсто) или просека ОЕЦД-а (десет одсто).

У исто време, они 15,7 сати дневно посвећују личном и слободном времену, више од ОЕЦД-овог просека.

А подржава се и флексибилни рад.

Штавише, програм земље звани Флексџобс, у ком радници могу да траже другачије радно време, обрасце или физички мање захтевне задатке, покренут је 1998. године.

Данска такође нуди 36 дана плаћеног годишњег одмора, што је при врху богатих земаља, а радници морају да буду плаћени 100 одсто плате током боловања.

Француска

Према подацима ОЕЦД-а, људи у Француској имају 16,2 сата дневно за лично и слободно време, од чега бољи просек има само још Италија.

На Римоутовој листи равнотеже између посла и живота, Француска се нашла на трећем месту са једном од највиших бројки дана плаћеног годишњег одмора (36).

И заиста, чак и у тако прометном граду као што је Париз, каже Сара Мичо, канадска предузетница и фриленсерка која се 2021. преселила у главни град Француске, мештани на прво место стављају време кад не раде.

„Француска култура промовише осећај опуштања и одмора", каже она.

Култура кафића је један пример, уобичајено је видети људе како седе и опуштају се напољу у било које доба дана, каже она, нарочито кад је лепо време - и не само са пријатељима и колегама, већ и да слободно време проводе сами.

Наравно, то и даље зависи од ваше професије и улоге, каже она.

Мичо је имала стручну праксу у модној индустрији где се радило од 10 до 19 часова, а и многи други људи су путовали кући у то време.

Штавише, осам одсто запослених у Француској ради више од 50 сати недељно, што је мање од просека ОЕЦД-а од десет одсто, али је и даље више од многих других висококотираних земаља.

Међутим, генерално гледано, њихов однос фаворизује равнотежу, каже Мичо, са нагласком на култури, а приоритет који француска држава ставља на финансирање уметности и културе и те како се осећа.

„То такође помаже да успоставите равнотежу са напорним пословним животом. У метроу можете да видите најаве за сајмове или се рекламирају разне манифестације", каже она.

„Више се осећате као да постоји живот и мимо вашег посла."

Италија

Популарна италијанска узречица il dolce far niente (слатко ли је не радити ништа) није само фраза - као што сам и сама искусила док сам живела у Риму.

„Мислим да су Италијани измислили концепт равнотеже између посла и живота", слаже се Андрес Урибе-Ороско, адвокат који сада ради у Риму након што је живео у Колумбији и САД.

„Људи просто не трчкарају около као муве без главе ради 'посла, посла, посла'."

Подаци ОЕЦД-а то и поткрепљују.

Запослени са пуним радним временом проводе 69 одсто дана - 16,5 сати - на личну негу и слободно време.

То је 1,5 сати више од просека ОЕЦД-а, што је чини земљом ОЕЦД-а са највише слободног времена.

За то време, док десет одсто запослених у земљама ОЕЦД-а ради веома дуге сате (више од 50 сати недељно), у Италији је то свега три одсто.

„Људи мисле да Италијани ништа не раде. Не - Италијани много раде. Они су само продуктивни", каже Урибе-Ороско.

„Ураде оно што морају и ураде то веома брзо да би после могли да уживају у дугим паузама за кафу."

Наравно, постоје и негативне стране свега овога.

Италија, на пример, има већу стопу незапослености и нижи просек плата од многих других земаља чланица ОЕЦД-а.

Такође, на 22. је месту Римоутове листи равнотеже између посла и живота, јер његова листа узима у обзир и аспекте као што су индекс укупне среће и инклузивности ЛГБТ заједнице.

Одсуство такозване „хасл" културе може да утиче и на свакодневну ефикасност.

Док сам живела у Италији, морала бих да отпишем најмање сат времена на одлазак у пошту, док би било каква друга врста бирократије, као што је продужавање дозволе на пример, лако могла да потраје и по пола дана.

Добра страна?

Уместо да то доживљавам као „изгубљено" време, почела сам на то да гледам као на слободно време, водећи рачуна да увек уз себе имам добру књигу.

На тај начин сам и сама, у најнеочекиванијим ситуацијама, открила il dolce far niente.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]