Здравље и посао: Да ли се и колико злоупотребљава боловање у Србији

Први пут за шест година, колико ради, Бојана Вулетић је отворила боловање.

Оперисала је слепо црево и није одлазила на посао три недеље - морала је да мирује.

„Али ни после месец дана се нисам осећала способно за рад, нисам била добро.

„Мој посао захтева да сам за столом осам сати, а због операције то није препоручљив положај, међутим докторка је била сумњичава и није хтела да ми продужи боловање, па сам чекала одлуку комисије да утврди да ли је изостанак оправдан или не", прича она за ББЦ на српском.

Од 2019. када је усвојен постојећи Закон о здравственом осигурању све до сада, лекар опште праксе могао је да прописује боловање до два месеца, у зависности од болести и брзине опоравка.

Међутим, влада је почетком октобра усвојила предлог Министарства здравља да изабрани лекар може да отвори боловање до месец дана, а о даљем продужавању одсуства одлучиваће првостепена лекарска комисија Републичког завода за здравствено осигурање.

Измене се неће односити на тек оперисане, онколошке пацијенте и труднице, а циљ је да се, образложено је, смање лажна боловања.

И док Александар Миловановић, директор Института за медицину рада, поздравља предлог, јер је, како тврди за ББЦ, у Србији заступљен „висок степен злоупотребе боловања", посебно код повреда на раду, из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) поручују да ће се новинама створити додатни хаос у здравственом систему.

„Ову праксу смо имали пре 2019. која се показала неодрживом, ситуација је данас још гора.

„Пацијенти ће сатима проводити у редовима, многи неће ни одлазити на боловање, а они који отварају лажна наставиће то да раде", каже Ранка Савић из АСНС-а за ББЦ на српском.

Према званичној статистици, од 2.500 контрола боловања у прошлој години, неправилности су утврђене у 12 одсто случајева.

Бол у леђима и депресија

Измене предложеног Закона о здравственом осигурању тек треба да прођу скупштинску расправу.

Влада је саопштила да ће изабрани лекар и даље моћи да продужава боловање до 60 дана, али само код оболелих од малигних болести, услед компликација при одржавању трудноће, људи са инвалидитетом и код непосредно обављених хируршких интервенција, осим ако операција није извршена у дневној болници.

Према подацима Републичког завода за статистику, у последње две године знатно више жена је одлазило на боловање, углавном у региону Београда, нижег степена образовања.

У последњих пет година, у Новом Саду је 75 одсто људи отварало боловање због акутних и хроничних болести, каже Мирјана Колунџић, начелница Службе опште службе у Дому здравља другог највећег града у Србији.

Међу њима је било највише жена, између 36 и 50 година, док је трећина пацијената било између 21 и 35 године.

Боловање је у просеку трајало до 37 дана.

Бол у леђима други је најучесталији разлог због чега се одлази на боловање, што докторку Колунџић не изненађује због савременог начина живота.

„Особе са нижим степеном образовања раде физички захтевније послове и због тога су код њих честе повреде на раду, док се млади углавном жале на бол у кичми услед дуготрајног седења", каже она за ББЦ на српском.

Трудноћа и породиљско на трећем су месту листе разлога за отварање боловања, док су повреде на раду и ван посла биле узрок одсуствовања код једног процента пацијената.

Доктор Александар Миловановић примећује да у последње време предњаче и проблеми са менталним здрављем, попут депресије, где има простора за потенцијалну злоупотребу.

„'Не могу', 'Не одговара ми атмосфера, то утиче на моје ментално здравље' образложења су која се све више чују.

„Сваки лекар на основу тога отвори боловање, јер не жели да направи грешку и ризикује да вам се нешто догоди ", додаје.

Да се све више радника жали на психичке тегобе уочава и Ана Крстић, запослена у сектору за регрутацију и запошљавање у страној компанији у Београду.

Боловање се отвара, како каже, због сагоревања на послу, малтретирања шефова, незадовољства тимом или атмосфером, чиме запослени желе да се склоне из радног окружења или искористе време како би потражили други посао.

„Злоупотреба је системски проблем, сумњам да ће новим изменама нешто да се промени, увек ће се наћи начин да се заобиђу рокови и норме.

„Са друге стране, поједини не раде то из обести, већ им је потребан додатни посао и новац, а и могу да их разумем", наводи онда за ББЦ на српском.

Коме пријавити лажна боловања?

Сваки шести радник у Србији био је на боловању због здравствених проблема у 2022. години, подаци су Републичког завода за статистику.

Право на одсуство прописује Закон о раду.

Према овом правном акту, ако послодавац посумња у разлоге изостајања са посла, може запосленог да пријави Републичком фонду за здравствено осигурање.

„Треба ми правни савет. Другарица ради у државној фирми, узела је боловање да би ишла на неко пунолетство. Међутим, правница која је не воли јој је послала контролу, али је нису нашли код куће.

„Да ли постоји шанса да јој дају отказ? Не знам да ли је запослена на неодређено", само је један од случајева у пракси који је поделила корисница друштвене мреже Икс.

Закон о раду предвиђа да не смете да напуштате адресу становања док сте на боловању и у случају да се утврди да сте лажирали одсуство, послодавац може да вас отпусти или не исплати надокнаду.

Првих месец дана боловања, надокнада зараде је 100 одсто, коју покрива фирма у којој је запослени, а потом се исплаћује из буџета Републичког фонда за здравствено осигурање.

„Имамо пример да је запослени био осам, а не месец дана на боловању због једне тривијалне ствари", каже он за ББЦ на српском.

Из Уније послодаваца Србије тврде да је провера тешко доказива и дуго траје.

„Дешава се да неко не ради 29 дана, затвори боловање, врати се да ради три дана и опет отвори боловање.

„У таквој ситуацији послодавац би могао да посумња да нешто није регуларно, али мора да има све доказе који указују да је реч о лажном боловању да би га отпустио", говори Јелена Јевтовић из Уније послодаваца за ББЦ на српском.

Од 280.000 боловања колико се годишње отвори у Србији, 15 одсто њих било је лажно.

То значи да више од 40.000 радника сваке године одсуствује са посла, иако нема никаквих здравствених тегоба.

Поједини отварају боловање због незадовољства на послу, други због разних приватних обавеза, а Јевтовић из Уније послодаваца додаје и да су злоупотребе приметне када крену сезонски послови, па људи отварају боловања како би могли да зараде додатни новац.

Наводи пример власника фризерске радње који је посумњао у разлоге боловања једног од запослених.

Радник је користио боловање како би паралелно био у другом салону, редовно примајући надокнаду.

Када му је саопштено да ће добити отказ, запослени је опет отворио боловање пријавивши шефа за малтретирање (мобинг), а случај је завршио на суду.

„Није колегијално према колегама и ремети се и процес рада.

„Оправдано је да се други запослени побуне и питају што да раде туђе послове, а да нису плаћени за то", додаје Јевтовић.

Србија у првих пет земаља где људи најмање изостају са посла

О продужавању одсуства после 30 дана према новим изменама одлучиваће комисија.

Миловановић са Института за медицину рада каже да је важно да се ова тела стриктно држе правила како би се заиста проценило шта пацијент може, а шта не, иако су комисије и пре ових предлога већ имале ту улогу.

Подаци Еуростата показују да се у 2022. години боловање највише користило у Француској, Финској и Шведској.

Србија је на петом месту европских земаља где се најмање изостаје са посла - после Румуније, Бугарске, Грчке и Пољске.

Ранка Савић из АСНС указује на, како каже, тотални парадокс.

„Ми смо на истом нивоу по узимању боловања као и радници у државама Европске уније, а међу водећим земљама смо по броју карцинома и кардио-васкуларних болести", каже она.

Да изабрани лекари могу да отворе боловање пацијенту на период до 30 дана правило је које се већ примењује у Црној Гори.

У Хрватској, доктор процењује на колико ће одобрити привремену спреченост за рад у зависности од стања и дијагнозе, док се у Федерацији Босне и Херцеговине, једном од два ентитета Босне и Херцеговине тражи скраћивање са 42 дана на две недеље.

У другом ентитету, Републици Српској, пацијент је дужан да се јавља на контролу сваке две недеље, у супротном сматра се да може да се врати на посао.

И док поједини злоупотребљавају право на изостајање, докторка Мирјана Колунџић каже да има и оних који због пара прекидају боловање, иако се нису у потпуности опоравили што може да остави дугорочније последице.

Према евиденцији новосадског Дома здравља, око 40 одсто пацијената се после седам дана врати на посао.

Нешто више од 17 одсто, међу којима су људи са хроничним обољењима, онколошки пацијенти и они који се опорављају после хируршких захвата, или одређених трауматичних искустава, није радило више од месец дана.

Бојана Вулетић се после месец дана вратила на посао, док комисија није утврдила да јој ипак треба још седам дана мировања.

„Комисији се шаље документација и она у року од седам дана треба да одлучи да ли ће се продужити боловање, решење потом шаље дому здравља и на кућну адресу, а процес уме да потраје.

„Делује ми да ће бити проблема са роковима и да ће се запослени због административних процедура враћати на посао без обзира да ли могу да раде или не", додаје ова 28-годишњакиња.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]