Здравље и Србија: Несавесно лечење - шта каже закон, а шта пракса

„У часу када ступам међу чланове лекарске професије, свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости. Свој позив ћу обављати савесно и достојанствено. Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника."

Ове речи део су Хипократове заклетве које изговара сваки лекар по завршетку факултета, обавезујући се на поштовање медицинске етике.

У Србији је, међутим, у последњих десет година поднето 235 кривичних пријава против лекара због несавесног лечења, подаци су којим располаже Удружење правника за медицинско и здравствено право Србије, достављени ББЦ-ју на српском.

„Хипократове заклетве више нема, нико више то не чита, треба стално подсећати на њу", упозорава Мирела Ерић, која је 2021. поднела кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду због сумње у несавесно лечење њеног брата на Клиничком центру Војводине.

До објављивања текста, Министарство здравља није одговорило на питања ББЦ новинара.

Шта је несавесно лечење?

Здравље пацијента основна је обавеза лекара, пише у Кодексу медицинске етике Лекарске коморе Србије.

Доктор је „у обавези да поштује све важеће стандарде медицинске науке и етичке принципе, у оквиру којих је слободан да изабере оне методе које сматра најефикаснијим за лечење одређеног пацијента", додаје се.

У случају да лекар приликом пружања здравствене помоћи користи „неподобно средство, примењује неподобан начин лечења или не примењује одговарајуће хигијенске мере што проузрокује погоршање здравственог стања, при чему наступају тешке телесне повреде или долази до смрти пацијента, сматра се несавесним лечењем", одредба је Кривичног законика Србије.

Законом су предвиђене новчане и затворске казне, које зависе од тежина последице по здравље пацијента - у случају смрти пацијента, од две до 12 година затвора.

Међутим, правници указују да се несавесно лечење често меша са лекарском грешком.

„Код лекарске грешке не долази до штетне последице по здравље, али су пацијенту свакако повређена права утврђена законима.

„Уколико се пропуст утврди, здравствена установа у којој је медицински радник који је грешку починио запослен, дужна је да пацијенту плати одштету", објашњава Марко Петковић, адвокат, за ББЦ на српском.

Коме се пацијенти могу обратити?

Уколико се сумња у несавесно лечење, пацијент може да се обрати руководиоцу здравствене установе у којој ради лекар чији рад се доводи у питање, саветнику за заштиту права пацијената, као и здравственој инспекцији при Министарству здравља, набраја Хајрија Мујовић, докторка медицинског права из Удружења правника за медицинско и здравствено право Србије.

Пацијенти могу да се обрате и грађанским, кривичним и судовима части лекарских комора.

Новосађанин Небојша Ерић преминуо је у јулу 2020. од последица короне у Клиничком центру Војводина.

Његова сестра Мирела је због сумње да је њен 42-годишњи брат несавесно лечен, поднела кривичну пријаву против те установе Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду 1. фебруара 2021.

„Било је пуно нелогичности од самог почетка, позовете неки фиксни број, а нико вам се не јавља, а када вам се јаве, добијете контрадикторне информације.

„Кажу вам да је примио одређени лек, а када сам добила његову документацију, видим да то нигде није заведено", говори Ерић, и сама лекарка, за ББЦ на српском.

У случају кривичне пријаве врши се унутрашњи и спољашњи надзор.

Унутрашњи спроводи сама установа у којој ради пријављени здравствени радник, а спољашњи обављају вештаци, доктори које именује Министарство здравља.

Уколико сматрате да пацијенту или неком ког знате можете се обратити:

У новембру 2022. Мирела Ерић добила је закључак спољног надзора да је у лечењу њеног брата све било по протоколу.

„Медицинска документација Небојше Ерића вођена је на прописан начин, у складу са правилником, валидна је и потпуна.

„Није утврђен ниједан пропуст у третману и лечењу", наводи се у документу у који је ББЦ имао увид.

Новосадско тужилаштво је потом кривичну пријаву одбило, да би Ерић поднела жалбу Вишем апелационом суду у Новом Саду.

„Сада је на њима и судско-медицинском одбору да утврде и провере налазе и документацију.

„Надам се да ће се они водити етиком", каже Ерић.

Недавно је упутила и отворено писмо Даници Грујичић, министарки здравља.

Одговор јој још није стигао.

Ерић сматра да би требало да се уведе и контрола вештака и испита њихова објективност, стручност, етика и објективност.

Може ли се спречити несавесно лечење?

Хајрија Мујовић сматра да пракса заштите пацијената постоји, али није довољно развијена.

Од 2013. године је, због несавесног лечења, осуђен 21 здравствени радник, међу њима седам на затворске казне, а остали условно и новчано, показују подаци овог Удружења.

Кривичне пријаве су углавном подигнуте „у случајевима где је услед несавесних поступака дошло до најтежих последица по здравље пацијената попут заборављање газе или инструмента при операцијама, погрешне одлуке да се пацијент лечи конзервативно, а не хируршки, давање лека на који је пацијент алергичан", објашњава Мујовић.

Пред судовима части Лекарске коморе Србије је у протеклих седам и по година изречено 54 дисциплинских мера лекарима.

„Углавном су то биле јавне опомене, али и неколико мера привремене забране самосталног рада у обављању посла", каже Мујовић.

Иако је поднето чак „924 пријава судовима части против лекара, обрађено је само 120, јер 385 није испуњавало формалне услове, а исто толико је одбачено као неосновано", додаје.

Мирела Ерић каже да је борба против несавесног лечења процес који захтева време.

„Тиче се свих нас, није реч само о мом брату.

„Закони нису толико лоши, али треба да се примењују једнако на све, не сме постојати тај осећај недодирљивости, не смемо се ослањати на савест здравствених радника", каже.

У колони за правду

Почетком јануара, тек рођена беба из Шапца преминула је по пребацивању на клинику у Београду због проблема са дисањем.

Из болнице у Шапцу у којој је беба рођена речено је да је новорођенче било добро током порођаја била добро, те да је два дана касније због проблема са дисањем пребачена у Београд.

Министарка здравља Даница Грујичић је најавила ванредну инспекцију случаја, док је Заштитник грађана покренуо поступак истраге рада шабачке болнице и Министарства здравља.

Последњих недеља је у јавности разматран случај хирурга Марка Ленса који је 2020. тужио лекаре Психијатријске клинике Клиничког центра Србије због сумње да су несавесно лечили његову мајку.

Поред бројних замерки на однос према пацијенткињи, која је пет дана пошто је примљена у ову болницу преминула, Ленс је посумњао је у преписане терапије и ангажовао вештаке да утврде могуће грешке у лечењу.

Суд части Лекарске коморе покренуо је поступак због основа сумње несавесног лечења, повреде Закона о здравственој заштити, али и повреде Етичког кодекса Лекарске коморе Србије.

Међутим, иако су судије у првом налазу утврдиле грешке, убрзо су замењене, случај је застарео, а лекари у које је Ленс посумњао никада нису сносили никакве санкције.

У лето 2022. Марко Ленс је приведен на саслушање, када сазнаје да је седам психијатара, међу којима су и они који су лечили његову мајку, како каже, поднело пријаву против њега јер „сматрају да је ментално болестан и да представља опасност за околину".

Већина од седам потписаних психијатара га није, међутим, никада ни упознала нити је Ленс био пацијент Универзитетског клиничког центра Србије што је Времену потврдио и директор те установе доктор Милика Ашанин.

Љиљана Арамбашевић је пре 20 година преминула услед несавесног и неадекватног лечења, а две лекарке Клиничког центра у Београду осуђене су на по две године затвора.

Арамбашевић се због јаких болова у стомаку јавила у београдски Ургентни центар, где је процењено да треба да се пребаци на Гинеколошко-акушерску клинику.

Одатле су је упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић", где су лекари закључили да није пацијент за њих, вратили је у Ургентни центар, одакле су је послали у Институт за инфективне и тропске болести.

У ову болницу је примљена 21. фебруара и исте ноћи је преминула.

Стефан Гавриловић је 1997. преминуо после операције на Институту за мајку и дете у Београду.

Иако је 14 лекара београдског судско-медицинског одбора закључило да је Стефана убила лекарска небрига, ни после 17 година није донета пресуда.

Правду је чекала и породица Ање Граховац, која је 2007. преминула после операције катаракте у Клиници „Перфекта".

У марту 2017. суђење у овом случају је почело - четврти пут.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]