Корона вирус и лекари у Србији: Зашто је смртност здравствених радника од Ковида већа него у земљама региона

Када је анестезиолог Ненад Максимовић преминуо од последица корона вируса - имао је 37 година.

Месецима је током пандемије у београдском Клиничко-болничком центру „Драгиша Мишовић" лечио заражене, а затим и сам био пацијент на истој клиници.

Битку са заразом изгубило је и десетине његових колега који радили у црвеним ковид зонама, али и оних који нису радили директно са зараженим пацијентима.

Од марта 2020. до 7. фебруара 2021. од последица корона вируса у Србији је преминуло 89 лекара, 13 стоматолога и два фармацеута - 104 укупно, подаци су Синдиката лекара, фармацеута и стоматолога (СЛФС).

За то време у Албанији су преминула 33, у Хрватској два лекара, а у Словенији према незваничним подацима - ниједан.

„Преко наше грбаче и преко леђа наших преминулих колега је опстао здравствени систем у Србији, ако је уопште опстао. Ови људи су хиљаде спасили пре него што су отишли", каже председница Главног одбора СЛФС Горица Ђокић за ББЦ на српском.

Министар здравља Златибор Лончар за ББЦ најављује да ће држава по окончању епидемије „урадити комплетну анализу" и проверити сваки нежељени исход.

Зашто је смртност лекара толико велика?

Званичници још немају одговор.

„Почетних 20 или 30 смрти реално је имало везе са недостатком заштитне опреме", тврди Ђокић.

После то није значајан фактор смрти, додаје, већ су то дугачке смене.

„Просечна старост лекара специјалисте у Србији је 55 година, за очекивати је да људи у тим годинама имају и неке хроничне болести које се сматрају фактором ризика", каже докторка.

Њихов синдикат је прикупио биографије свих досад преминулих.

Тај списак разликује се од оног на сајту Лекарске коморе Србије, где је нешто мањи број који се стално ажурира.

Живот је изгубило и 32 медицинске сестре, односно техничара, према ранијим подацима председнице Синдиката медицинских сестара и техничара Радице Илић.

Кад су објављени ови подаци средином јануара, професор Медицинског факултета у Нишу Саша Живић у колумни за лист Данас јавно је питао „зашто су `стрељани` лекари у црвеним зонама болница".

„Није неопходно бити Платон па логично закључити да број умрлих лекара и медицинских сестара неколико десетина пута већи од оног у окружењу јесте последица слабости државе у најчистијем смислу те речи", каже Живић за ББЦ.

Званични подаци колико је лекара заражено и колико је умрло нису објављени, а Институт за јавно здравље Батут није одговорио на питања ББЦ до објављивања овог текста.

Страдали су и лекари који нису радили у ковид јединицама, а то значи, сматра Ђокић, да услов за улазак у здравствене институције - брзи антигенски тест - није био довољан.

„Дешавало се да уђу труднице као ковид негативне и да у року од неколико дана развије клиничку слику и заразе друге", истиче она.

Њихове колеге у такозваним зеленим зонама нису имале опрему, као они у ковид центрима, додаје.

„Једноставно, у држави није сваки пацијент третиран као да је Ковид позитиван", наводи докторка.

Шта каже држава?

О узроцима ништа, али најављује шта ће испитивати кад се све заврши.

„Држава Србија ће по окончању епидемије урадити комплетну анализу, и будите сигурни да ћемо проверити сваки нежељени исход, па самим тим и и код здравствених радника.

„За реалну слику, морамо знати ко је од њих био у црвеној зони, ко се где и како заразио, ко је био радно активан, ко у пензији, и све су то параметри које ћемо анализирати", наводи министар Лончар у писаној изјави за ББЦ.

У саопштењу се истиче и да „Србија има убедљиво најнижу стопу морталитета од свих држава у региону и шире, најнижу стопу обољевања од корона вируса, највише тестираних грађана", као и да је „обезбеђено највише заштитне опреме за здравствене раднике".

Стопа смртности у Србији у општој популацији је око један одсто, прва следећа земљу региону је Црна Гора са 1,3 док остале имају проценте морталитета веће од два, подаци су Џонс Хопкинс универзитета.

Србија предњачи у броју тестираних у односу на регион, потврђују подаци сајта Ворлдметер, али оцена министра о „највише обезбеђене заштитне опреме" није прецизније поткрепљена, јер државе обично не објављују такве информације.

Држава Србија ће, каже министар, здравственим радницима, као херојима времена у којем живимо, вечно бити захвална на свему што су током епидемије учинили - на лечењу и спашеним животима наших грађана.

„Њихово дело је херојско, и никада им се на томе нећемо моћи одужити", истиче Лончар.

Каква је ситуација у Хрватској?

У Хрватској се до почетка фебруара од Ковида-19 опоравило приближно 2.700 лекара, а умрла су два, подаци су Хрватског удружења болничких лекара (ХУБОЛ).

„То су наши интерни подаци, службене податке немамо", наводи Борис Ујевић, потпредседник ХУБОЛ-а у писаном одовору за ББЦ.

Додаје да им није јасно због чега је тако велика разлика у смртности лекара у односу на Србију, али и да не располажу свим подацима.

Док су у Београду већина болница биле у ковид режиму, у Загребу су, додаје, „све пацијенте и лекаре (великом већином млађе) ангажовали у свега две болнице KБ Дубрава и Kлинику за инфективне болести Др Фран Михаљевић".

„У те две болнице предузет је максимални надзор над применом заштитне опреме, остале болнице су биле `без короне`.

„Да ли је то разлог велике разлике - не знамо, али то је једино што смо уочили као разлику у приступу", истиче Ујевић.

Све њихово здравствено особље има доступну максималну заштитну опрему, додаје.

У Албанији преминули лекари у зеленим зонама

Према подацима Лекарске коморе Албаније у овој држави досад је од последица корона вируса преминуло 33 лекара и то оних који су радили у нековид болницама, наводи за ББЦ Енвер Роши, професор Медицинског факултета у Тирани и члан скупштинског одбора за здравство.

„Објашњење за то је да су медицинско особље и лекари најизложенији и високо ризична група за обољевање од Ковида-19.

„Опрема је обезбеђена за докторе у првим линијама одбране, што значи за оне у ковид болницама којих у Албанији има четири и тамо ниједан лекар није преминуо", истиче Роши у писаној изјави за ББЦ.

А у Словенији?

Пулмолог Срђан Лукић, који се после 12 година рада у Србији запослио у Словенији, за ББЦ каже да „нема информација" да је у тој земљи преминуо неко од лекара.

„То овде није тема, нити се говори о томе.

„Има заиста много умрлих, кад се упореди са бројевима других земаља, али више од половине су старији од 85 година", наводи Лукић.

То се види и у званичној статистици на сајту Следилник, као и податак да је смртност међу радно способним становништвом у општој популацији релативно мала.

Није Србија једина земља у којој умиру здравствени радници, каже Лукић

„Није фер поредити (број преминулих лекара) само са Словенијом, има држава у којима такође много умиру здравствени радници, рецимо у Италији на почетку, затим у Америци", каже он.

ББЦ није добио званичне податке од Института за јавно здравље Словеније ни Министарства здравља о томе колико је лекара заражено, а колико умрло у Словенији током пандемије.

Лекари у Словенији нису избегли вирус - више од седам хиљада њих заражено је на радном месту, каже Лукић, али су углавном пролазили са блажим клиничким сликама.

„Дакле, није разлика у томе да су у Словенији имали бољу заштиту, али су од момента заражавања очигледно постојали неки различити фактори који су утицали на то да у Србији и велики број лекара умре", истиче Лукић.

Који су то фактори - питање је за епидемиологе, додаје.

Лекарска комора Србије тражи да се испита смртност лекара

Лекарска комора Србије је покренула иницијативу пред Институтом за јавно здравље Србије и медицинским факултетима да се уради истраживање у вези са узроцима заражавања лекара у Србији.

„Верујемо да ће анализа помоћи да утврдимо објективно стање, на основу кога бисмо могли да пружимо адекватне одговоре и предлоге о томе како предупредити даље људске жртве међу здравственим радницима.

„Лекарска комора ће инсистирати на овој анализи и дати допринос", наводе у писаном одговору за ББЦ.

После смрти анестезиолога Ненада Максимовића, удружење грађана Уједињени против ковида покренуло је иницијативу пред Лекарском комором о формирању солидарног фонда од средстава ЛКС за школовање деце лекара преминулих од Ковида-19.

„То је ионако новац свих лекара. Употребимо га коначно за нешто добро. Идеја је да та деца добијају месечна примања до краја свог школовања", пише у иницијативи.

Како је дошло до велике разлике међу земљама региона?

Анализирајући бројке у Србији дошли су, каже председница СЛФС Ђокић, до још неких „шокантних података".

„Кад смо поредили у односу на Словенију, утврдили смо да су сви лекари тамо ишли у ковид јединице и сви су се мењали после месец, а неки и после недељу дана и имали су период изолације.

„Код нас се дешавало да ако лекара једном пребаци директор тамо колеге остану месецима", наводи докторка Ђокић.

Као први проблем професор Живић наводи мањак лекара, о чему је, каже, писао у Данасу још 2019.

„Министар Лончар (…) упорно је тврдио да нас има довољно, чак је говорио о повратку кадра из Немачке.

„Kада је почела епидемија примао је на хиљаде младих лекара и слао их `мечки на рупу`- директно у црвене зоне", додаје Живић у писаном одговору за ББЦ.

На тај начин, сматра, млади лекари су неретко „плаћали главом исконску и разумљиву жељу да после школовања раде".

„А они искуснији немају паузу нити одмор - хронично уморни улазе у ковид црвене зоне и такви праве грешке - заражавају се и умиру", истиче професор.

Живић сматра да ни ситуација са заштитном опремом није боља.

Раније је изјавио и да „скафандери" које лекари носе немају никакав атест за коришћење у високо ризичним зонама.

„Једнократно се у Србији лако прогласи за вишекратно - перу се једнократни скафандери, носе исте маске по цео дан", додаје Живић.

На исту ствар скреће пажњу и докторка Ђокић.

За разлику од Београда, где је, каже, било стриктно подељено ко ради у ковид јединицима, ко у зеленој зони, у мањим градовима, где су опште болнице остајале ван ковид режима, то се није дешавало.

А таква ситуација задесила је већину места ван три велика клиничка центра - Београда, Ниша и Новог Сада.

„Чим се мало одмакне од Београда долазимо до примера да је колега из црвене ишао у зелену зону, па га зову у црвену, јер се нешто десило и тако укруг", каже Ђокић.

Подела у тим местима је била тежа јер је недостајало лекара и пре епидемије - 20 до 30 одсто лекара, посебно специјалиста, додаје.

„Кад сам била у ковид јединици ми смо ишли две недеље у изолацију, али ко је у континуитету тамо - нема изолације", наводи докторка.

Као специјалисткиња неурологије Ђокић ради у Клиници „Лаза Лазаревић" која је у ковид режиму.

Током лета је радила у Институту за реуматологију, такође у ковид режиму и каже да је тамо била добра организација.

Како је било у Ковид центрима?

Најкраће, тешко.

„Да ли можете да замислите како је кад је напољу 40 степени, не смеју да се укључе климе, ви у скафандеру и смена траје осам сати?

„Морате да престанете да пијете воду три до четири сата пре смене, јер кад се обучете нема скидања, ваздуха нема - две маске и визир", описује Ђокић.

Као „јако, јако лоше у односу система према здравственим лекарима" наводи и то што нису имали право да се изолују чак ни у случајевима да им је позитиван неко од најближих.

„Ако нам је позитиван, рецимо, шеф одељења, а зна се да сте сви били с њим у контакту - ми не одемо у изолацију док не добијемо веома упадљиве симптоме".

Ко су лекари који су преминули?

На списку којим располаже Синдикат три четвртине преминулих лекара су мушкарци, највише их је из региона Западне Србије и Шумадије.

„У државној служби је радило 62,5 одсто, у приватној 24 одсто, 10,58 процената били су у пензији и нису радили приватно, а 2,8 их је било запослено ван медицине - докторка која је радила на телевизији и државни секретар у Министарству екологије.

„Кад саберете то је 86,54 активно запослених, реално велика већина", истиче Ђокић.

Напоменула је и да лекари који оду у пензију неретко наставе са радом у приватним клиникама.

Када је реч о специјализацијама највише су, каже, страдали специјалисти интерне медицине, затим опште медицине, на трећем месту су неуропсихијатри, а четврти су хирурзи.

„Најмање преминулих има инфектолога - једна докторка са почетка епидемије.

„Инфектолози су или све време били добро заштићени или су навикли да буду заштићени", истиче Ђокић.

Међу стоматолозима највише је преминуло оралних хирурга.

„Ова епидемија је осакатила докторе стоматологије, то нисмо очекивали", каже она.

Шта даље?

Најпре ће 15. фебруара, на Дан државности Србије, испред зграде Владе Србије у 12.05 бити одржана комеморација за све преминуле здравствене раднике.

Тада ће прочитати имена умрлих колега, а биће и образложени захтеви упућени Влади у вези са епидемијом, најавили су из СЛФС.

За то време број заражених корона вирусом у Србији и даље расте.

У четвртак, 11. фебруара регистровано је 2.000 нових дневних случајева заразе, а од почетка епидемије преминуло је више од 4.000 људи.

Првом дозом вакцинисано је више од пола милиона грађана, а у току је и ревакцинација.

„Сад би најбоље било да се што више здравствених радника што пре вакцинише како би били заштићени и на радном месту и ван њега", закључује пулмолог Лукић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]